Ulaganje u strane firme mora da stane

Ulaganje novca poreskih obveznika u strane firme, kojima je potreban samo najjednostavniji manuelni rad, je praksa kojoj mora da dođe kraj i da konačno ta sredstva usmerimo u one kompanije koje nam donose nove tehnologije, zapošljavaju najkvalifikovaniju radnu snagu i na kraju taj skupi proizvod izvezu iz Srbije za ozbiljan novac.

Istini za volju, to je već počelo da se dešava, što je ohrabrujuće ali i tu smo opet delimično uspeli da napravimo veresiju od gotovog. Pojedini svetski IT giganti došli su u Srbiju i od države su, naravno, dobili subvencije po radnom mestu, u iznosu od nekoliko hiljada evra po zaposlenom. Dugoročno posmatrano, to je odlična investicija ali izgleda da niko nije razmišljao o posledicama koje je takav poslovni model ostavilo na našu IT industriju, koja je najvitalniji deo srpske ekonomije.

„ To se desilo u Beogradu pre tri godine. Došla jedna velika IT kompanija i počela je da nudi nenormalne novce svim živima sa lokalnog tržišta i dosta ljudi je tada napustilo firme u kojima su radili i prešli su u tu kompaniju. Sada se situacija obrnula, ista ta firma je vratila ljude na tržište. Ja smatram da cena rada jednog developera i generalno radnika u IT branši, je nešto što je tu negde, standardizovano. Razlika u zaradama od 10 ili 15% ne vodi ljude iz jedne kompanije, ta razlika mora da bude mnogo veća da bi se ljudi, koji imaju neki osećaj pripadnosti, odlučili na takav potez.“ – ističe Nebojša Simić, Co-Head kompanije ExpertHub.

Iskustva kompanija

„Mi nismo imali tu situaciju ali deo tima koji se bavi razvojem je to delimično osetio svojoj koži, jer se takva situacija desila u nekim drugim gradovima, na primer u Nišu, gde su se isto otvorile tako velike kompanije, potpomognute subvencijama.“ – ističe Roberto Poletto, direktor prodaje i marketinga u kompaniji Coming – Computer Engineering i dodaje: “Opasan je bio prvi talas i tada su potrčali ljudi za tim ponuđenim uslovima. U našem slučaju otišlo je par ljudi, ne kažem da nije, ali opet mislim da je presudno bilo to kakav osećaj zaposleni imaju kada ste na poslu. Da li ujutru srećni odlaze na poslao ili tužni, sa grčem u stomaku? To je nešto što oko čega bismo mi trebali da se trudimo, jer nije uvek plata najbitniji faktor.“

Unsplash

Kako je u Crnoj Gori?

Na primer, u Crnoj Gori tržište nije veliko, kao što je recimo u Srbiji ali i tamo je došlo mnogo velikih IT kompanija iz inostranstva, od kojih neke imaju čak 60.000 zaposlenih globalno. Na sreću, njihov dolazak na tamošnje tržište nije ozbiljno ugrozio poslovanje manjih, domaćih IT firmi.

„Oni nude velike plate ali bez obzira na to, egzodus radne snage se nije dogodio. Iako je fokus na zaradama, mislim da je od plate važniji osećaj sigurnosti. Bitno je za zaposleni imaju slobodu, fleksibilnost, da budu srećni i da imaju dobar osećaj u firmi gde rade. E sad, da li će sutra opet doći neka velika firma, koja će pokušati da ih odvede, to je samo još jedan od izazova sa kojim mi moramo da se izborimo, a ja sam siguran da ćemo u tome uspeti“ – poručuje Mladen Rakonjac, generalni direktor kompanije Infinum Crna Gora.

Više o ovoj temi pročitajte na NAŠEM portalu WEBMIND.