Kavčić oslobođen po tužbi Klet-a, a evo kako je za BIZLife govorio o svojoj „borbi“ za besplatne udžbenike

Profesor Alek Kavčić, koji je u Srbiji poznat kao neko ko se ozbiljno zalagao i radio na tome da đaci i njihovi roditelji ne plaćaju skupe udžbenike, već da osnovno i srednje obrazovanje zaista bude ono kako ga javnost zove – besplatno.

U nameri da obezbedi besplatno školovanje, Kavčić je preko svoje Fondacije podelio besplatno više od 50.000 originalnih štampanih izdanja udžbenika za osnovnu i srednju školu i na taj način roditeljima uštedeo milione.

Ipak, polovinom 2021. godine, kada je Kavčić i pokrenuo priču o besplatnim udžbenicima, naišao je na brojne opstrukcije od strane izdavačkih kuća. Jedna od njih, ogranak velike nemačke kompanije “Klet”, koja je jedan od najpoznatijih izdavača domaćih udžbenika podnela je tužbu protiv Fondacije Alek Kavčić zbog, kako se navodi, nelojalne konkurencije.

Tužili su ga i zbog „povrede poslovnog ugleda“ jer je javno govorio da se udžbenici u osnovnim školama u Srbiji biraju korupcijom.

Profesor Kavčić pobedio Klet: Nije kriv za povredu poslovnog ugleda

Po ovoj osnovi, Treći osnovni sud u Beogradu oslobodio je profesora Aleka Kavčića optužbe.

Fondacija Alek Kavčić je saopštila da je tom presudom dokazano da javno oglašavanje izdavačke kuće Klet u kojoj pozivaju učitelje da „naruče 20 udžbeničkih kompleta“, a za uzvrat će dobiti tablet, predstavlja koruptivno delovanje.

Takođe, dokazano je i su Klet, Freska i Novi Logos tri pravno povezana lica, i da imaju dominantan položaj na tržištu, a da profesor Kavčić nije nikakva konkurencija izdavačkoj kući Klet, jer je njegova fondacija podelila besplatno više od 50.000 originalnih štampanih izdanja udžbenika, dok je prevashodni cilj izdavača profit, navedeno je u saopštenju.

Izdavačka kuća „Klet“ oglasila se nakon saopštenja Fondacije „Alek Kavčić“, ističući da je reč o neistinama, a u vezi sa postupkom koji se protiv Kavčića vodi pred Trećim osnovni sudom u Beogradu, nakon što je pomenutog izdavača optužio za korupciju na tržištu školskih udžebenika.

„Treći osnovni sud u Beogradu vodi postupak po našoj privatnoj krivičnoj tužbi protiv Aleksandra Kavčića zbog krivičnog dela narušavanja našeg poslovnog ugleda. Juče je doneta prvostepena presuda, koja je samo saopštena, a pisani otpravak će biti dostavljen naknadno. Ovo je prvostepena presuda na koju imamo pravo žalbe, tako da je postupak još uvek u toku“, navodi u saopštenju ogranak Kleta u Srbiji.

Mi se ovom prilikom podsećamo intervjua u kom smo sa Kavčićem razgovarali o obrazovanju, besplatnim udžbenicima, đacima u Srbiji i Americi, kao i o nauci i biznisu.

• Glavna ideja vašeg trenutnog delovanja u Srbiji jeste besplatno školovanje. Na tome ste počeli da radite time što ste omogućili besplatne udžbenike. Koji je sledeći korak?

Cilj fondacije „Alek Kavčić” je da udžbenici za sve razrede osnovne škole budu dostupni potpuno besplatno. I svaki dan smo sve bliži tom cilju. Mislim da sam ovim primerom i dokazao da nema potrebe za skupim udžbeničkim kompletima, da je moguće da bar udžbenici budu besplatni. Kada je reč o školovanju, njega, naravno, plaća poreski obveznik. Mislim da je greška ulagati preterano u skupu tehnologiju, digitalne učionice, interaktivne udžbenike. Kada bi se sva ta sredstva preusmerila u ljude (učitelje, nastavnike), efekat bi bio mnogo bolji.

