„Nijedno pravo tokom pandemije nije bilo uskraćeno“
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je na Kopaonik biznis forumu da tokom trajanja pandemije nijedno pravo korisnicima socijalne zaštite nije bilo uskraćeno.
„Kovid 19 je promenila naše poglede na život i pokazala kako smo mali pred nepredvidivom prirodom. Prva faza odnosila se na prevenciju zaraze i borbu za očuvanje ljudskih života“, istakla je ministarka naglašavajući da je socijalna sigurnost i socijalna zaštita jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. „Cilj Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je da se sve uradi i razviju strategije kako bi se efekti korona virusa što manje odrazile na najosetljivije kategorije“, istakla je Kisić Tepavčević.
Ona je istakla da tokom trajanja pandemije nijedno pravo korisnicima socijalne zaštite nije bilo uskraćeno, kao i da postoji čitav niz aktivnosti koje ministarstvo sprovodi u cilju očuvanja radnog mesta i podsticaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Na kraju izlaganja istakla je da se nada se da će se sledeći Kopaonik biznis forum održati na Koponiku što će pokazati da je pandemija iza nas.
Digitalizacija državnih procedura povećava efikasnost i smanjuje troškove
Marija Obradović, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu istakla je da je Srbija na krizu izazvanu pandemijom odgovorila uspešno, ali i da je plaćena visoka cena ljudskih života. „Zahvaljujući pravovremenim potezima i disciplini, nalazimo se na pragu pobede nad koronom. Naš sistem se nije urušio, izdržao je, osnovne funkcije lokalne samouprave su izvršavane“, izjavila je Marija Obradović. Istakla je značaj e-Uprave kao primer kako inovativne tehnologije služe u službi građana, kao i da je strategijom reforme javne uprave postavljen cilj da javna uprava pruža usluge koje odgovaraju korisnicima i unapređuju korisničko iskustvo. Posebno je istakla da je mnogo učinjeno na digitalizaciji lokalne samouprave, kao i da digitalizacija državnih procedura povećava efikasnost i smanjuje troškove. Govoreći o izazovima u borbi protiv korona virusa istakla je da je jedan od njih inspekcijski nadzor na terenu. „Analize prethodnog perioda će uskoro biti gotove, a ključ oporavka je u jačanju produktivnosti i digitalizaciji, što je jedan od prioriteta ministarstva“, zaključila je Marija Obradović.
Agenda zelenog rasta
Na panelu posvećenom agendi zelenog rasta govorilo se o tome kako da Srbija pokrene agendu “zelenog rasta’’, podigne stope ekonomskog rasta iznad 3-4% i krene u tranziciju ka zelenijoj, otpornijoj i inkluzivnijoj ekonomiji. Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, izjavio je kako prelazak na niskougljeničnu ekonomiju donosi više investicija, povećava konkurentnost, otvara nova radna mesta, povećava otpornost privrede i unapređuje zdravlje građana Srbije. Ndegva je istakao da su Svetska banka i Međunarodna finansijska korporacija spremne da pomognu Srbiji da smanji ugljenični otisak i zagađenje, primenjujući koncept pravične tranzicije.
Katarina Gassner iz Svestke banke istakla je značaj dugogodišnjeg partnerstva sa Vladom Republike Srbije u pravcu u oblasti energetske efikasnosti.
Duško Vasiljević iz Svetske banke istakao je da će regulatorna politika biti važna, kao i da su velike kompanije su aktivnije u sprovođenju politike zaštite životne sredine u odnosu na mala i srednja preduzeća.
Ary Naim , regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu je izjavio da se strategija fokusira na konkurentnost, povezanost i klimatske promene, kao i da će ova organizacija pružati podršku finansijskom sektoru i lokalnim tržištima u finansiranju zelenih projekata.
Politika očuvanja životne sredine
Na panelu posvećenom očuvanja životne sredine, istaknuto je da su pitanja održivog rasta i razvoja postala bitna kao i da se postavlja pitanje kako uskladiti regulatore, poslovnu zajednicu i građane.
Sem Fabrizi, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji istakao da je interesovanje u vezi sa temama životne sredine i klimatskih promena poraslo. „U Evropskoj uniji su ova pitanja politički već rešena , Evropska unija je prošle godine donela program Zeleni dogovor gde je cilj da Evropa postane kontinent sa nultom emisijom ugljenika“, izjavio je Fabrici i dodao „Verujemo da srpska Vlada predano radi na realizaciji ciljeva, energetski sektor je važan, a Srbija je tu preuzela odlučujuće korake“. On je dodao da Evropska komisija radi na izradi nacrta novih propisa, kao i da do 2030. žele da emisiju ugljendioksida smanje na 50%.
Dragan Filipović, iz Generali osiguravajuće, govoreći o novom nacrtu zakona rekao je da on jako dobar. „Suština novog nacrta zakona je da kompanije koje zagađuju životnu sredinu, pored kazne imaju i obavezu da otklone sve posledice koje proizvedu, što je sjajna stvar,“ izjavio je Filipović.
Roland Kokai, direktor Vojvodinašume govorio je o zaštiti prirode i emisiji ugljendioksida, kao i tome kako je moguće koristiti prirodu u ekonomske svrhe ali da bude opravdano sa strane zaštite životne sredine. On je rekao da Vojvodinašume sprovodi aktivne mere zaštite životne sredine.
