Kako će kolaps ALTA banke uticati na investitore i njihov novac?

Nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad ALTA banci, Komisija za hartije od vrednosti objavila je obaveštenje u kojem objašnjava kako će ovaj događaj uticati na investicione fondove koji su u banci držali depozite. U saopštenju od 2. novembra navedeno je kako će se gubici odražavati na vrednost investicionih jedinica, šta će biti sa potraživanjima fondova i koje mere društva za upravljanje i depozitari moraju da preduzmu.

Zašto se Komisija obraća javnosti

Narodna banka Srbije je 30. oktobra 2026. godine oduzela dozvolu za rad ALTA banci a.d. Beograd i donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom. Po Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, nadležni sud rešenje o pokretanju stečaja donosi prvog narednog radnog dana po prijemu rešenja Narodne banke Srbije, a funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita.

Do trenutka objavljivanja ovog obaveštenja sud nije doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka.

Komisija je 31. oktobra 2026. godine, po prijemu rešenja Narodne banke Srbije, zatražila izjašnjenja svih učesnika na tržištu kapitala pod svojim nadzorom o uticaju oduzimanja dozvole za rad ALTA banci na njihovo poslovanje. Na osnovu tih izjašnjenja Komisija je utvrdila koji su fondovi izloženi i u kom obimu, i preduzima mere iz svoje nadležnosti, u saradnji sa drugim nadležnim institucijama, kako bi se sprečilo prenošenje posledica na ostatak tržišta kapitala.

Pojedini investicioni fondovi kojima upravljaju društva pod nadzorom Komisije držali su kod ALTA banke oročene novčane depozite. Izloženost se razlikuje od fonda do fonda. Ovim obaveštenjem Komisija daje instrukciju članovima fondova kako se ovaj događaj odražava na imovinu fonda i cenu investicione jedinice, saopštava odluku o načinu iskazivanja potraživanja prema banci i navodi šta društva za upravljanje i depozitari moraju da preduzmu.

Šta ovo znači za investitore koji imaju investicione jedinice

Investitor koji je uložio u fond nije deponent ALTA banke. On je član fonda, a njegove investicione jedinice predstavljaju srazmerni udeo u neto imovini fonda. Poverilac banke je fond, odnosno društvo za upravljanje koje je depozit ugovorilo za račun fonda. Zato član fonda ne prijavljuje potraživanje u stečaju i ne ostvaruje isplatu od Agencije za osiguranje depozita po osnovu svojih jedinica.

Imovina fonda po pravilu se sastoji od više vrsta pozicija: državnih i drugih obveznica, akcija, depozita i novca na računima kod više banaka. Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ograničava ulaganje UCITS fonda u depozite kod jedne banke na najviše 20% imovine, a za alternativne investicione fondove ograničenja zavise od vrste fonda i njegovih pravila poslovanja. Imovina fonda je, pritom, odvojena od imovine društva za upravljanje i depozitara.

Problem sa jednom pozicijom zato ne znači gubitak cele investicije. Trenutni uticaj na cenu investicione jedinice jednak je udelu potraživanja prema ALTA banci u imovini konkretnog fonda, a svaka kasnija naplata u postupku stečaja taj uticaj umanjuje. Fondovi koji nisu imali depozite kod ALTA banke nisu pogođeni ovim događajem na način opisan u ovom obaveštenju.

Šta se dešava sa depozitom fonda kada banka prestane da radi

Depozit fonda oduzimanjem dozvole ne nestaje. Fond ostaje poverilac banke, ali svoje potraživanje više ne može da naplati po ugovoru o depozitu, već samo u stečajnom postupku. Društvo za upravljanje dužno je da potraživanje prijavi u roku koji odredi sud, a koji po zakonu traje od 30 do 90 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju stečaja, i da u ime fonda učestvuje u postupku do njegovog okončanja.

Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik, utvrđuje osnovanost i visinu prijavljenih potraživanja, unovčava imovinu banke i iz priliva namiruje poverioce prema zakonom propisanim isplatnim redovima. Koliki će deo potraživanja fond naplatiti i kada zavisi od vrednosti imovine banke, toka njenog unovčenja i isplatnog reda u koji potraživanje bude svrstano.

