Ljubica Gojgić za BIZLife: Najteže ostati u novinarstvu, a ne obeshrabriti se

Novinarka Ljubica Gojgić, urednica emisije „Pravi ugao“ na Radio- televiziji Vojvodine, nedavno je dobila  najviše francusko priznanje „Vitez nacionalnog reda Legije časti“ za profesionalni rad i integritet.

Inače, orden Legije časti je odlikovanje koje je još 1802. ustanovio Napoleon Bonaparta, a kako je obrazloženo, dodeljen joj je zbog toga što je u svojoj zemlji branila demokratske vrednosti do kojih Francuska drži.

U razgovoru za BIZLife kaže da joj je čast što je ocenjeno da je njena karijera doprinela borbi za jačanje demokratskih vrednosti, posebno slobode govora i mišljenja.

Takođe govorila je o trenutnom položaju novinarske profesije, koliko se razlikuje od perioda kada je ona počinjala da se bavi ovim poslom, šta bi savetovala mladima koji tek ulaze u svet novinarstva, ali i otkrila koga bi volela da intervjuiše, a nije do sada.

• Pored brojnih domaćih nagrada, nedavno ste dobili i prestižni Orden viteza nacionalnog reda Legije časti, koji dodeljuje Francuska.  Koliko Vam znači to priznanje i koliko predstavlja podstrek za dalji rad?

Francusko priznanje doživela sam kao potvrdu mom opredeljenju da se bavim novinarstvom ugledajući se na najsjajnije uzore i trudeći se da dosegnem najviše profesionalne standarde. U svetu u kome živimo prečesto se može pomisliti da su ti standardi prevazidjeno nasledje davno prošlih vremena ali ja i dalje verujem da se samo tako ovaj posao može raditi časno. Drago mi je da je to, osim mojih kolega ovde, prepoznala i Francuska.

• Široj javnosti poznati ste po izuzetnim i upečatljivim intervjuima koje sada vodite u okviru autorske emisije „Pravi ugao“ na prvom programu RTV Vojvodina. U novinarstvu nije lako ostvariti autorsku autonomiju, zašto je to tako i koliko je bilo izazovno da se u tome na pravi način izborite i ostvarite?

Mislim da autonomija dolazi kao rezultat dugogodišnjeg rada I iskustva. U mom slučaju to je gotovo 30 godina bavljenja novinarstvom, na radiju, u dnevnim I nedeljnim novinama, na televiziji. Imala sam priliku da učim od najboljih, da mi se u karijeri otvore mogućnosti da se nadjem na važnim mestima u važnim vremenima. S druge strane, trudila sam se da taj povoljni sticaj okolnosti dopunim ozbiljnim radom I velikim osećajem odgovornosti za ono što radim. Čini mi se da to prepoznaju kolege sa RTV Vojvodine koje su me delegirale da radim to što danas radim ali i svi brojni sagovornici, različitih uverenja, koji pristaju da budu gosti Pravog ugla.

• Koliko je to posebno teško ženama, budući da postoje profesije u kojima su muškarci dominatniji, a kako je u novinarstvu?

Moja sreća je da pripadam generaciji u kojoj se žene nisu baš previse obazirale na klišee o muškim I ženskim poslovima. Istina jeste da je više muškaraca na mestima urednika, direktora ili vlasnika medija, ali je takodje činjenica da novinarstva ne bi bilo bez pametnih I hrabrih žena u redakcijama. Najbolje je u kombinaciji čiji je osnov uzajamno poštovanje i razumevanje.

• Već ste ukazivali na to da je danas teže nego ikada biti novinar. Šta je najveći problem srpskog novinarstva danas?

 Smatram da je najteže ostati u novinarstvu, ne razočarati se i ne obeshrabriti se. Novinarstvo, ako je pravo, obicno ide uz veliko odricanje. Nedavno objavljen godišnji izveštaj NUNS-a, pokazao je da novinari u Srbiji teško žive, da su tako skromno plaćeni da održavanje gole egzistencije smatraju većim problemom I od brojnih pritisaka sa kojima žive. A izloženi su velikim pritiscima, sa svih mogućih strana. Pod tim teretom hrabrost često ustupa mesto prilagodljivosti. Tu savitljivost ili jos gore, spremnost da se neupitno sledi agenda neke interesne grupe, zarad tiraža, popularnosti ili veće plate, smatram jednim od razloga ozbiljno narušenog imidža novinara I kod nas I u svetu.

• Šta biste savetovali mladima koji sada ulaze u svet novinarstva? Koliko se okolnosti razlikuju u odnosu na period kada ste vi počinjali da se bavite novinarstvom?

Vremena su se mnogo promenila, bojim se na štetu mladih koji danas ulaze u svet novinarstva. Kada sam počinjala redakcije su bile veće I stabilnije, u njima je bilo starijih novinara koji su imali vremena I entuzijazma da deo svog znanja I iskustva dele sa mladim snagama, da otkrivaju talente I otvoraju im prostore u novinama, na radiju ili televiziji. Iako su vremena bila teška nekako je bilo više vremena da jedna karijera uhvati koren, da se kvalitetno razvija.  Danas je vreme hiperprodukcije medija tankog kvaliteta, koje može da stvori privid velikih mogućnosti brzog I lakog profesionalnog proboja. Mladim ljudima savetujem da budu samouvereni ali da ne preskaču novinarske lekcije I stepenice jer dugovečna karijera traži dobar temelj I strpljiv rad.

•  Na koji intervju ste posebno ponosni i zbog čega?

Ne bih izdvajala nekog posebnog sagovornika. Ponosna sam kada u prolazu, na ulici, čujem da sam pitala upravo ono što bi pitao neko ko je emisiju gledao. Ponosna sam na činjenicu da je broj sagovornika koji odbijaju da gostuju u Pravom uglu daleko manji od broja onih koji se odazivaju pozivu.

• Da li postoji neko sa kim biste voleli da uradite intervju, a niste do sada?

Ima dosta kandidata, naravno. Volela bih da razgovaram sa menadžerima Železare Smederevo, Rio Tinta ili Ling Longa. Profesionalni bingo bio bi susret sa Džulijanom Asanžom, naročito ukoliko bi se taj razgovor vodio posle preinačene odluke o njegovom izručenju SAD-u. Žao mi je što je izabrani predsednik Srbije bio jedini kandidat koji je u izbornoj trci otkazao učešće u Pravom uglu, I nadam se nekom novom susretu. Uživala bih u razgovoru sa Novakom Djokovićem i Dejanom Savićem.

IZJAVA DANA: Ljubica Gojgić o tome kada je sve krenulo naopako (VIDEO)

Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

Foto: Printscreen