Margareta Milosavljević, savetnica u kompaniji Rio Tinto izjavila je da je ova kompanija dostupna da pruži odgovore na sva pitanja. „ Sama kompanija ima poslovanje usklađeno sa Zelenom agendom. 2018. prestali smo sa proizvodnjom fosilnih goriva. 75 % energije koristimo iz obnovljivih izvora svuda u svetu“, istakla je Margareta i dodala da čovečanstvo ne može da napreduje ako nema inovativnih procesa i projekata. „Mi pratimo nove tehnologije i nova znanja, a pored poštovanja zakonskih propisa u zemlji gde radimo, sagledavamo i šta radi Evropska unija i zemlje u okruženju“, izjavila je Milosavljević.
Aleksandar Milošević iz kompanije CRH Srbija govorio je o iskustvima zagađenja u cementnoj industriji i kako odolevaju izazovima. „Cementna industrija u Srbiji je prva privatizovana, jako uspešno. U Srbiji su sve cementare privatizovane. Nekako postoji animozitet od strane lokalne sredine, društva i industrije. Postoji neka vrsta straha ljudi prema industriji, ali mislim da treba da radimo na smirivanju suprotnosti“, izjavio je Milošević.
Uticaj pandemije korona virusa na Horeca sektor
Tokom panela posvećenog uticaju kovid pandemije na sektor turizma i ugostiteljstva rečeno je da su neke turističke destinacije dostigle rekorde, kao i da su druge teško podnele krizu izazvanu pandemijom. Tokom panela bilo je reči o različitim iskustvima onih koji posluju u Horeca sektoru.
Renata Pindžo, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi RS o uticaju pandemije na sektor turizma rekla je da je negativan uticaj na turizam i ugostiteljstvo. „Globalne prognoze za 2021. nisu sjajne. Desio se globalni pad u 2020. na gotovo 75% u dolascima, desio se pad u zaradama, 100 do 120 miliona radnih mesta je bilo i još uvek je ugroženo u sektoru turizma i ugostiteljstva. Strane dirirektne investicije su umanjena za 40% sa najavama da će se tokom 2021. dodatno pogoršati“, izjavila je Renata Pindžo. Ona je dodala da je u Srbiji pad malo amortizovan jer nismo toliko kao destinacija zavisni od stranih turista, kao i da je u Srbiji pad u dolascima bio 50%.
Govoreći o izazovima i načinima reagovanja u hotelskoj industriji tokom krize izazvane pandemijom korona virusa, Željko Stašević, generalni direktor Kempinski Hotel Adriatic izjavio je da je simbioza i jačina MK Group i Kempinski grupacije doprinela da se očuva hotelski biznis. „Nismo dozvolili da ostanemo bez radne snage, nismo otpustili nijednog zaposlenog, održavali smo odnose sa klijentima i partnerima, zadržali smo moć da ova loša godina ne bude godina koja će nas zaustaviti,“ izjavio je Željko Stašević. On je dodao da je za celu MK Group ovo godina velikih investicija i planova, da će se u Kempinski Hotel Adriatic investirati 10 miliona evra, kao i da se ulaže 20 miliona evra u novo izdanje hotela Grand na Kopaoniku. Istakao je da je Hotel Kempinski Adriatic imao rast prosečne cene noćenja i da ove godine očekuju još bolje rezultate.
O tome kako konsultanti vide pandemiju, šta su klijenti tražili i šta su oni preduzimali, govorio je James Chapel, direktor međunarodne konsultantske kompanije Horwath HTL preko Zoom.
Aleksandar Cicmil, finansijski direktor Promont Group, Fruške Terme govorio je o razvoju domaćih brendova. „Za razliku od međuarodnih brendova, mi smo u 10. godini razvoja. Fruške terme smo otvorili u 2019, krenulo je poslovanje dobro i onda se desila korona. Nismo uspeli šest meseci da radimo, bila je teška situacija ali smo očuvali tim i isplatili preko 1200 plata“, zaključio je Cicmil.
Živorad Vasić, Area General Manager, IHG pohvalio je državu sa merama koje je sprovela i dodao da treba da se napravi ozbiljna strategija razvoja turizma, da ne živimo samo od sportskih događaja, već privučemo ljude u grad koji ima dosta da pruži.
Zaključci 28. Kopaonik biznis foruma
Kopaonik biznis forum zvanično je zatvoren završnim izlaganjem Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije koji je i predstavio zaključke ovogodišnjeg srpskog Davosa.
„Uprkos pandemiji Covid 19, 28. Kopaonik biznis forum je uspešno održan i još jednom dokazao da je najvažnija regionalna konferencija, koja ne razmatra samo usko stručna ekonomska pitanja, već mnogo šire teme koje se tiču dugoročnog razvoja društva. U promenjenom formatu, drugačijem terminu i, ovoga puta umesto na Kopaoniku, u Beogradu, Forum je, u direktnom prenosu posredstvom Youtube platforme, pratilo približno 4000 gledalaca. Više od 130 panelista, oko 50 akreditovanih novinara, kao i stotinak učesnika u sali hotela Metropol Palace u Beogradu, su tokom četiri dana imali zanimljive rasprave. Specijalni gost 28. Kopaonik biznis foruma je bio naš uvaženi i svetski poznati profesor Branko Milanović, koji je govorio o fenomenu globalne nejednakosti i, posebno, uticaju Covid 19 na svetsku ekonomiju. Tradicionalno, rad Kopaonik biznis foruma je, svojim obraćanjem, zatvorila predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić“, rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza Ekonomista Srbije dodajući da će zaključci pojedinih panela korisno poslužiti kreatorima ekonomska politike u našoj zemlji.
On je napomenuo i da se nada da će se naredni, 29. Kopaonik biznis forum održati na staroj lokaciji, na Kopaoniku u martu 2022. godine.
Izvor: BIZLife
Foto: Kopaonik biznis forum