Učitelju se mora vratiti vaspitna uloga u društvu, a ima li boljeg interaktivnog podučavaoca od učitelja! U ovoj eri digitalizacije ne smemo zaboravljati ljude.

• Zbog čega je važno da obrazovanje bude zaista besplatno i da li je to pitanje bogatstva jedne zemlje ili stvar dobrih odluka? 

Udžbenici za osnovnu školu su besplatni i u Sloveniji i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Austriji, Švedskoj, Americi… Znam da u svim ovim zemljama država izdvaja novac za to, ali u Srbiji ne mora. Ja sam izdvojio svoj novac, i svoje vreme da bi udžbenici u PDF formatu bili besplatni na internetu. Jednostavno, tehnologija je došla do tog nivoa da danas udžbenik možete poslatu u „etar“. Pre samo 30 godina to nije bilo moguće. Ali, to se dogodilo i u mnogim drugim sferama. Danas više ne morate da kupujete CD ako ne želite, besplatnu muziku možete skinuti i sa interneta. Enciklopedije su postale besplatne na internetu. I rečnici, kao i prevodioci teksta. Zašto bi udžbenici bili izuzetak? Oni sadrže u sebi akumulirano znanje čovečanstva, i ako postoji tehnologija koja će to znanje demokratizovati u vidu besplatnog udžbenika, to će se kad-tad i desiti, kao što se dešavalo kroz istoriju, sve i da fondacija „Alek Kavčić“ sada bude osujećena na tom putu. Mi prosto moramo imati istinski besplatno obrazovanje. Znate, ako se genijalci rađaju „jedan u milion“, onda kod nas može da ih bude tek sedam. Zato je važno da baš svako dete, iz grada ili sela, siromašne ili bogate porodice, stvarno ima priliku da se besplatno školuje. 

• Vi ste projekat besplatnih udžbenika sproveli nekako tiho i za kratko vreme, i to bez mnogo kapitala. Da li ste očekivali da vam se u toj borbi neko priključi – ako ne država, onda možda neke druge organizacije, udruženja, sindikati – da vas u tome bar podrži?

Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji vrlo dugo su moja ideja, pa mogu da kažem i san, a i neka vrsta duga koju osećam prema svojoj zemlji, koja me je školovala. Otkad su se prvi udžbenici pojavili, počeli su da se javljaju ljudi koji žele na razne načine da ovu ideju podrže i ja sam neizmerno srećan zbog toga. Na primer, nekadašnji ministar prosvete gospodin Verbić ponudio se da besplatno napiše jedan udžbenik. Nije ovde reč o tome da meni treba podrška, ovde treba svi da stanemo iza naših đaka, nastavnika i roditelja i da se jasno kaže da je i u Srbiji došlo vreme za besplatne udžbenike. Kad može i u mnogim drugim zemljama, ne vidim razlog zašto ne bi moglo i kod nas.

• Za nedelju dana sa sajta je skinuto besplatnih udžbenika u vrednosti od 300.000 evra. Kome ste ovim potezom zavukli ruku u džep i na kome je sada borba da ova ideja zaživi u društvu u kojem je javna tajna da su i prosvetni radnici jedan od važnih stubova privatnih izdavača od kojih dobijaju apanaže za izbor baš njihovih udžbenika?

Voleo bih kada bi se roditelji, nastavnici i direktori škola udružili, i zajednički odlučili da konačno više nema potrebe plaćati skupe udžbeničke komplete, koji se uz to i svake godine menjaju, pa mlađe dete ne može da nasledi od starijeg. A to je praksa koja ne traje ni celu deceniju, sve pre toga je to moglo, i svi smo to radili. Mog brata su uvek „čekale“ moje knjige. I ni jedan od nas danas nije loše obrazovan, naprotiv.

