Generacija Z je postala najveći potrošač na tržištu umetnina: Zašto mladi kupuju slike vredne milione?
Generacija Z, koju tržište često povezuje sa digitalnom kulturom, brzim trendovima i drugačijim odnosom prema vlasništvu, postaje jedna od najvažnijih sila na tržištu umetnosti. Prema novom istraživanju Art Basel i UBS, pripadnici ove generacije tokom 2025. i prve polovine 2026. godine potrošili su na umetnička dela više nego bilo koja druga generacija, uključujući milenijalce, generaciju X i bejbi bumere.
Podaci iz istraživanja Art Basel and UBS Survey of Global Collecting, koje je sprovela kompanija Arts Economics, pokazuju da je prosečna potrošnja pripadnika generacije Z na umetnost dostigla 347.460 dolara, što je 19 odsto više nego godinu ranije. Za poređenje, prosečna potrošnja kolekcionara sa značajnom imovinom iznosila je 124.265 dolara tokom 2025. godine.
Mladi kolekcionari ne dominiraju samo ukupnom potrošnjom. Prema istraživanju, gotovo polovina kolekcionara koji su 2026. kupovali umetnička dela vredna više od milion dolara pripadala je generaciji Z. Njihova potrošnja bila je više nego dvostruko veća od potrošnje bejbi bumera, generacije X, milenijalaca i starijih generacija.
Istraživanje je obuhvatilo 3.100 ispitanika sa imovinom većom od milion dolara koji su aktivni na tržištu umetnosti. Rezultate zato ne treba posmatrati kao sliku potrošnje čitave generacije, već kao pokazatelj ponašanja mladih među imućnim kolekcionarima.
Umetnost nije jedina investicija koja privlači mlade bogataše
Generacija Z prednjači i u drugim kategorijama kolekcionarstva, uključujući sportske memorabilije, vino, viski i druga žestoka pića, kao i luksuzne patike koje se kupuju kao kolekcionarski predmeti.
Posebno se izdvaja nakit i drago kamenje. Pripadnici generacije Z su 2026. godine na ovu kategoriju u proseku trošili 151.310 dolara, više od pet puta u odnosu na pripadnike generacije X, čija je prosečna potrošnja iznosila 29.500 dolara.
Promena se vidi i u tome ko posećuje galerije, muzeje i umetničke sajmove. Prema rečima Noaha Horowitza, izvršnog direktora Art Basela, sajmovi ove kuće širom sveta privlače sve više mlađih posetilaca, među kojima je sve više žena.
„Od pandemije primećujemo značajan priliv nove VIP publike na naše sajmove. Ti posetioci su mlađi, među njima je više žena, a sve više njih je sopstvenim radom steklo bogatstvo. Primećujemo i da su spremni da troše. Kada se zainteresuju, kupuju u značajnom obimu“, rekao je Horowitz.
Matthew Newton, rukovodilac umetničkog savetovanja za Ameriku u UBS-u, ocenjuje da ovi podaci menjaju sliku o tome ko danas kupuje umetnička dela. Tržište, kako je naveo, već razgovara o tome kako da privuče novu generaciju, ali istraživanje pokazuje da su mladi kolekcionari već prisutni i veoma aktivni.
Nasleđene kolekcije ne završavaju nužno na aukciji
Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja odnosi se na umetnička dela koja su kolekcionari nasledili od porodice. Gotovo 90 odsto pripadnika generacije Z koji su nasledili umetnine i dalje ih poseduje, u poređenju sa 64 odsto kolekcionara iz generacije X.
Taj podatak dovodi u pitanje raširenu pretpostavku da mlađe generacije ne žele umetničke kolekcije svojih roditelja i da će ih, čim ih naslede, prodati. Barem među imućnim kolekcionarima obuhvaćenim istraživanjem, nasleđene umetnine često ostaju deo porodične imovine.
Sve značajniju ulogu na tržištu imaju i žene. Kako stiču veći udeo u globalnom bogatstvu kroz zarade, preduzetništvo i nasleđivanje, one sve raznovrsnije pristupaju kolekcionarstvu. Muškarci su češće kupovali dela po najvišim cenama: umetnine vredne više od 100.000 dolara kupovalo je 13 odsto muškaraca, naspram sedam odsto žena. Žene su, međutim, bile zastupljenije u širem spektru kategorija, od slikarstva i fotografije do digitalne umetnosti i radova umetnika u usponu.
Novo lice tržišta podstiče oporavak
Rast potrošnje mladih kolekcionara i veće učešće žena dolaze u trenutku kada se tržište umetnosti oporavlja posle gotovo tri godine pada. Ukupna vrednost prodaje umetničkih dela porasla je tokom 2025. godine za četiri odsto, na 59,6 milijardi dolara.
Promene su vidljive i među kupcima sa velikim budžetima. U prvoj polovini 2026. godine, 19 odsto kolekcionara koji su trošili između milion i deset miliona dolara bili su novi kupci, odnosno oni koji se kolekcionarstvom bave najviše pet godina. U grupi najiskusnijih kolekcionara, sa više od 20 godina iskustva, takvih kupaca bilo je svega četiri odsto.
Clare McAndrew, osnivačica kompanije Arts Economics, ocenila je da su očekivanja za tržište u ovoj godini pozitivna. Većina ispitanih kolekcionara očekuje rast u različitim vremenskim okvirima — od narednih šest i 12 meseci do perioda od pet ili deset godina.
Podaci tako ukazuju na promenu koja prevazilazi generacijske razlike u ukusu. Mlađi kupci postaju važan deo tržišta umetnosti i luksuznih kolekcionarskih predmeta, a galerije i sajmovi sve više računaju na njihovu kupovnu moć. Za tržište koje se oporavlja posle nekoliko slabijih godina, dolazak nove publike mogao bi da bude jedan od ključnih pokretača rasta.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/tonodiaz
