"Mesara Morava": Kako je mala porodična radnja postala prestonički brend?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Mesara Morava”: Kako je mala porodična radnja postala prestonički brend?

    Za Palilulsku pijacu danas mnogi kažu da liči na one iz velikih svetskih metropola. Ovom utisku doprinosi i jedna mala porodična mesara, koja je danas, kako tvrde mnogi, brend u srpskoj prestonici kada je u pitanju ova industrija.

    Pre skoro četiri decenije, daleke 1984. godine, na ovoj pijaci u lokalu bivše firme Morava Svetozarevo nastaje lokalna mesara u vlasništvu porodice Mijajlović.

    Iako je delatnost promenjena, vlasnik mesare, Dragan Mijajlović, u želji da održi autentičnost mesta, zadržao je ime. Mesara se danas zato zove “Morava”.

    Osim kvaliteta, “Morava” poznata i po drugačijem dizajnu

    Za nekada malu mesaru, koju su, zajedno sa vlasnikom stvarali i njegovi sinovi, danas znaju mnogi Beograđani, a sudeći po iskustvima, poznata je samo po kvalitetu. Ipak, danas je mnogi znaju i po unikatnom i nešto drugačijem stilu nego što su navikli kada su u pitanju mesare.

    Sasvim suprotno od očekivanog, sam enterijer u lokalima mesare Morava je nešto drugačiji. Bele pločice, bele kecelje i utisak “prljavog”, vlasnici mesare Morava zamenili su crnim pločicama, sa crvenim detaljima, a akcenat im je, prema rečima vlasnika, upravo na održavanju higijene, i imidža modernog i drugačijeg prostora.

    Priča o mesari “Morava” počinje pre skoro 40 godina

    Priča počinje 1984. godine a osnivač je Dragan Mijajlović. Kada se Dragan razboleo 2005. godine, mesaru preuzimaju njegova tri sina, i od tada se dešavaju promene u načinu poslovanja.

    Sudeći po rečima najstarijeg, Branka Mijajlovića, ni jedan od njih nije planirao da se bavi ovim poslom.

    “To je bila mala porodična mesara, u koju smo mi svraćali kada smo hteli da zaradimo neki džeparac. Da operemo, očistimo, donesemo, prinesemo. Bili smo ‘spoljni momci’ koji su hteli da zarade neki novac za bioskop. U to vreme smo bili klinci, pa nam ništa više nije ni trebalo”, počinje priču najstariji sin, sadašnji vlasnik, Branko Mijajlović.

    Kako objašnjava, kada im se otac razboleo i povukao, on i njegov mlađi brat Marko, su ušli u posao kako bi, prema njegovim rečima “premostili taj period” dok im otac ne ozdravi.

    Ipak, navodi, obojica su se pronašli u tome, a i prve “obuke” koje su imali o poslu, držale su im upravo njihove mušterije.

    “Bilo nam je interesantno da prodajemo nešto, i da pričamo sa ljudima koji su dolazili kod nas o svemu. To su bili zanimljivi ljudi, učili su nas šta da radimo, koje komade mesa da im dajemo, i onda smo i mi počeli malo da se edukujemo”, priča Branko.

    Sinovi hteli da odustanu od “Morave”

    Iako im je, kako priča, padalo na pamet da odustanu od toga, jer se za to nisu školovali i nisu planirali da se bave time, odlučili su da ipak ostanu i da probaju da naprave nešto od tog biznisa koji je već postojao.

    “Od 2005. godine, mi počinjemo sa modernizacijom ovog posla. Kada kažem to, mislim na modernizaciju u smislu novih proizvoda, i to onih koje su kupci tražili, jer se malo Srbija tada otvorila, pa smo počeli da putujemo. Ljudi su dolazili sa nekim idejama koje su videli u svetu. Nama je to bilo interesantno jer nismo znali kako se zovu ti komadi mesa niti kako se seku, ali kao što sve učite, tako i to”.

    Edukacija je bila njihov sledeći korak. U tome im je pomogla prijateljica koja je iz Amerike donela knjigu u kojoj su popisani svi ‘katovi’.

    “Mi smo polako počeli da učimo iz toga, jer kad vidite sliku i komad mesa, vi ćete znati kako da to napravite”.

