Neiskorišćeni kilometri srpskog Dunava
Od deset zemalja kroz koje protiče, gotovo petina toka Dunava je kroz Srbiju, ali ovih 588 kilometara reke i dalje nije iskorišćeno, piše Politika.
Ne postoji ni precizna računica koliko Srbija gubi zbog toga što ne koristi sve potencijale Dunava, ali podatak da bi samo jedan kontejner robe namenjen izvozu doneo uštedu od 1.600 evra, govori dovoljno.
Ohrabrujuće zvuči vest da će do kraja ove godine svih sedam međunarodnih pristana na Dunavu, u koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija do sada izdvojilo 163 miliona dinara, biti u funkciji jer bi konačno naša najveća reka trebalo da bude iskorišćena i turistički. Posebno ako se zna da samo zbog neuređenih pristana u ovom trenutku u Srbiju godišnje dođe osam puta manje turista nego, recimo, u Beč.
U Agenciji za upravljanje lukama kažu da je prošlogodišnja nautička sezona bila uspešna, s 996 pristajanja putničkih brodova i 1 3 1.780 putnika. U odnosu na 2016. godinu, broj pristajanja veći je četiri odsto, a broj putnika je porastao 10 procenata. Njihovi podaci ukazuju i na stabilan porast kruzinga trećugodinu zaredom, od oko pet procenata na godišnjem nivou.
Na putničkim pristaništima imamo veći broj brodova s visokom kategorizacijom, što polako uvodi naša pristaništa y red nezaobilaznih destinacija na nautičkoj ruti, a Srbiju ucrtava na turističku mapu Evrope. Agencija za upravljanje lukama pored razvoja kruzinga radi i na afirmaciji domaćeg, linijskog saobraćaja i na privlačenju domaćih putnika, kao dodatni doprinos razvoju nautičkog turizma, kažu u ovoj agenciji. Turistički gledano, u Srbiji se već izdvojilo nekoliko destinacija koje je samo prošle godine obišlo 70 odsto svih stranaca koji su posetili Srbiju. Kako je u razgovoru za „Politiku“ nedavno izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, Srbija mora da im ponudi nešto novo i više, a kao primer je, između ostalog, naveo upravo Dunav.
