Koji đavo mene ganja….

Piše: Nebojša Bjelotomić, član UO SAM-a i direktor kompanije SAGA

Radim u sektoru informacionih tehnologija, u IT-u. Ja sam „IT-jevac“. To je delom profesija, delom dijagnoza. Vreme u našem svetu teče mnogo brže nego u stvarnom. Nama se na tri godine dešavaju korenite promene, a za pet, više ništa nije isto. Da li vas onda čudi što mi na svakom ćošku vidimo transformaciju, ako ne i prave pravcate revolucije?! U tom svetu, u kome je sprint normalna brzina, čovek teško da se ikad zapita šta ga pokreće. Onako iskreno, dobar deo čari je da si sposoban da držiš ritam. Ipak, posle 15-20 godina u branši, kada Broj 1 i Starac Fočo nemaju ni desetinu tvojih ratnih priča i anegdota, napipaš u sebi neke veće motive od same želje da si u igri. Kad preturiš preko glave 2-3 ciklusa tehnoloških i svih drugih promena dobiješ ideju da možeš da zajašeš sledeći talas. Možda to i jeste najveći motiv od svih – skupiti hrabrosti da pitaš sebe: „koliko sam zaista dobar“?

Negde u Uruku su počeli da pišu, ne pesme već koliko je ko predao žita. Od poreznika nastali su pesnici, pa tako redom. Kroz milenijume i vekove sve je više ljudi pisalo. Poslednjih sedamdesetak godina, bar u zapadnom svetu, velika većina piše. Isto tako, velika većina tog pisanija je nestalo bez traga. Poslednjih 20-25 godina, od kada kompjuteri postaju osnovno sredstvo za rad, a Internet sve dostupniji, zapisano ne samo da ostaje sačuvano, već je u velikoj meri dostupno javno. Kreirana je bujica. Ostaju nam zapisi, ne više samo o krunisanim glavama i eliti, već i o najširim društvenim slojevima, o njihovim navikama, sklonostima čak i željama i snovima. Verovatno vam nije potreban zaključak da se od veštine, da od informacije napravite znanje, dâ zaraditi prilično u današnje vreme.

Primeniti pravi algoritam, napraviti alat iz koga izlaze odgovori, „videti kraljicu“ kako je govorio moj profesor matematike, je briljantnost potrebna za upravljanje podacima. Na korak od upravljanja podacima su magične reči machine learning, AI, koje će stvoriti milijarde nove vrednosti u predstojećim decenijama. Nisu nam potrebne fabričke hale, skupe mašine, već posvećeni, pametni ljudi. I sad dođosmo do dela kad vam kažem koji đavo mene ganja. Sad, baš sad je otvoren mali prozor mogućnosti kada mi, zemlja propuštenih prilika, možemo da uhvatimo jednu i to veliku. Priliku da uhvatimo dobar tehnološki talas. Onaj koji može da nas izbaci blizu vrha kao zemlju, kao tržište, kao firme, kao profesionalce.

Cilj mi je da napravimo mesto na kome će posvećeni i pametni ljudi praviti alate, rešenja, proizvode koje će želeti da koristi ceo svet. Moj motiv je da privučem ljude koji će sve te sjajne plodove izuzetnih umova plasirati na velikim tržištima, koja pružaju mnogo više prilika. Imam želju da ubedim koga treba da reinvestiramo te prve uspehe i zavrtimo još jedan krug i napravimo još veće i bolje stvari.

Sve to mene motiviše. Tako ja shvatam i mislim da menadžeri rade. To je moj lični napor da delima stvorim prilike i poručim OSTAJTE OVDE!

Izvor: BIZLife