Ministarka VERUJE da će Srbija rudariti litijum

Imamo jedinstveno nalazište minerala sa dokazanim rezervama od 158 miliona tona, ali je zbog dezinformacija, neistina i pritiska javnosti Vlada donela odluku o prekidu projekta „Jadar“, kaže ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Potpredsednica Vlade kaže da je litijum kritična mineralna sirovina na globalnom nivou i velika razvojna šansa za Srbiju.

Ona je kazala da je protiv zabrane istraživanja litijuma u Srbiji i da se zalaže za javnu raspravu o ovoj temi, kao i da je greška što nisu urađene sve studije o proceni uticaja na životnu sredinu, već se o projektu govorilo na osnovu neistina.

Plan je bio dobar

„Vlada je donela odluku o ukidanju prostornog plana područja posebne namene, čime je prekinut „Jadar“. Prostorni plan područja posebne namene nije ukinut zato što nije dobar, on je urađen u skladu sa svim zakonima, standardima i kriterijumima, nego zato što je postojao pritisak javnosti da se ne radi ništa kada je u pitanju istraživanje i moguća eksploatacija litijuma“, kazala je ministarka za televiziju Insajder.

„Verujem da nećemo donositi nikakve zakone niti stavljati bilo kakav veto na buduća istraživanja litijuma, jer ne postoji zemlja u svetu koja bi se odrekla takvog resursa.“

To je kritična mineralna sirovina i ozbiljan resurs za borbu protiv klimatskih promena i energetsku tranziciju. Bez litijuma nema zelene energije, nema zelene ekonomije, nema razvoja u budućnosti u celom svetu, izjavila je Mihajlovićeva.

Velika šteta da se time ne bavimo

„Od trenutka kada sam imenovana za ministarku rudarstva i energetike govorila sam o kritičnim mineralnim sirovinama koje postoje u Srbiji, a to su bakar, nikl, kobalt, mangan, litijum. I velika šteta bi bila da se time nikad ne bavimo“, navela je ministarka.

Ona je rekla da je rudarstvo razvojna šansa Srbije, ali da se zalaže za održivo, zeleno rudarstvo, sa najnovijim tehnologijama, drugačijim načinom eksploatacije i digitalizovanim rudnicima.

Dodala je da kad je reč o projektu „Jadar“ plan je bio da osim prerade rude imamo i fabriku baterija i fabriku električnih vozila, a to bi značilo više od 25 odsto uticaja na BDP godišnje.

„Prema procenama, tražnja za litijumom će do 2050. godine biti uvećana za 900 odsto i uverena sam da ćemo pogrešiti ako se olako odreknemo jednog tako važnog resursa“, rekla je ona.

Izvor: Politika, Tanjug

Foto: Beta