Tako da, udžbenici su sredstvo za rad, sve ostalo je u rukama dobrih i zanimljivih prosvetnih radnika. Mislim da mnogi roditelji to ne znaju, ali udžbenici se biraju sada, negde do aprila, u avgustu i septembru je već sve završeno. 

• Trenutno ste u, moglo bi se reći, „borbi“ zbog besplatnih udžbenika koje ste omogućili. Na teret vam se stavljaju pitanja autorskih prava, kršenje Zakona o o udžbenicima i Standarda kvaliteta udžbenika. Kako to komentarišete?

I vi koristite tu reč „borba“. Izgleda kao da su besplatni udžbenici na jednoj strani, a strani izdavači udžbenika na drugoj, koji su i pokrenuli sve te priče od autorskih prava do standarda kvaliteta. I ja to stvarno razumem. Cilj svake kompanije je na kraju profit. Ali, to nije i cilj fondacije.

Mi želimo da svi osnovci u Srbiji imaju besplatne udžbenike, jer je to na kraju i njihovo pravo. Ako je osnovno obrazovanje besplatno, napraviti trku za profitom od udžbenika za osnovnu školu je onda mislim potpuno suludo. Evo samo nekoliko primera. Strani izdavači se žale da udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com „nisu u katalogu“ ministarstva, a Zakon jasno kaže (član 19, stav 2, tačka 4), da udžbenici koji imaju „broj i datum izdavanja rešenja o odobrenju rukopisa udžbenika“ ulaze u Katalog. Svi udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com imaju izložen „broj i datum izdavanja rešenja o odobrenju rukopisa udžbenika“ u samom udžbeniku. Odnosno, udžbenik u PDF formatu je legitiman udžbenik. Zakon o udžbenicima, Član 2, stav 1, eksplicitno kaže „Udžbenik je osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju… koji je odobren u skladu sa ovim zakonom“. Svi udžbenici na sajtu besplatnabiblioteka.com su odobreni od Ministarstva prosvete u skladu sa zakonom i imaju pečat odobrenja izložen u samom udžbeniku, a pošto je udžbenik dozvoljen u „bilo kom obliku ili mediju“, mora biti dozvoljen i u elektronskom PDF formatu.

(Privatna arhiva, BIZlife Magazin)

• Zagovornik ste da obrazovanje u Srbiji mora da ima i vaspitnu ulogu. Kako smo taj važan segment razvoja mladih iz sistema ispustili i koje su posledice? Kako se vratiti na pravi put?

Nastavnici i učitelji se moraju vratiti na pijedestal koji im pripada. Smatram da to i može da se uradi decentralizovano, bez dekreta nadležnog ministarstva i bez bespotrebnih eksperimenata u obrazovnom sistemu. Potrebno je samo adekvatno motivisati prosvetne radnike, a nije reč samo o platama.

Mnogo je bitnije vratiti dostojanstvo prosvetnom radniku i odati mu dužno poštovanje koje takva plemenita profesija zaslužuje. Niko se ne odlučuje za karijeru u prosveti da bi se u njoj obogatio, već su to mahom idealisti koji zaista uživaju podižući ono najvrednije što jedna nacija ima – decu.

(Privatna arhiva, BIZLife magazin)

• Vi ste stekli svetsku slavu, a obrazovali ste se u Srbiji. Iako je to globalna tendencija, ipak se postavlja pitanje šta toliko nedostaje ovoj zemlji kada toliko mladih želi da ode i odlazi.

