Od menjačnice, preko bankarskog vrha, pa do stečaja: Uspon i pad ALTA banke

Priča o ALTA banci jedna je od najdramatičnijih priča koje je srpski bankarski sektor doživeo poslednjih godina. Za samo nekoliko godina banka koja je nastala na temeljima nekadašnjeg JUBMES-a uspela je da izraste u jednu od deset najvećih banaka u Srbiji, proširi poslovanje na region, postane važan partner privredi i građanima, a zatim se suoči sa naglim pogoršanjem finansijskog stanja i gubitkom dozvole za rad.

Narodna banka Srbije oduzela joj je dozvolu 31. oktobra 2026. godine, čime je otvoren put za stečaj. Odluka je posebno značajna zbog veličine banke, broja klijenata, njene uloge u platnom prometu i pitanja koja se sada postavljaju o njenom brzom rastu, upravljanju rizicima i nadzoru regulatora.

Važno je razumeti da ovo nije samo priča o jednoj banci koja je prestala da radi. To je priča o poslovnom usponu, promeni vlasništva, ambicioznoj ekspanziji, novim tržišnim okolnostima i problemima čije će razmere tek biti utvrđivane u stečajnom i eventualnim drugim postupcima.

Kako je počela priča: od JUBMES-a do ALTA banke

Da bi se razumeo uspon ALTA banke, potrebno je vratiti se nekoliko godina unazad, do banke JUBMES. JUBMES je osnovan 1979. godine kao Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju. Njegova prvobitna uloga bila je finansiranje i podrška međunarodnim ekonomskim odnosima, posebno izvoznim poslovima jugoslovenskih kompanija.

Tokom decenija banka je menjala svoju poziciju na tržištu, a početkom 2019. godine ulazi u novu vlasničku i poslovnu fazu. U njeno preuzimanje uključuje se ALTA Group, poslovni sistem povezan sa Davorom Macurom, koji je prethodno izgradio posao u menjačkim i platnim uslugama. Banka je 2019. promenila ime u ALTA banka i počela da gradi novu tržišnu poziciju. To je bio početak transformacije koja će u narednih sedam godina dovesti do njenog ulaska među deset najvećih banaka u Srbiji.

Važno je napraviti razliku između banke i šireg poslovnog sistema: ALTA banka je bila kreditna institucija pod nadzorom NBS, dok su ALTA Pay, a potom ALTA Group, razvijali poslove platnih usluga i elektronskog novca. Njihovo poslovanje bilo je povezano, ali nije reč o istom pravnom licu.

Ko je Davor Macura i kako je nastala ALTA grupa?

U središtu ove poslovne priče nalazi se Davor Macura, preduzetnik čiji je poslovni put počeo u menjačkim poslovima. Prema podacima iz finansijskih izveštaja ALTA grupe, Macura je 2008. godine registrovao menjačnicu u Zemunu. Posao je 2014. godine preneo na privredno društvo, a kompanija je kasnije dobila dozvolu za pružanje platnih usluga. U martu 2019. promenila je naziv u ALTA Pay Group, a 2025. u ALTA Group. Tako je posao koji je počeo kao menjačka delatnost prerastao u širi finansijski i poslovni sistem.

ALTA banka je bila jedan od njegovih najvažnijih delova. Prema podacima o vlasništvu objavljenim pred gašenje banke, ALTA Group bila je njen stopostotni vlasnik. Macura je poslednjih godina postao prepoznatljivo ime srpske poslovne scene, a njegovo poslovno širenje nije se zaustavilo na finansijskom sektoru. Njegova grupa povezivana je i sa drugim poslovnim akvizicijama i investicijama.

U javnosti su se pojavljivali i navodi o njegovoj bliskosti sa političkim strukturama tadašnje vlasti. Za poslovnu priču važno je sledeće: ALTA je uspela da izgradi sistem koji je obuhvatao bankarske, platne i druge komercijalne aktivnosti, a banka je postala ključni deo tog razvoja.

Kako je ALTA banka tako brzo rasla?

