„Da bi se demografski rast pretvorio u radna mesta, potrebno je postaviti prava pravila“

Svet ulazi u deceniju koju definišu dve surove realnosti: istorijski demografski rast i sve ograničeniji javni finansijski kapaciteti. U narednih 10 do 15 godina, više od milijardu mladih ljudi u zemljama u razvoju dostići će radni uzrast. Oni zaslužuju prihode, stabilnost i nadu koju samo posao može da obezbedi.

Autori: Adžaj Banga, predsednik Grupe Svetske Banke, i Elizabet Svanteson, predsednica Razvojnog komiteta

Ipak, trenutne projekcije ukazuju na to da će biti otvoreno znatno manje radnih mesta. Jaz je veliki – i nastavlja da raste. Dodatno ga produbljuju svaki novi šok – sukobi, prirodne katastrofe i ekonomska nestabilnost.

Visok dug, neujednačen rast

Istovremeno, vlade širom sveta funkcionišu sa ograničenim fiskalnim prostorom. Dug je visok, rast neujednačen, a pritisci na javne budžete i dalje rastu. Razmere demografskog izazova su istorijske. Razmere dostupnih javnih resursa nisu. Nijedna zemlja ne može sama da odgovori na ovaj izazov. A nijedan tradicionalni model razvoja – koji se pretežno oslanja na javnu potrošnju – ne može da odgovori na njegov obim.

Ako zemlje uspeju da otvore radna mesta u velikom obimu, koristi će se preliti daleko izvan njihovih granica: snažniji rast, otporniji lanci snabdevanja i veća stabilnost. Ako ne uspeju, posledice će se takođe preliti, kroz sporiji globalni rast, veće migracione pritiske i povećanu nestabilnost. Pitanje nije da li će ova transformacija preoblikovati globalnu ekonomiju. Pitanje je da li ćemo na nju odgovoriti na način koji demografski pritisak pretvara u zajedničku priliku.

Razvoj meriti rezultatima

Grupacija Svetske banke usmerila je svoj rad oko jednostavne ideje: razvoj treba meriti rezultatima – brojem otvorenih radnih mesta, rastom prihoda, smanjenjem siromaštva i širenjem prilika. Ovaj pristup počiva na tri ključna pokretača. Prvi je ulaganje u infrastrukturu, i fizičku i ljudsku. Drugi je stvaranje poslovnog okruženja u kome kompanije mogu da posluju i rastu. Treći je mobilizacija privatnog kapitala u velikom obimu.

Ovi stubovi se međusobno osnažuju. Ali bez drugog, podsticajnog poslovnog okruženja, ni javna ulaganja ni privatni kapital neće se pretvoriti u radna mesta.

Zato se Razvojni komitet, upravljačko telo Grupacije Svetske banke, tokom Prolećnih sastanaka fokusira na političke i regulatorne uslove koji omogućavaju preduzećima da započnu poslovanje, funkcionišu, šire se — i zapošljavaju. Važno je zadržati fokus na ovome čak i u turbulentnim vremenima.

Podsticajno poslovno okruženje nije apstraktan pojam. Ono je vrlo konkretno.

Podrazumeva jasna pravila. Predvidivu regulativu. Ugovore koji se sprovode. Dozvole koje se izdaju na vreme. Poreske sisteme koji su razumljivi. Finansijske sisteme koji usmeravaju kapital ka produktivnoj upotrebi. Kada su ovi elementi na mestu, kompanije svih veličina investiraju. Kada nisu, kapital ostaje po strani.

Dokazi su dosledni u različitim regionima i na svim nivoima razvoja: regulatorna neizvesnost nije samo prepreka rastu — ona često znači i potpuni izostanak investicija.

