Ne znaju šta će s brašnom: Izvoznici žitarica protiv zabrane izvoza
Izvoznici pšenice i brašna iz Srbije i stručnjaci različito ocenjuju najavu zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja zbog rata u Ukrajini i potrebe da se za domaće tržište obezbedi dovoljna količina tih proizvoda.
Poslovno Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ uputilo je zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije u kome traže da se brašno izuzme iz zabrane izvoza.
„Izvoz brašna nikako ne bi trebalo zabraniti, imamo ga, ne znamo šta ćemo sa njim. Tražimo da se takva odluka ne donosi, a ako je doneta da se odmah ukine“, rekao je predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović.
Dodao je da treba prekontrolisati zalihe pšenice i ako se oceni da su nedovoljne zabraniti izvoz, ali razmotriti uvođenje kvota jer za četiri meseca počinje žetva.
On je rekao da se brašno može prodati po 49-50 dinara po kilogramu na stranom tržištu, da je plaćanje avansno i da su već ugovorene veće količine. Dodao je da se bez problema može izvesti 100.000 tona brašna, a da se ne ugrozi domaće snabdevanje.
Savetnik kompanije CHF, koja je najveći izvoznik žitarica iz Srbije, Miroslav Debeljački rekao je da u zalihama ima dovoljno pšenice i da ne bi trebalo uvoditi zabranu izvoza tog poljoprivrednog proizvoda.
Dodao je da iako je takva odluka neophodna trebalo bi dozvoliti firmama da realizuju ugovore koje su već sklopili.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Zoran Bogetić rekao je da je politička i ekonomska situacija konfuzna i da su neke mere opreza potrebne.
„Pitanje je šta će se dešavati u Ukrajini i Rusiji koje su među najvećim žitnicama u svetu. Za donošenje odluke o zabrani izvoza pšenice i kukuruza trebalo bi imati u vidu i celokupnu politiku u poljoprivredi, krizu u ponudi i cenama mineralnog đubriva i ukupne zalihe Srbije“, rekao je Bogetić.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
