Objasnili potrebu banaka: Trojica američkih ekonomista dobitnici Nobelove nagrade

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Objasnili potrebu banaka: Trojica američkih ekonomista dobitnici Nobelove nagrade

    Ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju su dobila trojica američkih ekonomista za istraživanje delovanja banaka tokom finansijskih kriza.

    To su Ben Bernanke (Bernanke), bivši predsednik američke centralne banke (FED), i profesori Daglas Dajamond (Douglas Diamond) i Filip Dibvig (Philip Dybvig), saopštio je Nobelov komitet.

    Američka TV-mreža CNN je prenala da su trojica američkih ekonomista dobila to priznanje Kraljevske švedske akademije nauka za svoj rad početkom 1980-ih godina, koji je, kako je ocenjeno u obrazloženju, dao osnovu za savremeno razumevanje zašto su banke potrebne, koje su njihove glavne ranjivosti i kako njihov kolaps može da podstakne finansijske krahove.

    Američki FED u vreme Bernankea

    Bernanke koji je predvodio američku centralnu banku tokom globalne finansijske krize 2008. godine, dobio je nagradu za istraživanje Velike depresije u SAD (1929-1939). Njegov rad je pokazao da je naglo bekstvo klijenata od banaka bio odlučujući razlog zašto je ta kriza postala toliko duboka i teško savladiva.

    “Ljudi su videli da banke propadaju, ali se više smatralo da je to posledica krize, a ne njen uzrok”, rekao je novinarima ekonomista Džon Hasler koji radi u Nobelovom komitetu, i naglasio da su “sada Bernankeovi stavovi uobičajena mudrost”.

    Dok je Bernanke bio predsedavajući, centralna banka SAD je bila pionir programa “kvantitativnog popuštanja”, otkupljivanjem sredstava kao sredstvom za pomoć podsticanju ekonomskog rasta.

    Takođe je poboljšao komunikaciju s javnošću o razmišljanju i namerama centralne banke. Ovi pristupi su sada standardni deo FED-ovog priručnika za stabilizaciju tržišta i podržavanje privrede.

    Neuspeh FED-a i američkog Trezora da spasu investicionu banku Leman braders (Lehman Brothers) od kolapsa, međutim, bio je predmet značajne debate. Implozija te banke u septembru 2008. smatra se prekretnicom krize.

    Dajamond i Dibvig: Sistem mnogo manje ranjiv

    Istraživanje Dajamonda i Dibviga je pokazalo da banke pomažu smanjivanje tenzija između zajmoprimaca i štediša, čiji se ciljevi mogu razlikovati. Zajmoprimci žele da znaju da neće morati da prerano otplate dugove, dok štediše žele brz pristup sredstvima u slučaju nužde. Iako je posrednička uloga zajmodavaca važna, oni su zbog nje ranjivi na bekstvo kapitala iz banaka ako počnu glasine o njihovoj finansijskoj slabosti, otkrili su Dajamond i Dibvig.

    Odgovarajući na pitanja novinara, Dajamond je primetio da sadašnji brz rast kamatnih stopa širom sveta izaziva nestabilnost tržišta i ukazao na nedavno komešanje u Velikoj Britaniji zbog toga.

    Ali, on smatra da je finansijski sistem otporniji nego što je bio jer je ima teške lekcije tokom kraha 2008. godine. “Sećanja na tu nedavnu krizu i poboljšanje regulatorne politike širom sveta učinili su sistem mnogo, mnogo manje ranjivim”, rekao je Dajamond.

    Bernanke je sada viši saradnik uglednog Instituta Brukings (Brookings), Dajamond je profesor Univerziteta u Čikagu, a Dibvig je profesor Vašingtonovog univerziteta u Sent Luisu.

    Nobelova nagrada za ekonomske nauke, zvanično: “Nagrada Švedske kraljevske banke” (Sveriges Riksbank) – centralne banke te države, dolazi uz 10 miliona švedskih kruna (913.425 evra) koje će se pođednako podeliti među laureatima.

    Izvor: Beta

    Foto: Beta_AP

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE