Ljubav prema keramici pretvorila je u uspešan posao
Da neke grane umetnosti nikad ne zastarevaju dokaz je mlada umetnica iz Pančeva Ivana Štopulj koja je 2016. godine osnovala svoj prvi atelje keramike. Danas ona vodi svoju radionicu sa koleginicom Tamarom Stoilov pod nazivom “Made with love ceramics” u okviru koje se, pored izrade za klijente, održavaju i časovi keramike za sve uzraste. Svoju ljubav „izvajala je“ u uspešan posao.
Kada se javila tvoja želja da se baviš keramikom? Da li je neko od tvojih bližnjih uticao na to?
Nakon završene srednje škole, po preporuci sestrine drugarice, koja je i sama završila taj smer na FPU, odlučila sam da konkurišem na odsek za keramiku. Tada zaista nisam mnogo znala o tome, ali vremenom sam upoznala draži tog smera i svakom ko bi želeo da upiše FPU, preporučila bih da se opredeli za isti.
Kakav je odnos među umetnicima iz drugih grana? U digitalnom dobu, da li je više prisutna saradnja ili konkurencija?
Sarađujem sa dosta umetnika iz različitih oblasti i uvek mi prija druženje i razmena iskustava sa njima. Uglavnom svako uspeva ko je snalažljiv, ambiciozan, vredan… Mislim da su društvene mreže nama velika podrška u poslu i primećujem da su i mlađi i stariji umetnici tu i te kako aktivni.
Kada si osnovala svoj prvi atelje keramike?
Prvi atelje je bio u Pančevu od novembra 2016. do maja 2017. godine. U njemu sam bila sama, nakon toga sam prešla u sam centar Beograda u Kolarčevu ulicu i radno mesto delila sa još 4 umetnika. A od aprila ove godine koleginica Tamara Stoilov i ja smo se preselile na novu adresu, Strumička 5.
Ko su bili tvoji prvi klijenti i koliko su ti značili za razvitak posla?
Prvi klijenti su bili za mene jako velika podrška, uglavnom ljudi koji su znali da sam na samom početku i koji su verovali u moj kvalitet. Ja to imam duboko urezano u svoje pamćenje i uvek ću im biti zahvalna!
Šta je to što ti klijenti najčešće naručuju da se izradi?
Pretežno to budu upotrebni predmeti kao što su šolje, tanjiri, piksle… ali neretko se poruči i skulptura po želji. Od početka ove godine pretežno se bavim izradom suvenira za crnogorsko tržište.
Koliko je teško razviti jedan takav biznis u Srbiji? Da li si naišla ne neke prepreke u toku osnivanja svog ateljea i kako si ih prevazišla?
Jeste teško, pogotovo kada baš i nemate finansijsku podršku u početku. Ali meni je to bio jedan izazov, koji me je motivisao da radim i po 12h dnevno. Nekako, iako je bilo naporno, puno mi je pomoglo pozitivno okruženje i pozitivni rezultati koji su dolazili iz meseca u mesec… Pričam, kao da je iza mene dugi niz radnog staža, a zapravo nema ni dve godine. Mnogo toga se prođe u prvih par godina. Uvek ima uspona i padova, to mi je baš teško da prihvatim, ali učim. Hvala Bogu, pa je ipak više uspona!
U svojoj radionici održavate i kurs keramike. Za koga su časovi namenjeni, i šta mogu polaznici da očekuju?
Od juna 2017. sa koleginicom Tamarom, osnovala sam školu keramike „Made with love ceramics“. Škola je namenjena svim uzrastima, i nije potrebno prethodno iskustvo učenika, već mogu i kod nas po prvi put da osete tu „čaroliju“ kada se uzme glina u ruke. Na časovima su kroz lepo druženje i ispijanje kafice i čaja polaznici napravili svoje prve činije, šolje, vaze, svoje prve skulpture i dr.
Šta treba da poseduješ da bi bio dobar vajar? Talenat, preciznost, strpljenje ili nešto sasvim drugo?
Sve to je potrebno svakom umetniku, pored toga dodala bih da treba da bude jedinstven, da se razlikuje od mase ali da opet osluškuje šta publika voli i za šta je spremna da izdvoji novac. Nema lepšeg osećaja od tog da radite šta volite i da od toga možete da živite danas.
Izvor: BIZLife
Foto: Nina Karaičić
Piše: Nina Karaičić
