Na Zapadnom Balkanu više od polovine kineskih investicija u Evropi
Ekonomska nerazvijenost i smanjeni demokratski kapaciteti, kao i rezervisanost i nedovoljno prisustvo Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država omogućili su Kini da se pozicionira kao važan faktor na Zapadnom Balkanu.
To je ocenjeno na predstavljanju studije Digitalnog forenzičkog centra (DFC) o kineskom prisustvu i uticaju u regionu.
U analizi se konstatuje da Balkan predstavlja odskočnu dasku i most za kinesko uspostavljanje značajnijeg ekonomskog prisustva u Evropi.
Naglašava se da je najsnažniji uticaj Kine vidljiv u Srbiji, a da je Crna Gora jedna od osam najugroženijih zemalja kineskim prisustvom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo (BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MO)
Kina je snažno krenula sa investiranjem u Severnoj Makedoniji, ali nije uspela da zadrži značajniji uticaj.
U Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, prisutan je veliki broj kineskih investicija u infrastrukturu.
Jedina država regiona koja beleži pad kineskih investicija je Albanija.
Prema podacima navedenim u studiji, više od polovine investicija kineskih kompanija u Evropi, zapravo su stacionirane u državama Zapadnog Balkana, piše Radio Slobodna Evropa.
Uticaj ruske invazije na Ukrajinu
Ipak, u analizi DFC se precizira da je kinesko delovanje u regionu Zapadnog Balkana otežano nakon ruske invazije na Ukrajinu, jer je taj rat ujedinio zemlje EU i ojačao njihovo partnerstvo sa SAD.
To će, smatraju, uz saradnju sa NATO otežati Kini da ostvari dugoročne ciljeve u Evropi.
Dugogodišnja ambasadorka Crne Gore Milica Pejanović Đurišić iz Atlantskog saveza Crne Gore ocenila je da je agresija Rusije na Ukrajinu testirala jačinu i ograničenja kinesko-ruskog partnerstva:
„Iako se obe države protive međunarodnom poretku, Peking se zalaže za izmenjen ali stabilan sistem, dok zvanična Moskva insistira na njegovom agresivnom rušenju.“
Kina (Pixabay)
Otpravnik poslova američke ambasade u Crnoj Gori Kris Karber ocenio je da Kini odgovara nestabilnost u svetu, u cilju promene međunarodnog poretka.
„Kina je jedina zemlja koja ima nameru da preoblikuje međunarodni poredak i sve jaču ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da to učini“, kazao je Kaber.
Od kineskih investicija u Crnu Goru istakao je izgradnju prve deonice autoputa Bar-Boljare i ekološku rekonstrukciju termoelektrane Pljevlja.
„S obzirom na to da Crna Gora nastoji da privuče strane investicije, moramo imati na umu da će njena otvorena investiciona klima, ekonomska osetljivost na spoljne šokove i veliki dug prema Kini predstavljati značajne rizike“, rekao je Karber.
Nedostatak transparentnosti u Srbiji
Prema rečima glavnog analitičara Digitalnog forenzičkog centra Milana Jovanovića, saradnja Kine sa Srbijom se ostvaruje kroz investicije, kredite, kulturu i obrazovanje, bezbednosni sektor.
Zahvaljujući direktnoj podršci političara i medija Kina je predstavljena kao najvažniji strateški partner Srbije.
U Srbiji je u poslednjoj deceniji identifikovan najmanje 61 projekat u različitim fazama završetka od strane ili u saradnji sa kineskim akterima, čija je vrednost najmanje 18,7 milijardi evra.
Nedostatak transparentnosti je, kaže Jovanović, nešto što karakteriše gotovo sve kineske projekte u Srbiji:
„Politička privrženost Beograda Kini omogućila je da ekonomski uticaj, kao glavni alat kineskog delovanja, procveta u toj zemlji.“
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Beta/Pixabay/Screenshot