Novac i finansijski instrumenti nisu u istom položaju. Novčani depozit je potraživanje prema banci: novac je postao imovina banke, a fond ima pravo da ga potražuje kao svaki drugi poverilac. Hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti koje banka čuva za račun klijenata, uključujući imovinu fonda koju čuva kao depozitar, nisu imovina banke i ne ulaze u stečajnu masu. Ista zaštita odvojene imovine važi i za finansijske instrumente koje je ALTA banka čuvala za svoje klijente u okviru investicionih i kastodi usluga.

Kako se izračunava vrednost investicione jedinice

Neto vrednost imovine fonda je zbir vrednosti svih pozicija u fondu, umanjen za obaveze fonda. Kada se ona podeli brojem investicionih jedinica, dobija se cena jedne jedinice, po kojoj se jedinice izdaju i otkupljuju. Zbog toga svaka precenjena ili potcenjena pozicija neposredno prelazi sa jednih članova fonda na druge. Iznos potraživanja nije isto što i njegova vrednost. Iznos je ono što banka duguje fondu: glavnica i kamata na koju fond ima pravo. Vrednost je obrazložena procena koliko će fond od tog iznosa zaista naplatiti i kada. U obračun cene jedinice ulazi vrednost, a ne iznos.

Komisija nalaže da se potraživanja investicionih fondova po osnovu depozita u ALTA banci u obračunu neto vrednosti imovine u potpunosti obezvrede, odnosno iskažu kao otpisana, do trenutka dobijanja zvanične informacije o stanju imovine ALTA banke i potraživanja prema njoj. Pravilo da se novčani depozit vrednuje prema stanju na računu, sa kamatom, podrazumeva banku koja radi i isplaćuje depozit po ugovoru. Posle oduzimanja dozvole ta pretpostavka ne postoji, a objektivna vrednost potraživanja ne može se u ovom trenutku utvrditi. Stanje imovine i obaveza banke na dan oduzimanja dozvole nije poznato, popis imovine i početni stečajni bilans tek treba da budu sačinjeni, a nije izvesno ni koliko će sredstava ostati za poverioce u isplatnom redu u koji spadaju fondovi. Svaka pozitivna vrednost u takvim okolnostima bila bi pretpostavka, a ne procena, i prenela bi rizik nenaplativosti sa članova koji izlaze iz fonda, na članove koji ostaju.

Otpis nije odricanje od potraživanja. Fond ostaje poverilac u punom iznosu, potraživanje se prijavljuje u stečajnom postupku i vodi u vanbilansnoj evidenciji fonda kao potencijalni budući prihod. Ako se u stečaju utvrdi da postoji imovina iz koje će fond biti namiren, naplaćeni iznos povećava imovinu fonda i posledično cenu jedinice.

Društva za upravljanje i depozitari postupaju na sledeći način:

– Prvog radnog dana, u ponedeljak 2. novembra 2026. godine, društva prave presek stanja i u obračunu neto vrednosti imovine koji tog dana sačinjavaju, a to je obračun za 30. oktobar 2026. godine kao dan oduzimanja dozvole, potraživanje prema ALTA banci iskazuju kao otpisano u punom iznosu glavnice i obračunate kamate;

– Isti tretman primenjuje se u svim narednim obračunima, do dobijanja zvanične informacije o stanju imovine banke i potraživanja prema njoj, posle čega Komisija odlučuje o daljem načinu iskazivanja potraživanja;

– Kamata iz ugovora o depozitu više se ne obračunava u korist imovine fonda;

– Otpisano potraživanje vodi se u vanbilansnoj evidenciji fonda, u iznosu glavnice i kamate, radi praćenja i naplate u stečajnom postupku;

– Ako je obračun za 30. oktobar 2026. godine već objavljen sa potraživanjem u punom iznosu, ispravlja se po pravilima o ispravci grešaka u obračunu, a društvo o tome obaveštava depozitara, Komisiju i članove fonda;

– Kod alternativnih investicionih fondova koji depozit vode po amortizovanom trošku obezvređenje se sprovodi priznavanjem ispravke vrednosti za očekivane kreditne gubitke u punom iznosu potraživanja, na osnovu pisane procene iz koje su vidljivi svi ulazni podaci i njihovi izvori, u skladu sa Pravilnikom o alternativnim investicionim fondovima.