Rast banke bio je jedan od najzapaženijih procesa na domaćem finansijskom tržištu. Od naslednice relativno male banke, ALTA je postala institucija sa milijardama evra aktive, značajnim brojem klijenata i sve većim prisustvom u svakodnevnom životu građana i poslovanju kompanija. Prema podacima koje je objavio RTS, krajem jula 2026. godine banka je imala imovinu od 214,9 milijardi dinara, odnosno oko 1,84 milijarde evra. Time je zauzimala deveto mesto među bankama u Srbiji po veličini aktive.

To je predstavljalo približno tri odsto ukupne aktive bankarskog sektora.

Posebno je zanimljivo što je banka još u prvom polugodištu 2026. godine iskazivala dobit od oko 385 miliona dinara. Drugim rečima, u javno dostupnim podacima za taj period nije se videla slika institucije koja će samo nekoliko meseci kasnije ostati bez dozvole za rad. Banka je rast gradila na nekoliko pravaca: poslovanju sa građanima, saradnji sa privredom, platnim uslugama, širenju mreže ekspozitura i digitalizaciji. U njenom portfoliju nalazili su se tekući i devizni računi, krediti, kartice, elektronsko i mobilno bankarstvo, kao i različiti proizvodi za kompanije i preduzetnike.

Vremenom je postala i deo infrastrukture svakodnevnih plaćanja. Na njene račune stizale su, između ostalog, uplate građana za račune za struju i parking u Beogradu, kao i uplate povezane sa uslugama Auto-moto saveza Srbije. To je značilo da njen značaj odavno nije bio ograničen samo na klijente koji su svesno izabrali njene bankarske proizvode.

Međunarodna ekspanzija

ALTA nije želela da ostane isključivo domaća banka. Jedan od najvažnijih koraka u regionalnom širenju bila je akvizicija Stopanske banke Bitola u Severnoj Makedoniji, koju je ALTA banka uspešno završila u oktobru 2025. godine. Time je dobila prisustvo na još jednom tržištu i mogućnost da razvija regionalni finansijski ekosistem.

U 2026. godini nastavila je sa predstavljanjem međunarodnih partnerstava i širenjem poslovanja. Ovo je posebno zanimljivo kada se posmatra iz ugla poslovne strategije. Banka koja je pre samo nekoliko godina bila relativno mali učesnik na domaćem tržištu pokušavala je da se pozicionira kao regionalna institucija, sa modernom infrastrukturom i međunarodnim finansijskim vezama. Njena ekspanzija obuhvatala je i fizičko širenje. Tokom 2026. otvarala je nove ekspoziture u Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu i Užicu, uz prisustvo u drugim gradovima i većim trgovinskim centrima.

Na sajtu banke objavljivane su i informacije o podršci poljoprivrednicima, ženskom preduzetništvu, sportu, lokalnim zajednicama i društveno odgovornim projektima. Upravo je taj raskorak između javno predstavljene slike dinamične banke u ekspanziji i događaja koji su usledili jedan od najvažnijih elemenata ove priče.

Ruski klijenti i promena strukture depozita

Jedan od najvažnijih elemenata koji se pojavljuje u međunarodnim izveštajima o ALTA banci jeste njena uloga u pružanju bankarskih usluga ruskim državljanima i kompanijama koje su nakon početka rata u Ukrajini dolazile u Srbiju.

Srbija je posle februara 2022. postala jedna od destinacija za veliki broj ruskih državljana, preduzetnika i kompanija. Deo njih imao je potrebu da otvori račune, obavlja međunarodna plaćanja i nastavi poslovanje u okolnostima u kojima su im mogućnosti korišćenja međunarodnog finansijskog sistema bile ograničene.

Prema pisanju Financial Timesa, ALTA banka bila je jedna od banaka u Srbiji koje su prihvatale ruske fizičke i pravne klijente. List navodi da su depoziti banke do kraja 2025. godine porasli više od pet puta u odnosu na period pre rata u Ukrajini. To je značajan podatak za razumevanje njenog rasta, ali i potencijalnih rizika koji su pratili promenu strukture klijenata i izvora finansiranja.