Ovo je važno jer privatni sektor stvara ogromnu većinu radnih mesta. Vlade mogu postaviti temelje. Ali preduzetnici i kompanije su ti koji zapošljavaju. Zato je podsticajno poslovno okruženje multiplikator efekata. Ono pretvara inpute — puteve, energiju, veštine — u rezultate: rastuće kompanije i zaposlene ljude.

Reforme koje su potrebne nisu teorijske

One su praktične i često već dobro poznate. Za preduzetnike i mikropreduzeća, to znači jednostavniju registraciju, manje birokratskih prepreka i pristup osnovnim finansijskim alatima koji im omogućavaju da prevaziđu puko preživljavanje.

Za mala i rastuća preduzeća, to znači pojednostavljene dozvole, predvidivo oporezivanje, jasna vlasnička prava nad zemljištem i pristup obrtnom kapitalu. Za velike kompanije, to znači regulatorne okvire koji podstiču konkurenciju, transparentne sisteme javnih nabavki i trgovinske i carinske procedure koje omogućavaju uključivanje u globalne lance vrednosti.

U svemu ovome, osnove su najvažnije: makroekonomska stabilnost, predvidiv regulatorni okvir i institucije koje funkcionišu dosledno. Bez toga, firme ostaju male, neformalne i nesposobne da otvaraju radna mesta u velikom obimu.

Pouka je jednostavna: Investicije prate predvidivost

Švedska pokazuje da konkurentnost ne zavisi samo od kapitala, već i od kvaliteta institucija koje stoje iza njega. Jasna pravila, efikasna javna uprava i poslovno okruženje koje smanjuje prepreke uz obezbeđivanje jednakih prilika za sve ključni su za rast.

Nedavni napori u Švedskoj da se pojednostavi regulativa i unaprede procesi izdavanja dozvola odražavaju širi princip: kada vlade smanjuju neizvesnost i unapređuju sprovođenje propisa, olakšavaju kompanijama da investiraju, rastu i zapošljavaju.

Ove lekcije su relevantne daleko izvan Švedske. U mnogim ekonomijama u razvoju, glavno ograničenje nije samo pristup finansiranju. To je nedostatak regulatorne izvesnosti i kapaciteta za sprovođenje, koji omogućavaju da se finansije pretvore u investicije — a investicije u radna mesta.

Sistemsko širenje reformi

Kroz našu „Banku znanja“ objedinjavamo decenije iskustva o tome šta funkcioniše, a šta ne. Kroz nove modele saradnje sa zemljama povezujemo analize, reforme politika i finansiranje u koherentne programe usmerene na otvaranje radnih mesta i smanjenje siromaštva.

Kroz alate poput „Business Ready“ i „Women, Business and the Law“, identifikujemo regulatorne praznine koje koče rast i učešće — i sarađujemo sa zemljama na uklanjanju prepreka koje ograničavaju ekonomske mogućnosti žena.

Ovde nije reč o jednokratnim reformama. Reč je o izgradnji sistema koji omogućavaju firmama da dugoročno rastu. Predstojeći demografski talas ne može se savladati samo javnim budžetima. Niti fragmentisanim pristupima. Potrebno je partnerstvo — zasnovano na zajedničkim interesima i usmereno na rezultate.

To znači pomagati zemljama da grade infrastrukturu. Ali i da izgrade regulatorno okruženje u kome biznis može da napreduje. To znači koristiti ograničene javne resurse za smanjenje rizika i privlačenje privatnog kapitala. I meriti uspeh ne po obećanjima, već po broju otvorenih radnih mesta.

Ako ovo uradimo kako treba, naredna decenija može biti vreme proširenih prilika — u kome mladi pronalaze produktivan posao, ekonomije rastu, a stabilnost se jača.

Ako ne, posledice će se osetiti daleko izvan granica bilo koje pojedinačne zemlje. Pretvaranje demografskog pritiska u zajednički prosperitet zahteva disciplinu, partnerstvo i liderstvo.

Taj posao mora početi odmah – i mora biti zajednički.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/dusanpetkovic