Ljiljana Milić, direktor u kompaniji Egzakta Advisory
Karijeru je započela pred sam završetak fakulteta, u kompaniji EOS Matrix, gde je radila kao asistent u Odeljenju za naplatu potraživanja, da bi, već sledeće godine, prešla u Seminare Srbije, gde je bila zadužena za organizaciju događaja. U svet konsaltinga ušla je 2018. godine, kada je dobila priliku da u kompaniji Egzakta Advisory počne na poziciji junior konsultanta. U poslednje četiri godine učestvovala je u velikim projektima i sarađivala sa klijentima kao što su Telekom Srbija, Frikom, Telenor itd. Njena posvećenost, orijentisanost ka pronalasku rešenja, kao i timski duh, brzo su prepoznati od menadžmenta ove, najbrže rastuće konsultantske kuće u jugoistočnom delu Evrope, pa je veoma brzo dobila priliku da napreduje i da preko pozicije konsultanta, menadžera, pre šest meseci, dođe i na funkciju direktora.
- Predstavite se. Koliko imate godina i koliko ste već na svojoj trenutnoj poziciji, u svom biznisu?
Moje ime je Ljiljana Milić, imam 29 godina i trenutno vodim konsultantski tim Egzakta Advisory. Na poziciju direktora ovog sektora došla sam pre šest meseci, dok se konsaltingom bavim tri i po godine.
Ljiljana Milić direktor u kompaniji Egzakta Advisory
- Šta mislite da je izdvojilo vas u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?
Oglušenost na talenat koji prirodno posedujemo često ljude navodi da sanjaju tuđe snove i mere svoje uspehe tuđim vagama. Iz moje perspektive, kompeticija može samo da zamagli naše istinske ciljeve i našu individualnost, pa umesto da razmišljamo šta nas izdvaja od drugih – svrsishodnije je razmišljati koje su to vrednosti koje nas čine živim i stvarnim. Onog trenutka kada spoznamo šta je naša prirodna svrha – neće nam biti potrebno izdvajanje od drugih, jer smo u simbiozi sa samim sobom, a to će biti pravi način da damo najbolje od sebe i u poslu, a i u životu.
- Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?
Hajde da zamislimo sreću kao prolećnu čorbu, a za svaku čorbu najbitniji je kvalitet i odnos sastojaka. Tako se i čovekova sreća „kuva”: morate imati dobar odnos vama bitnih životnih aspekata, kreativne „začine”, mudar izbor saradnika i vreme kao pokazatelj konstantnog napretka. Najbitnije je znati da za dobru čorbu ne postoji recept (takvom je čini prisustvo čula i dobra saradnja), kao i da je to, zapravo, jedan dugotrajan proces stvaranja.
- Svedoci smo da naše tržište veoma sporo vrši tranziciju, još uvek su izrazito vidljivi obrisi socijalizma i karte su podeljene zrelijim igračima. Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?
Dok ovo čitate, istovremeno se globalno stvara na milijarde informacija, što novih, što obrađenih, što pogrešnih, i u takvom svetu zaista treba pametno izabrati pravac kojim želimo da se krećemo. Koristan savet za mlade kolege bi, možda, bio da drže svoj fokus na idejama u koje veruju, jer u svetu preopterećenom informacijama jedino ideje prave razliku, ne mogu da se ukradu i, ako se gaje, mogu brzo da porastu i dovedu do rezultata. Ideja vodilja ne mora biti velika, inovativna niti revolucionarna, ali će strast koja vas pokreće zajedno sa njom neminovno dovesti do postavljenih ciljeva.
Ljiljana Milić, Egzakta Advisory
- Korporacija ili privatno preduzetništvo?
Ovo pitanje nema bolji, istinit ili tačan odgovor. Potrebno je da se ljudi identifikuju i spoznaju koje okruženje im više prija i koje će im biti inspirativno da sa njim rastu. Uspeh može biti podjednako veliki i značajan i u korporaciji kao i u svojoj sopstvenoj priči ako je strast i posvećenost dovoljno velika na putu ka cilju. Neminovno je da u našim godinama, ali možemo reći i kasnije, preduzetništvo iziskuje možda malo više žrtvovanja, energije, kao i rizika, ali je zato svaki uspeh ispraćen dodatnom dozom satisfakcije, koja se, možda, u korporaciji ne dobija. Svakako, karijerni uspeh koji ima sve preduslove i jasan cilj sigurno neće izostati zbog pogrešnog izbora jednog od ova dva pravca u karijeri.
- Šta vas je konkretno opredelilo da se razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?
Moja priča u vezi sa ovim pitanjem vrlo je jednostavna. Obično se kreće od stava „hajde da probam preko” – ja sam počela od toga „hajde da probam prvo ovde”. Odlasci iz naše zemlje, uglavnom, nisu sami po sebi popularni, već su posledica nezadovoljstva uslovima koji se pružaju za rast i razvoj. Svi smo toga svesni kada razmišljamo o inostranstvu, ali sam smatrala da treba objektivno prosuditi o tome da li mogu naći okruženje koje će mi prijati i koje će biti inspirativno za mene prvo u našoj zemlji, pre nego što se odlučim za odlazak, koji se najčešće završava povratkom nakon nekog kraćeg perioda.
- Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za 10 godina?
Trudim se da svoje ciljeve ne vezujem za određena razdoblja – taj pristup nekada može da uspori ili odloži napredak. Moji ciljevi jesu deterministički, ali nisu određeni vremenom. Važno mi je da u svakom periodu poslovnog razvoja fokus bude na fazi u kojoj se nalazim i na sitnim koracima, koji u zbiru daju stepenik ka sledećoj fazi. Takvom dedukcijom u narednom periodu od sebe očekujem nekoga ko okuplja tim oko ideje i svakog člana čini boljim i vrednijim, kao i da negde stremim ka vrednostima mentorstva koje sam imala ili želela tokom svog razvoja.
Izvor: BIZLife Magazin