Ja sam bio đak Matematičke gimnazije, fakultet sam počeo u Beogradu, ali sam ga, sticajem okolnosti, završio u Nemačkoj. Doktorirao sam u Americi. Vidite, i ja sam, kako vi kažete, kao mlad otišao iz zemlje. Ali ja mislim da su takvi procesi i poželjni i potrebni. Mi danas imamo situaciju u Srbiji da student krene na studije, na primer, na nekom tehničkom fakultetu, pa se zaposli kao asistent na tom fakultetu, pa doktorira opet na istom fakultetu, da bi odmah nakon doktorata na njemu dobio posao docenta i dočekao penziju u toj istoj ustanovi. To nije zdravo ni za tog pojedinca, a ni za fakultet. Usavršavanje pojedinaca i ustanova podrazumeva protok ljudi i ideja. Ako ne postoji protok ljudi, ideje ostaju začaurene u klikama inertnih kolektiva, bez mogućnosti za adekvatnu razmenu sa spoljnim svetom. Zato bih ja savetovao da odlazak sa matičnog fakulteta nakon doktorata bude mandatoran na bar tri godine, pa se tek kasnije neko može vratiti kao docent ili profesor, ali na otvorenom, javnom, međunarodnom konkursu. Uostalom, nemački fakulteti upravo tako funkcionišu. Tako bi se obezbedilo da se mladi stručnjaci motivišu da odlaze u druge ustanove, pa i u inostranstvo, sakupljaju znanja, usavršavaju se, ali i vraćaju kao bolji i svestraniji stručnjaci.

S druge strane, problem je što u krugovima srpske društveno-ekonomske elite preovladava mišljenje da je svako obrazovanje u inostranstvu, makar i na opskurnim koledžima Amerike ili Britanije, bolje od obrazovanja u Srbiji. A nije tako.

Čast prestižnim gigantima, kao što su „Stanford”, „Prinston”, „Harvard”, „Berkli” itd., ali nisu baš svi koledži u Americi bolji od Beogradskog ili Novosadskog univerziteta.

====================================================================================================

RAZLIKE IZMEĐU AMERIČKOG I SRPSKOG OBRAZOVANJA

Amerika je treća zemlja na svetu po broju stanovnika. Ona ne mora savršeno obrazovati svakog građanina. Čak i da obrazuje samo četvrtinu populacije, to je armija od 80 miliona obrazovanih. U tome je suštinska razlika. Mala zemlja, kao što je Srbija, nema taj luksuz. U Srbiji moraju šansu za obrazovanje dobiti svi da bi zemlja bila konkurentna. Shvatajući te razlike, možemo onda razumeti i američki obrazovni sistem. U Americi su osnovna i srednja škola obavezne i besplatne. Ne forsira se preterano gradivo kroz osnovnu i srednju školu, ali se veoma vodi računa da se kroz vaspitni karakter škole deca nauče vrednostima društva. Rodoljublje se uči u školi, društvena odgovornost takođe, prepisivanje se strogo sankcioniše, kašnjenja se ne tolerišu. Uloga škole u Americi je i da stvori odgovorne građane. A za gradivo ima vremena. Američki univerziteti su najbolji na svetu. Koliko god da Amerikanci gradivom zaostaju kroz srednju školu, sve to nadoknadi na fenomenalnim univerzitetima onaj segment stanovništva koji se opredeli za visoko obrazovanje, a pošto je Amerika mnogoljudna zemlja, ima i mnogo visokoobrazovanih u svojim redovima.

Srbija, naravno, ne može sebi da priušti zaostajanje gradivom kroz srednju školu jer je mala zemlja. Ako na tom polju Srbija zakaže, ostaće nekonkurentna. Ali imamo šta od Amerikanaca i da naučimo o obrazovanju.

Segment obrazovanja na kome Srbija treba više da uradi jeste vaspitanje dece kroz školu.

Nedopustivo je da generacije Srba odrastaju bez usađenih moralnih normi, bez usađenog rodoljublja, kao osnovne društvene vrednosti, bez potrebe da društvu treba vraćati i bez vere u meritokratiju (što se oslikava mnogobrojnim prepisivanjima, „curenjem” maturskih ispita u javnost, plagiranjima doktorata, kupovinom diploma).

====================================================================================================

Podsetimo, Alek Kavčić upozorio je da tržište udžbenika u Srbiji vredi godišnje i do 120 miliona evra, a na njemu se otvara ogroman prostor za korupciju, jer oni koji plaćaju udžbenike ni na koji način ne mogu da utiču na njihov izbor.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva/BIZLife magazin