NEMA VIŠE garancija za EVROINTEGRACIJE Balkana
Evropska unija se više ne može saglasiti oko davanja garancija za buduće članstvo balkanskoj šestorki, nakon što je tom regionu obećala mesto u evropskom društvu, prenosi agencija Rojters pozivajući se na četvoricu evropskih diplomata i jedan interni dokument.
Na samitu lidera EU i Balkana, koji se održava 6. oktobra, EU bi trebalo da ponovi svoje obećanje dato pre 18 godina o „davanju nedvosmislene podrške evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana“, sudeći prema nacrtu deklaracije za samit, datiranom na 11. septembar, u koji je Rojters imao uvid.
Taj nacrt je, međutim, prošao najmanje dve runde razgovora bez postizanja dogovora, tvrde neimenovane diplomate.
Članice EU ne žele da otkriju svoje pozicije, ali bogate severne zemlje poput Danske, Francuske i Holandije, strahuju od ponavljanja brzog pristupanja Rumunije i Bugarske iz 2007. godine i lošeg upravljanja migracijama istočnoevropskih radnika u Britaniju, što je, kako navodi Rojters, mnoge Britance okrenulo protiv EU.
Britanska agencija navodi i da se Bugarska protivi pridruživanju Severne Makedonije zbog spora oko jezika.
Čak i ako EU konačno usaglasi neki zajednički stav, ovakva situacija je, kako ocenjuje Rojters, odraz zastoja u planu EU da izgradi „prsten prijatelja“ od Ukrajine do Tunisa nudeći bliže veze, trgovinu i pomoć.
Agencija podseća da se EU usaglasila u martu 2020. godine da Albanija može da počne razgovore, ali Tirana još nije dobila poziv za početak formalnih razgovora, jer je Brisel povezao članstvo Albanije sa napretkom Severne Makedonije na evropskom putu, koji je u zastoju zbog nesuglasica sa Bugarskom.
Bosna i Hercegovina, koja je i dalje pod nadzorom mirovnjaka EU, podnela je aplikaciju za članstvo 2016, ali je i dalje na čekanju, što znači da BiH nije kandidat.
Privremene prištinske vlasti takođe bi volele da vide Kosovo i Metohiju u EU, ali, kako dodaje Rojters, pred njima je dugačak put.
Britanska novinska agencija ocenjuje da Priština prvo mora da sredi odnose sa Beogradom kroz dijalog u Briselu i napominje da pritom pet zemalja EU – Slovačka, Španija, Grčka, Kipar i Rumunija ne priznaju nezavisnost Kosova.
Crna Gora, koja je ušla u NATO 2017. godine, već pregovara oko članstva u EU i najverovatnije će u drugoj polovini decenije biti primljena u EU, zajedno sa Srbijom, ocenjuje Rojters.
Srbija već vodi pregovore o članstvu, a Beograd je viđen kao glavni stub u regionu sa uticajem koji bi mogao da pomogne ostalima da se reformišu, dodaje se.
U februaru 2018. godine, Evropska komisija je saopštila da bi Srbija mogla da uđe u EU 2025. godine, iako je usput sve to nazvala „ambicioznim ciljem“, navodi Rojters.
Izvor: Politika, Tanjug
Foto: Beta_AP
