Piše: Dušan Stojaković, Senior Manager Global Sustainabillity Communication, STADA Arzneimittel AG
Korporativna društvena odgovornost preduzeća (CSR) u današnje vreme je pokazatelj toga koliko dobro brend komunicira sa zainteresovanim stranama i zajednicama, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Društveno odgovorno poslovanje nije samo ispravna stvar, već sve više ima i poslovnog smisla, kao način da se produbi veza sa modernim potrošačima. Zbog toga je upravo CSR – strategije, metrike, uključenost menadžmenta, projekti i odgovor javnosti – bio tema oktobarskog „BIZ kolegijuma“.
Kao član Globalnog dogovora UN, Hemofarm nastoji da isprati najvažnije izazove lokalnog i globalnog društva, nastojeći da brine o ljudima i okruženju dok svoje poslovanje čini održivim
Pre svega, potrebno je da napravimo razliku između pojmova „CSR” (korporativna društvena odgovornost) i „održivi razvoj”. CSR je sastavni deo održivog razvoja i samo jedan od načina na koji kompanije ostvaruju svoj pozitivan uticaj na društvo. Lično i profesionalno, više volim da se držim termina „održivi razvoj”, zato što on u svom širem smislu pomaže kompanijama, institucijama i pojedincima da kroz doprinos globalnoj agendi pomognu čovečanstvu da opstane.
Zbog čega je to posebno važno? Ako kao pojedinac činimo nešto u svom okruženju, bez obzira koliko to bilo malo ili veliko, kao izolovani slučaj – nećemo učiniti mnogo. Još je uvek više onih koji, želim da verujem da nesvesno, narušavaju balans našeg društva i okruženja. Razliku možemo da napravimo tek kada se puno naših malih pojedinačnih primera dobrih dela okupe oko jedne ključne ideje ili možda baš oko njih 17! Reč je o Agendi 2030 UN, koja se bazira na 10 principa Globalnog dogovora i 17 ciljeva održivog razvoja. Upravo ovi ciljevi predstavljaju svojevrstan esperanto globalne održivosti, jer daju šansu svima u svetu da podrže iste ideje koje su usmerene na rešavanje gorućih problema današnjice. I u tom kontekstu svačiji mali doprinos, tek kada je fokusiran na iste ciljeve, može da stvori pozitivnu kritičnu masu koja će povesti društvo u izvesniju budućnost.
Hemofarm je, po prirodi svoje delatnosti, ali i čvrstim opredeljenjima čitave kompanije, usmeren na doprinos trećem cilju održivog razvoja, koji promoviše dobro zdravlje i blagostanje. Upravo na primeru ovog cilja i pandemije možemo potvrditi koliko je sâm održivi razvoj važniji od CSR-a kao podrška društvu.
Ako ste farmaceutski proizvođač, vaša odgovornost za zdravlje ljudi suštinski je veća nego kod drugih kompanija i delatnosti.
Kada nas je, 2020. godine, zadesila pandemija koronavirusa, ona je bila ista pretnja i za zaposlene u Hemofarmu. Zamislite da smo se jednostavno prepustili novonastalim okolnostima i zaustavili proizvodnju tokom policijskog časa! To bi imalo ogromne posledice po borbu sa ovim opasnim virusom.
Menadžment Hemofarma je gotovo istog trenutka kada je proglašena pandemija zauzeo stav da se mora obezbediti sigurno snabdevanje lekovima, jer bez njih doktori ne mogu da opstanu na prvoj liniji odbrane. Proizvodnja je reorganizovana u četiri smene, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i cilj je postignut – tržištu nije nedostajao nijedan Hemofarmov proizvod. Kada se uzme u obzir da se kod nas proizvodi dosta STADA proizvoda namenjenih stranim tržištima, onda se odgovornost značajno povećava. Jedna važna stvar koju smo shvatili u ovom procesu jeste da su naši zaposleni u proizvodnji tihi heroji pandemije, zajedno sa doktorima i farmaceutima. Zato smo ih prošle godine, za 60. rođendan kompanije, u uslovima strogih mera prevencije, pozdravili u fabričkom krugu gromoglasnim aplauzom. Još jedan od načina na koji je Hemofarm u najdelikatnijem trenutku pomogao zdravstveni sistem u Srbiji, BIH i Crnoj Gori, zajedno sa STADA grupom, u okviru koje posluje, bila je i donacija 150 medicinskih monitora za praćenje stanja najugroženijih pacijenata.
