„Molim vas, nemojte slati svojim zaposlenima poruke u 9 uveče.“
Autorka sajta „The Cut“ pisala je o šefovima koji očekuju da im zaposleni budu dostupni i nakon radnog vremena. Prenosimo delove njenog teksta:
„U prilično bezazlenom intervjuu za „The New York Times“, direktorka kompanije „Barstool Sports“ Erika Nardini, otkrila je da se, kao i mnogi menadžeri, ponaša na takav način da se zaposleni osećaju potcenjenima i zatrpani poslom. Kada su je upitali oko procesa zapošljavanja, Nardini je rekla sledeće:
„Evo primera nečeg što radim: ako ste u procesu intervjuisanja kod nas, poslaću vam poruku da vas nešto pitam oko 9 uveče ili u 11 pre podne nedeljom, samo da vidim koliko ćete brzo odgovoriti.“
Koliko Nardini toleriše da joj se odgovori? Oko tri sata. „Nije da planiram da vas maltretiram ceo vikend ako radite za mene, ali želim od vas da budete dostupni i uslužni,“ rekla je. „Mislim na posao sve vreme. Drugi ljudi ne moraju da rade sve vreme, ali želim ljude koji takođe uvek razmišljaju.“
Teško je naći osobu kojoj šef nije poslao mejl ili poruku van radnog vremena, ali, ako stvarno negde „ne gori“, onda koji je dovoljno valjan razlog za to? Niko nije dovoljno plaćen da odgovara na poruke ili mejlove vezane za posao, nakon radnog vremena, posebno ako menadžeri osećaju da su odgovori u stvari dokaz odanosti zaposlenih.
„New Yorker“ je 2016. godine opisao primer rukovodstva predsednika „Ford Foundation“, Derena Vokera (Darren Walker):
Bio je nezainteresovan za slobodne dane. Radio je svakog vikenda, i izlazio je svake večeri na nekoliko događaja – panel diskusije, zabave, večere… Ali, otkrio je da je njegovim zaposlenima potrebno više slobodnog vremena, i postao je veoma uznemiren i ogorčen zbog toga, i kad god im je slao mejl o nečemu o čemu je razmišljao, osećali su se u obavezi da mu odgovore brzo. To je ometalo njihovu sposobnost da se potpuno odmore do početka sledeće radne nedelje. Ranije bi uzbuđeno govorio na sastanku o nekoj ideji koja mu je pala na um, a onda bi pronalazio, nedelju dana kasnije na primer, detaljni izveštaj na svom stolu. Tu su bile ideje iz više uglova – izveštaj oko koga je nesumnjivo morao neko da se potrudi, verovatno više njih, i za koji je bilo potrebno više dana da bi se napravio. Onda je shvatio da njegovi zaposleni žele da mu udovolje, i predvide njegove želje, i da zbog toga predsednik ne treba da bude spontan ili suviše „naporan“ u svom entuzijazmu.
Umesto da šaljete poruke i mejlove svojim zaposlenima (ili potencijalnim zaposlenima) u 9 uveče, kao „test“, zašto ih jednostavno ne pustite da žive na miru?
[preporucene_vesti ids=“255364, 237530, 223009″]
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube/Printscreen
Piše: N.V.
