Obustava ruskog gasa Poljskoj i Bugarskoj plaši Nemce, evo kako se bore

Obustava isporuke ruskog gasa Poljskoj i Bugarskoj nije bila iznenađenje, ali je uplašila potrošače u Nemačkoj.

Iako uverava da se to neće dogoditi i ovde, Vlada Nemačke je u potrazi za alternativnim sanbdevanjem gasom, prenosi Dojče vele.

Nakon obustave isporuke ruskog gasa Poljskoj i Bugarskoj, oglasilo se i nemačko Ministarstvo privrede koje potrošače uverava da je „trenutno osigurano snabdevanje“ i da je dotok gasa „stabilan“. Najvažnija veza između Rusije u Nemačke je gasovod Severni tok 1, koji zaobilazi i Poljsku i Belorusiju.

Ali u dopisu ministarstva poslanicima Bundestaga se govori o „akutnoj opasnosti da situacija dalje eskalira i da ruski isporučioci gasa neispune ili neispune u potpunosti svoje obaveze prema postojećem ugovoru“.

Nemačka neće i ne može odmah da odustane od gasa iz Rusije. Štaviše, prema postojećim ugovorima ona se obavezala za dogovoreni gas da plati čak i ako ga ne uzme i to sve do 2030. Ali on joj je potreban: prošle godine je udeo ruskog gasa u Nemačkoj bio 55 odsto, u međuvremenu se drastično smanjio na oko 35 odsto, ali taj gas je preko potreban nemačkoj privredi.

Hitna izgradnja LNG terminala

I kancelar Olaf Šolc je upozorio da bi bez gasa čitave privredne grane bile ugrožene, a potpuna obustava bi sigurno značila recesiju. Stanje je ozbiljno, ali Nemačka nastoji da se pripremi na najgore: ministar privrede Robert Habek kaže da se skladišta gasa pune i da su sada otprilike puna kao što su bila na proleće 2017. – dakle bitno punija nego u trenutku početka rata u Ukrajini.

To smanjenje zavisnosti od ruskog gasa je pre svega postignuto uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG). Cilj nemačkog ministra prvrede je da se udeo gasa iz Rusije već do leta 2024. smanji na 10 odsto, a ministar je već obišao niz zemalja – Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Norvešku kako bi dogovorio potrebnu isporuku.

Ali problem su terminali za tečni prirodni gas (LNG). Da bi oni u što kraćem roku bili spremni, Nemačka se odlučila za takozvane „plutajuće terminale“ na kojima se tečni gas odmah i vraća u prvobitno stanje. Nemačka je već obezbedila tri takva broda.

U planu tri terminala

Izvesno je da će u roku od jedne godine postojati dva terminala za prihvat tečnog prirodnog gasa, u Vilhelmshafenu i u Brunsbitelu. Iza prvog stoji kompanija za proizvodnju električne energije Uniper iz Diseldorfa, iza projekta u Brunsbitelu na ušću Labe je energetski gigant RWE iz Esena i holandska kompanija Gasunie uz podršku nemačke državne Banke za obnovu i razvoj KfW. Postoji i plan za treći LNG terminal u Štadeu kod Hamburga iza kojeg stoji belgijski Fluxys, hemijski koncern Dow, švajcarski investitor Partners Group, luka Hamburg i kompanija za pomorsku logistiku Buss Group, ali taj plan još nema podršku nemačke države.

Već sledećeg četvrtka ministar privrede Habek posetiće Vilhelmshafen, gde počinje gradnja terminala, tačnije preuređenje već postojećeg, dva kilometara dugog terminala u blizini luke Jade-Vezer-Port. Ona bi trebalo da primi tu specijalnu platformu za preradu tečnog prirofnog gasa, kao i brodove koji će ga dopremati. Najkasnije početkom 2023. bi nemački potrošači trebalo da dobiju gas i iz te luke.

Gasprom potvrdio: Obustavljena isporuka gasa Poljskoj i Bugarskoj

Izvor: BIZLIfe, DW

Foto: Pixabay