Isti izveštaj navodi da je banka još 2022. upozoravala na povećanje deviznog rizika, koji je u jednom trenutku dostigao 42 odsto, što je iznad regulatornog limita od 20 odsto za pokazatelj koji se u tom kontekstu razmatrao. Banka je to povezivala sa značajnim prilivima rublji usled rata i sankcija Rusiji. Financial Times navodi da je ALTA bila predmet interesovanja Evropske centralne banke zbog sumnji i pitanja u vezi sa proverom porekla pojedinih depozita. To je ozbiljan deo međunarodnog konteksta, ali bez objavljene kompletne dokumentacije ne treba ga predstavljati kao pravosnažno utvrđenu činjenicu o krivičnoj odgovornosti banke.

Šta se dogodilo krajem oktobra 2026?

Najdramatičniji deo priče počeo je neposredno nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra 2026. godine. U danima nakon izbora u javnosti su se pojavile tvrdnje da se preko ALTA banke pokušava prebacivanje velikih novčanih iznosa u inostranstvo, između ostalog prema Rusiji i Severnoj Makedoniji.

Pojavili su se i navodi o konverziji velikih iznosa dinara u evre i mogućem transferu desetina miliona evra. Pojedini političari i pravnici tražili su od NBS da proveri te informacije. Važno je naglasiti da ti navodi u trenutku objavljivanja nisu bili potvrđeni kao utvrđene nezakonite transakcije.

Narodna banka Srbije se prethodno oglašavala povodom informacija o transferima novca finansijskih institucija i poručivala da se oni obavljaju redovnim kanalima, u skladu sa propisima, kao i da se poslovanje banaka kontinuirano nadzire. A onda je usledila odluka koja je promenila sve. 31. oktobra 2026. Narodna banka Srbije oduzela je ALTA banci dozvolu za rad. U zvaničnom obrazloženju navedeno je da su kontrolne aktivnosti regulatora prethodile odluci i da su bile usmerene na povećanje nivoa likvidnosti banke.

NBS je utvrdila da se finansijsko stanje banke u prethodnom periodu značajno pogoršalo i da postoji mogućnost daljeg pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti, čime su ugroženi interesi deponenata. Regulator je naveo da je odluka doneta u skladu sa Zakonom o bankama, radi zaštite deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da je banka još u prvih šest meseci 2026. prikazivala dobit, dok su podaci o njenoj aktivi krajem jula pokazivali instituciju koja je i dalje bila među deset najvećih na tržištu. To ne znači da banka sa dobiti ne može imati problem sa likvidnošću. Profitabilnost i likvidnost dva su različita pokazatelja. Banka može da iskazuje dobit, a da istovremeno nema dovoljno raspoloživih sredstava da odgovori na obaveze koje dospevaju. Upravo će utvrđivanje dinamike pogoršanja finansijskog stanja biti jedno od ključnih pitanja u narednom periodu.

Iz Udruženja banaka Srbije smatraju da visok nivo kapitala i likvidnih sredstava predstavljaju čvrst temelj otpornosti domaćeg finansijskog sektora i njegovog nesmetanog funkcionisanja.

„Odluka Narodne banke Srbije da jednoj banci oduzme dozvolu za rad doneta je u okviru zakonom propisanih nadležnosti, sa ciljem zaštite klijenata i očuvanja poverenja u finansijski sistem Republike Srbije. Reč je o pojedinačnom slučaju koji ne utiče na poslovanje ostalih banaka u Srbiji, koje svoje aktivnosti obavljaju redovno, stabilno i bez bilo kakvih ograničenja“, ističu iz Udruženja i dodaju da građani mogu biti sigurni da finansijski sistem nastavlja da funkcioniše nesmetano, uz sve raspoložive mehanizme zaštite.

Pitanje koje je uzdrmalo i samu Narodnu banku Srbije

Možda najzanimljiviji obrt dogodio se nakon odluke o oduzimanju dozvole. Četvoro viceguvernera NBS – Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević – zatražilo je od nadležnog tužilaštva da ispita sve okolnosti koje su dovele do gašenja ALTA banke, uključujući i eventualnu krivičnu odgovornost odgovornih lica unutar same centralne banke.

