Novi zajam Svetske banke za projekte energetske efikasnosti u Srbiji
Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je novi zajam Srbiji u protivvrednosti 50 miliona dolara za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti za gradjane.
„U nameri da pomogne Srbiji da ostvari strateške ciljeve, dekarbonizaciju ekonomije i uključivanje većeg broja gradjana u energetsku tranziciju Odbor izvršnih direktora Svetske banke danas je odobrio zajam u protivvrednosti od 50 miliona dolara za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti“, navedeno je u saopštenju.
Cilj projekta ušteda energije
Dodaje se da je cilj projekta da doprinese uštedi energije i omogući gradjanima veću udobnost i toplije domove, kroz ulaganja u čista i efikasna rešenja za grejanje i ugradnju sistema krovnih solarnih panela, a napuste fosilna goriva koja zagadjuju vazduh.
„Stambeni sektor u Srbiji poseduje veliki neiskorišćen potencijal za unapredjenje energetske efikasnosti jer domaćinstva čine oko jednu trećinu finalne potrošnje energije u Srbiji, a oko tri četvrtine energije koju koriste služi za grejanje“, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.
Ulaganja posebno važna za građane sa nižim prihodima
Ocenio je da će ulaganja potrebna za povećanje energetske efikasnosti, naročito u porodičnim kućama u kojima živi najveći broj gradjana sa nižim prihodima, doneti značajne socijalne, ekonomske i ekološke koristi.
Očekuje se da će tokom pet godina trajanja projekta ulaganje u održivo grejanje stići do 25.000 domaćinstava. Oko 2.500 najugroženijih domaćinstava dobiće podršku putem „dopunskih subvencija“ za socijalnu inkluziju, a 3.000 domaćinstava trebalo bi da prestane da koristi tradicionalne vidove grejanja na čvrsta goriva.
Ugradnja krovnih solarnih panela trebalo bi da za četiri megavata poveća ukupnu instalisanu snagu postrojenja na obnovljive izvore energije.
U okviru projekta, prioritet za investicije biće porodične kuće, koje su često neadekvatno termoizolovane i, naročito u seoskim sredinama, za grejanje koriste ložišta na ugalj i drva, iako su ona manje efikasna i više zagadjuju.
U gradskim sredinama, 60 odsto domaćinstava koja nemaju pristup centralnom ili daljinskom grejanju greje se na drva, a 15 odsto na ugalj.
Grejanje stambenih objekata predstavlja, kako je navedeno, značajan izvor zagadjenja u gradovima Srbije, naročito tokom zimskih meseci, kada je odgovorno za više od polovine emisija finih čestica (PM 2,5) jer se najveći deo potreba za toplotnom energijom zadovoljava korišćenjem ogrevnog drveta i uglja.
Nedavno istraživanje Svetske banke u zemljama Zapadnog Balkana pokazalo je da se termoizolacijom zidova i krovova i zamenom prozora na porodičnim kućama mogu ostvariti uštede energije više od 50 odsto.
Izvor: Beta
Foto: YT/Printscreen