Odluka se primenjuje jednako na sve fondove, bez obzira na visinu izloženosti, pa se cene jedinica svih pogođenih fondova obračunavaju po istom pravilu. Komisija će pratiti tok stečajnog postupka i, kada dobije zvaničnu informaciju o stanju imovine banke i potraživanja prema njoj, obavestiće javnost da li se i kako menja način njihovog iskazivanja.

Uloga društva za upravljanje

Društvo za upravljanje obračunava neto vrednost imovine fonda i cenu jedinice i odgovara za primenu instrukcije Komisije u obračunu, kao i za ostvarivanje potraživanja fonda u stečaju. Kontrola depozitara i nadzor Komisije ne ukidaju tu odgovornost. U svemu društvo postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka i isključivo u interesu članova fonda.

Komisija od društava čiji fondovi imaju potraživanje prema ALTA banci zahteva da:

– 2. novembra 2026. godine sačine presek stanja potraživanja za svaki fond, sa iznosom glavnice, obračunate kamate, valutom i ugovorenim rokom, i dostave ga depozitaru i Komisiji;

– Obračun neto vrednosti imovine sačine u skladu sa odlukom Komisije i pre objavljivanja ga usaglase sa depozitarom;

– Na svojoj internet stranici bez odlaganja objave obaveštenje o udelu otpisanog potraživanja u imovini svakog fonda i dejstvu otpisa na cenu jedinice;

– U ime fonda blagovremeno prijave potraživanje u stečajnom postupku u punom iznosu i prate sve radnje u postupku koje utiču na naplatu;

– Provere likvidnost fonda i usklađenost sa ograničenjima ulaganja posle otpisa i o nalazima bez odlaganja obaveste Komisiju;

– O svakoj odluci u stečaju koja se tiče namirenja fonda bez odlaganja obaveste depozitara, Komisiju i članove fonda.

Uloga depozitara

Depozitar kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine i cenu jedinice. U ovoj situaciji to znači da depozitar proverava da li je potraživanje prema ALTA banci vrednovano u skladu sa propisima, prospektom i pravilima fonda, da li je procena dokumentovana i da li je dosledno primenjena. Depozitar može da zatraži svu dokumentaciju na kojoj se procena zasniva. On ne zamenjuje društvo u proceni. Ako depozitar utvrdi netačnost ili nepravilnost, bez odlaganja o tome pisanim putem obaveštava društvo za upravljanje i Komisiju. Neusaglašena neto vrednost imovine i cena jedinice ne smeju se objaviti. Ako se razlike kod UCITS fonda ne otklone do kraja narednog dana, izdavanje i otkup jedinica se obustavljaju dok se obračun ne usaglasi. Kod alternativnih investicionih fondova depozitar proverava da li je društvo postupilo po pravilima o proceni i umanjenju vrednosti. Odluka o obustavi izdavanja i otkupa jedinica takvog fonda ne može se sprovesti ako se depozitar sa njom ne složi i o tome obavesti Komisiju.

Šta ako se novac kasnije naplati

Ako fond u stečajnom postupku naplati više od vrednosti kojom je potraživanje iskazano, ili ako nove informacije pokažu da je naplata izvesnija, vrednost imovine fonda se povećava. Povećanje se odražava na cenu jedinice od dana kada se utvrdi u obračunu, i korist od njega imaju članovi fonda u tom trenutku.

Investitor koji je jedinice otkupio dok je potraživanje bilo umanjeno primio je cenu koja je tada odražavala činjenice. Komisija ne može da predvidi niti da garantuje da li će, u kom iznosu i kada potraživanja fondova biti naplaćena. To će se utvrđivati u stečajnom postupku.

Šta ako veliki broj investitora zatraži otkup

Stečaj banke ne dovodi sam po sebi do obustave izdavanja i otkupa jedinica. Fondovi nastavljaju da rade, a zahtevi za otkup UCITS fonda izvršavaju se najkasnije u roku od pet radnih dana, po ceni na dan podnošenja zahteva. Pošto će potraživanja biti otpisana, ta cena ne sadrži vrednost koju fond možda nikada neće naplatiti, pa ranije podnet zahtev ne donosi prednost na račun članova koji ostaju u fondu.

