Siromašne zemlje razočarane: Bogati daju „siću“ za klimu
Novi nacrt sporazuma o novcu za suzbijanje klimatskih promena i prilagođavanje njima, koji je objavljen na konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) COP29 u Azerbejdžanu, zadovoljava bogate zemlje, dok su siromašnije razočarane.
Nacrt predviđa da bogate zemlje do 2035. daju 250 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju, koje su najteže pogođene ekstremnim vremenskim prilikama.
Taj iznos je znatno veći od prethodnog cilja od 100 milijardi dolara godišnje, koji je postavljen pre 15 godina, ali ne predstavlja ni četvrtinu iznosa zahtevanog od zemalja u razvoju.
Bogate države, međutim, navode da je predloženi iznos realan i da predstavlja gornju granicu za njih. Zemlje u razvoju, koje međunarodne konferencije o klimatskim promenama vide kao svoju najveću nadu da izvrše pritisak na bogate države, veoma su razočarane predloženim iznosom.
Predlog je došao od domaćina Azerbejdžana, koji predsedava Konferencijom COP29. Brazil, domaćin te konferencije (COP30) naredne godine, tražio je veći iznos – 300 milijardi dolara godišnje do 2035. godine, a potom 390 milijardi.
Brazilska ministarka životne sredine Marina Silva rekla je da izostanak ambicioznog sporazuma na COP29 ne bi naneo štetu samo narednoj konferenciji u Brazilu, nego i „životima svih“ i „uslovima koji omogućavaju život na Zemlji“.
Upućeni navode da predloženi nacrt nije konačan i da će biti još dva ili tri predloga, kao i da bi pregovori mogli da potraju još dve noći.
Grupa najmanje razvijenih zemalja izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog nacrta sporazuma, navodeći da on „razvodnjava postojeće obaveze razvijenih zemalja“ i „ne odražava ambiciju potrebnu za globalnu klimatsku akciju“.
Indijski predstavnik: Optička iluzija
Stručnjaci procenjuju da je zemljama u razvoju potrebno 1.300 milijardi dolara godišnje da pokriju štetu nastalu zbog ekstremnih vremenskih prilika, da se prilagode planeti koja se zagreva i da prestanu sa korišćenjem fosilnih goriva.
Iznos u bilo kom dogovoru postignutom na pregovorima Zajednice prakse – koji se često smatra „jezgrom“ – tada će biti mobilisan ili iskorišten za veću potrošnju na klimu. Ali veliki deo toga znači kredite za zemlje koje se dave u dugovima.
I aktivisti su gnevni zbog nacrta – nekoliko desetina njih je u tišini šetalo ispred sala u kojima se sastaju delegati i gestikulacijama poručivalo da je predloženi iznos neprihvatljiv.
Indijski predstavnik Chandni Raina je obećanih 300 milijardi dolara godišnje nazvao „ništa više nego optičkom iluzijom“.
Osim toga, pojedini učesnici samita smatraju da je sporazum odraz odlučnosti pobornika fosilnih goriva da blokiraju napredak i potkopaju multilateralne ciljeve. Ovo je bio i samit na kojem su se glorifikovala fosilna goriva.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Beta, Klix
Foto: Pixabay, Unsplash