U njihovom saopštenju navodi se da su sa stvarnim stanjem u ALTA banci, koje je prema njihovim tvrdnjama drastično odstupalo od izveštaja koje je banka dostavljala NBS, upoznati tek na hitnoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora, održanoj u petak, 30. oktobra u večernjim satima.

Zatražili su da se utvrdi:

– Kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o nepravilnostima i rizicima?
– Kako su razmatrani nalazi i upozorenja zaposlenih u nadležnim organizacionim jedinicama?
– Da li su odgovarajuće mere preduzete na vreme?
– Da li postoji odgovornost pojedinaca unutar NBS?

Ovo je posebno značajno zato što je NBS institucija čija je jedna od najvažnijih funkcija upravo kontrola i nadzor banaka. Ako se utvrdi da je banka duže vreme prikazivala drugačije finansijsko stanje od stvarnog, otvara se pitanje kvaliteta izveštavanja, internih kontrola, ali i efikasnosti regulatornog nadzora. S druge strane, samo saopštenje viceguvernera nije dokaz da je NBS propustila da reaguje. Upravo je to predmet ispitivanja koje su zatražili. Narodna banka je u svom dodatnom saopštenju navela da je nakon sprovedenih kontrolnih aktivnosti i izrečene privremene mere oduzela dozvolu banci, kao i da su protiv banke, njenih akcionara, organa upravljanja i drugih odgovornih lica pokrenuti odgovarajući postupci. Ovaj detalj daje slučaju novu dimenziju: više se ne postavlja samo pitanje kako je banka došla u situaciju da ne može da nastavi poslovanje, već i da li su institucije koje su bile zadužene da nadziru njeno poslovanje pravovremeno reagovale.

Šta gašenje znači za građane i privredu?

Gašenje ALTA banke ima posledice koje prevazilaze njene direktne klijente. Kada banka izgubi dozvolu za rad, obustavljaju se njene redovne bankarske aktivnosti. To uključuje platni promet, korišćenje platnih kartica i druge usluge, u skladu sa merama i postupkom koji sprovode nadležni organi. Posebno je važno pitanje osiguranja depozita.

U Srbiji su depoziti osigurani do iznosa od 50.000 evra po deponentu, po banci. Ovo ograničenje odnosi se na ukupna osigurana sredstva jednog deponenta u toj banci, a ne na svaki račun pojedinačno.

Prema informacijama Agencije za osiguranje depozita, pravo na naknadu imaju fizička lica, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica. Agencija je najavila da će isplata osiguranih depozita početi najkasnije u roku od sedam radnih dana nakon što Privredni sud u Beogradu donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka. Informacije o banci preko koje će se vršiti isplata, lokacijama i rokovima objavljuju se zvaničnim kanalima Agencije.

Za depozite iznad osiguranog limita, deponenti će morati da prijave potraživanja u stečajnom postupku. Njihova naplata zavisiće od raspoložive stečajne mase i zakonskog redosleda namirenja poverilaca.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava za BIZLife da je ovo jedna neprijatna situacija za srpsku privredu, ali da ne očekuje da će imati ogromne posledice koje će je zaustaviti.

„Za početak, rekao bih: pre svega, administrativni problemi, u smislu da će ljudi biti zbunjeni kako dalje da funkcionišu, s obzirom na to da je oduzeta licenca za rad u banci. Nakon početnog teškog perioda, mislim da će se stvari dovesti u red. Preduzeća koja su do ovog trenutka bila u ALTA banci, pronaći će drugu banku. E sad je druga stvar, u kojoj meri će moći da računaju na novac koji se nalazi na tim računima“, objašnjava on.

Savić ističe da svi teški lomovi ne mogu da ne ostave neke posledice.

„Ali ne očekujem da će to sad biti ogromne posledice koje će zaustaviti srpsku privredu. Verujem da je bankarski sistem spreman za takve situacije, pogotovo što se nama u poslednjih 20 godina svašta dešavalo u Srbiji, da ne pominjemo devedesete godine, kada su bankarski sistem i platni promet, funkcionisali“, zaključuje on.

Za građane je važno i da gašenje banke ne znači automatski nestanak njihovih kreditnih obaveza. NBS je izričito navela da postupak ne oslobađa dužnike obaveza prema banci i da će dobiti instrukcije o načinu njihovog izmirenja.

Problem je posebno važan za kompanije koje su preko ALTA banke obavljale svakodnevne transakcije, isplaćivale zarade, naplaćivale potraživanja ili realizovale međunarodna plaćanja.

Jedan od primera je Elektroprivreda Srbije, koja je nakon gašenja banke obavestila korisnike da se menja broj računa za uplatu računa za električnu energiju i da se do daljeg obustavljaju elektronske uplate putem ALTA sistema.

Šta će biti sa ALTA bankom i njenom imovinom?

Nakon oduzimanja dozvole, ALTA banka je objavila saopštenje u kojem je potvrdila da je nad njom pokrenut stečajni postupak. U saopštenju je zahvalila klijentima, deponentima, poslovnim partnerima i zaposlenima na poverenju, navodeći da je ponosna na rezultate ostvarene tokom godina poslovanja. Banka je najavila da će zvaničnim kanalima objavljivati informacije o daljem toku postupka i pravima klijenata i poverilaca.

U ovom trenutku najvažnije je utvrditi koliko imovine banka zaista ima, kakva je struktura njenih potraživanja, kolike su obaveze prema deponentima i drugim poveriocima, kao i da li postoje sredstva koja mogu biti predmet osporavanja ili drugih postupaka. NBS je saopštila da je upravljanje bankom prenela na Agenciju za osiguranje depozita, kako bi imovina ostala pod nadzorom i sprečilo se njeno rasipanje.

Protiv banke, njenih akcionara, organa upravljanja i drugih odgovornih lica pokrenuti su odgovarajući postupci, ali će njihovi ishodi tek pokazati šta se zaista događalo u poslednjem periodu poslovanja.

Šira poslovna slika: šta nam govori slučaj ALTA banke?

Slučaj ALTA banke otvara nekoliko važnih pitanja za čitav finansijski sektor. Prvo je pitanje brzog rasta. Banka je za relativno kratko vreme prošla put od male institucije do devetog najvećeg učesnika na tržištu. Takav rast može biti rezultat uspešne poslovne strategije, akvizicija, privlačenja novih klijenata i širenja tržišnog udela. Međutim, brzo povećanje aktive i depozita zahteva i proporcionalno jačanje upravljanja rizicima, kapitala, likvidnosti i internih kontrola. Drugo je pitanje strukture depozita. Banka koja se u velikoj meri oslanja na određene grupe klijenata ili specifične izvore novca može biti izložena većim oscilacijama u slučaju naglog povlačenja sredstava. U finansijskom sistemu poverenje je jedan od najvažnijih resursa, a gubitak poverenja može vrlo brzo da promeni likvidnosnu poziciju čak i velike institucije.

Treće je pitanje regulatora. NBS mora da objasni kako su kontrolisani podaci koje je banka dostavljala, kada su uočeni problemi i kakve su mere preduzimane. Zahtev četiri viceguvernera da se ispita i eventualna odgovornost unutar same centralne banke dodatno pojačava značaj ovog pitanja.

Četvrto je pitanje povezanosti finansijskog sektora i ostatka privrede. ALTA nije bila samo banka koja je nudila račune i kredite. Njena infrastruktura bila je uključena u brojne svakodnevne finansijske tokove. Zbog toga njeno gašenje ima posledice za kompanije, javna preduzeća, građane i međunarodna plaćanja.

I konačno, ostaje pitanje vlasničkog i poslovnog sistema koji je izrastao oko banke. Stečaj jedne institucije ne znači automatski i prestanak poslovanja svih povezanih kompanija. Potrebno je razdvojiti njihovu imovinu, obaveze, licence, vlasničke odnose i eventualnu odgovornost.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER. 

Izvor: BIZLife/Teodora Ćosić, Gorica Mitrović

Foto: ChatGPT