Kao član Globalnog dogovora UN, Hemofarm nastoji da isprati najvažnije izazove lokalnog i globalnog društva, nastojeći da brine o ljudima i okruženju dok svoje poslovanje čini održivim. Jedan od najboljih načina da se sagleda svet oko nas i da se izmeri puls lokalne zajednice jeste ono što mi radimo u okviru Hemofarm fondacije – nastojimo da zajedno sa relevantnim partnerima lociramo šta je to najpotrebnije našem društvu. Pre više godina pomoć pojedincima zamenili smo podrškom zdravstvenom sistemu kao celini, nastojeći da institucionalizujemo naš doprinos, koji onda ima uticaj na najveći mogući broj ljudi. Vodi nas ideja da sa svim ključnim činiocima naše lokalne zajednice kreiramo zajedničke vrednosti. Samo tako Srbija i zemlje u okruženju mogu da postanu bolje mesto.
Jedan od primera na koji smo posebno ponosni jeste kampanja „I ja sam donor”, koja je svetski koncept doniranja organa promovisala i kod nas, utičući na osavremenjavanje zakona, unapređivanje sistemske infrastrukture i povećanje broja donora, čime se direktno spasavaju ljudski životi.
Danas, više od godinu dana od početka pandemije i isto toliko vremena provedenog u izolaciji, otuđenju, strahu, pred nama je jedan novi, jednako važan, izazov – kako da učinimo da fizička distanca ne bude istovremeno i ona socijalna. Tema koju nastojimo da stavimo na najvišu poziciju na listi prioriteta svih ključnih stejkholdera jeste podrška mentalnom zdravlju nacije i borba protiv depresije. Našu novu bitku za mentalno zdravlje simbolično smo nazvali „Nesalomivi”. Na istom mestu povezali smo 700.000 ljudi, 654 partnera koja su podržala kampanju, a skoro 5000 osoba nam se obratilo za pomoć i podršku u borbi sa depresijom.
Sada dolazimo do logičnog pitanja: šta Hemofarm kao kompanija ima od svega toga? Izveo bih jedno od svojih omiljenih poređenja – to je isto kao i sa ljudima: postoje ljudi koji zavide tuđem uspehu i oni koji su vaspitani da se raduju tuđoj sreći. Ovi prvi nikada nisu zadovoljni jer uvek nađu razlog da budu indisponirani i kompetitivni. Ovi drugi množe svoju pozitivnu energiju tako što dele najlepše trenutke među sobom, čime svi zajedno bivaju zadovoljni i optimistični. Da li će Hemofarm prodati više kutijica svojih proizvoda ako radi sve ovo što radi – odgovor je da trenutno neće. Barem ne u Srbiji, jer ona nije veliko tržište, niti dovoljno senzibilna za ovakav pristup. Ali ono što ćemo sigurno postići jeste izvesno rasterećivanje pritiska na društvo i zdravstveni sistem, što će nam ostaviti prostora da budemo optimističniji i izdržljiviji u borbi za bolje zdravlje. A mnogo je lepše kada, umesto o problemima, zajedno razgovaramo o novim šansama. Kada bismo svemu tome dodali i dimenziju prevencije, koja je aspekt lične održivosti u okviru menadžmenta sopstvenog zdravlja, onda bismo mogli da se vratimo na početak ove priče i prisetimo kako svačije malo, kada se sabere, može da učini mnogo u nekom širem kontekstu. U ovoj našoj priči – osim što, kao odgovorni pojedinci koji brinu o svom zdravlju, činimo dobro sebi – činimo još bolje čitavom sistemu javnog zdravlja, jer ga rasterećujemo da može da se posveti onima kojima je pomoć najpotrebnija. To je posebno važno dok god traje pandemija.
Na kraju, doći će i kod nas vreme kada će savremeni potrošači i korisnici proizvoda radije birati brendove koji brinu o ljudima i okruženju, znajući da i tako doprinose opštem boljitku. Mi kao kompanija nastavljamo da se trudimo ne samo da budemo još efikasniji u upotrebi resursa, digitalizaciji, pakovanju proizvoda u reciklirana pakovanja već i – mnogo važnije – da inspirišemo druge da i oni sami krenu putem održivog razvoja.
Izvor: BIZLife Magazin