    Ubrzo nastupilo i proširenje

    Iako nisu imali reklamu, Mijajlović kaže da su uz pomoć kvaliteta i čuvenog marketinga “od usta do usta” došli do toga da su već 2006., 2007. godine došli do toga da su prerasli iz male, u veliku mesaru.

    “Tada smo morali da počinjemo da zapošljavamo ljude. Nismo mogli da ostanemo samo Marko i ja, već smo doveli profesionalce mesare”.

    Nakon toga, objašnjava Mijajlović, desio se logo.

    Logo mesare privlači posebnu pažnju zbog svog neobičnog oblika bika, pa smo stoga zatražili da čujemo priču o njemu.

    “Jedan zaposleni iz Katastra “27. marta” bio je naša redovna mušterija. On nam je 2007. godine ponudio da uradimo reklamni materijal koji bismo poklonili našim kupcima. Ja sam pristao da to uradimo, ali sam hteo da imamo i logo bika, a da nije klasična glava bika, već neka karikatura. Tada je on meni dao papir na kom je tražio da se potpišem. Ja sam bio zbunjen, nisam znao šta će mu to, ali sam se potpisao. On je taj papir uzeo i vratio se sa ovim logom”, objašnjava Branko pokazujući na veliki logo. Na njemu se vidi potpis koji ima rogove, i na prvu se primeti da je u pitanju ilustracija bika.

    “Mesara ‘Morava’ najviše porasla kada je izašla na ulicu”

    Najveći rast desio se, kako kaže, kada je mesara Morava izašla na ulicu nakon rušenja Paliluske pijace. Odnosno kada su iznajmili lokal u ulici iznad pijace. Kako ističe Mijajlović, rušenje pijace im je praktično pomoglo da oni kao mala zanatska radnja postanu mnogo vidljiviji.

    “I do tad smo mi bili dobri i poznati u gradu, ali kada smo izašli na ulicu, desio se rast. Tu i nastaje novi dizajn mesare. Mi smo se trudili da to bude svetski, da se ne postidite kada uđete, već da to bude kao u Parizu, Barseloni, Madridu. Hteli smo da ona bude, osim po kvalitetu, poznata i po estetici unatar radnje, ali i da zadrži prvobitnu formu mesare”.

    Danas, mesara Morava postoji na tri lokacije. Od toga, dva su lokala, jedan u Ilije Garašanina u blizini pijace, a drugi u Zemunu gde građani mogu da kupe sveže meso. Na trećoj lokaciji, unutar Paliluske pijace, nalazi se Meat Concept Store. On estetski podseća na lokale, ali funkcionalno je nešto drugo. Naime, ovo je prvi takav tip prodavnice mesa. Tu mušterije mogu da dođu da isprobaju i kupe različite vrste mesa. Osim toga, moći će i da popiju čašu dobrog vina uz to.

    “Vi možete da odaberete komad mesa ovde, da vam ispričamo kakvo je to meso, odakle je došlo, šta je jelo, koliko je staro, kako se pripremalo i da sednete i ovde pojedete određeni komad mesa. Ideja je bila da napravimo takav tip “steak” bara”.

    Ovaj projekat dugo je odlagan zbog epidemije. “Mi smo ovaj lokal imali dve godine, koliko postoji pijaca, ali smo odlagali zbog korone“.

    Kako stvoriti brend od mesare?

    Na pitanje kako su stvorili brend od mesare, Mijajlović odgovara:

    “Posvećenost poslu, odgovornost, dobar kvalitet, to je ono što smo pružili našim kupcima. Trudili smo se da uvek budu zadovoljni”, priča i dodaje da upravo iz tog razloga veruje da su prvi u gradu kada su u pitanju mesare, iako je izazov održati tu poziciju.

    Na izlasku sa pijace gde smo razgovarali sa Brankom, u ulici Ilije Garašanina ispred lokala mesare zatičemo gužvu. Tu priliku iskoristili smo da pitamo jednu sugrađanku šta je zbog čega na 10 stepeni čeka u redu za meso u Moravi.

    “Kvalitet! Samo njima verujem”, zaokružila je priču sugrađanka i mušterija Morave.

    Otvoren PRVI MEAT CONCEPT STORE u Beogradu

    Izvor: BIZLife/Jelena Jevtić

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE