Kakve samo probleme imaju Šveđani – neće deca znati kako izgledaju novčanice
Kovanice i novčanice već dugo nisu omiljeno sredstvo za plaćanje u Švedskoj, a kriza zbog koronavirusa je trend ka bezgotovinskom plaćanju samo pojačala. Bankari, ipak, upozoravaju na mnoge rizike ovakvog načina plaćanja.
Roditelji u Švedskoj čak i džeparac svojoj djeci ne isplaćuju gotovinom, piše nemački nedeljnik “Fokus”. List navodi da samo 16 odsto dece dobija džeparac u gotovini, dok 84 odsto poseduje digitalne štedne knjižice.
Istraživanje je pokazalo da u Švedskoj generacija između 18 i 34 godina u 75 odsto slučajeva ne plaća gotovinom.
Sve kovanice i novčanice koje su u Švedskoj u opticaju čine još samo jedan odsto BDP-a, a poređenja radi, u SAD, gde se takođe puno plaća karticama, to je osam odsto, a u evrozoni deset procenata.
Korona kriza povećala je odbojnost Šveđana prema gotovini, a zanimljivo je da se najveći deo plaćanja obavlja bez kontakta, preko NFC čipa na kartici ili preko mobilnog telefona.
U Nemačkoj je bezgotovinsko plaćanje poraslo sa ispod 40 na 44 odsto, a u Švedskoj taj udeo je već dostigao 85 procenata.
Iako je bezgotovinsko plaćanje dobro za ubrzanje plaćanja, sprečavanje pranja novca, utaje poreza, Narodna banka Švedske (Riksbank) upozorava na opasnosti.
Guverner Štefan Ingves smatra da mladi, pošto ne koriste više gotovinu, neće ništa znati o izgledu novčanica.
Takođe postoje i drugi rizici, jer sajbernapadima može doći do onemogućavanja bezgotovinskog plaćanja i tako izazvati probleme u društvu.
“Ukoliko jednom bude nestalo svetlo biće potrebno da u zemlji imamo dovoljno gotovine, i to na svim mestima”, rekao je Ingves. On je zatražio od vlade da usvoji zakon koji bi banke u zemlji obavezao da uvek imaju određene količine gotovine u trezorima.
Inače Ingves nije jedini koji upozorava na opasnosti, već i oni skeptični prema bezgotovinskom društvu, koji ukazuju da je zemlja ranjiva ako se oslanja samo na digitalni sistem plaćanja.
Izvor: BIZLife/RTCG
Foto: Pixabay