Privremena obustava je posebna mera sa zakonom propisanim uslovima:

– Društvo za upravljanje UCITS fondom dužno je da naloži obustavu kada usled vanrednih okolnosti nije moguće izračunati neto vrednost imovine fonda;

– Društvo može da naloži obustavu kada zahtevi za otkup u jednom danu prelaze 10% vrednosti imovine fonda;

– Obustavu sprovodi depozitar, koji o tome odmah obaveštava Komisiju; Komisija procenjuje opravdanost odluke i nalaže prestanak obustave ako ona ugrožava interese članova, a može i sama da je naloži kada utvrdi da su uslovi ispunjeni;

– Kod alternativnih investicionih fondova bez svojstva pravnog lica obustava je moguća ako društvo i depozitar ocene da je u najboljem interesu članova; mora prestati čim prestanu razlozi i ne može trajati duže od 28 dana, osim ako Komisija izuzetno produži rok.

O obustavi društvo za upravljanje obaveštava javnost na svojoj internet stranici. Dok obustava traje, zahtevi za izdavanje jedinica se odbijaju i uplate vraćaju. Zahtevi za otkup primljeni tokom obustave evidentiraju se po redosledu prijema i izvršavaju po ceni na dan prestanka obustave, a investitor može svoj ranije podnet zahtev i da povuče. Nijedan član fonda nema povlašćen položaj. Otpisom potraživanja otklanja se neizvesnost u vrednovanju, pa nema osnova za obustavu zbog nemogućnosti obračuna neto vrednosti imovine. Obustava ostaje moguća ako odlivi po zahtevima za otkup ugrožavaju likvidnost fonda, i treba da traje što je kraće moguće.

Šta investitori treba da znaju i gde mogu da se informišu

Prvi izvor informacija o konkretnom fondu je društvo za upravljanje tim fondom. Investitori mogu da prate:

– Internet stranicu društva za upravljanje, na kojoj se svakog radnog dana objavljuje cena jedinice, kao i obaveštenja o izloženosti prema ALTA banci i o eventualnoj obustavi;

– Prospekt i pravila fonda, u kojima su opisani rizici, način vrednovanja i uslovi otkupa;

– Internet stranicu Agencije za osiguranje depozita (www.aod.rs), za tok stečajnog postupka i isplatu osiguranih depozita;

– Internet stranicu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), za odluke o ALTA banci;

– Internet stranicu Komisije (www.sec.gov.rs), na kojoj će biti objavljivana nova obaveštenja o ovom pitanju.

Investitor koji smatra da društvo za upravljanje nije postupilo u skladu sa propisima može se obratiti društvu, a zatim i Komisiji preko kontakt podataka objavljenih na njenoj internet stranici. Komisija ne daje preporuku da li jedinice treba zadržati ili otkupiti. Ta odluka zavisi od ciljeva i položaja svakog investitora, i treba je doneti na osnovu zvaničnih obaveštenja, a ne neproverenih informacija iz drugih izvora.

Komisija prati obračune svih fondova koji imaju potraživanje prema ALTA banci, proverava da li je odluka o otpisu dosledno primenjena na sve fondove i traži od društava za upravljanje i depozitara preseke stanja i dokumentaciju. Ako utvrdi da obračun nije u skladu sa propisima i ovom odlukom, Komisija će naložiti ispravku obračuna i preduzeti druge mere iz svoje nadležnosti, uključujući nalog za obustavu ili za prestanak obustave izdavanja i otkupa jedinica.

Ulaganje u investicioni fond nije osigurani depozit i vrednost jedinice može da raste i da pada. Komisija ne garantuje vrednost jedinica niti naplatu potraživanja fonda. Ono što Komisija obezbeđuje jeste da cena jedinice bude utvrđena na osnovu činjenica, po istim pravilima za sve, i da nijedan član fonda ne snosi gubitak ili ne stiče korist zbog toga što je obračun kasnio za događajima.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER. 

Izvor: BIZlife

Foto: Unsplash/Getty Images