Kako će izgledati gradovi budućnosti u postkovid okruženju?
Piše: Miroslava Gaćeša, direktorka Sektora za upravljanje rizicima, Deloitte
Pandemija je potpuno izmenila svet kakav poznajemo i nametnula potrebu za brzim i inovativnim rešenjima u mnogim segmentima naših života. Neka od tih rešenja – tačnije, trendova – identifikuje novi Deloitteov izveštaj o urbanoj transformaciji, koji gradovima treba da služe kao smernica u kreiranju održivosti, otpornosti i prosperiteta u postkovid okruženju. Izveštaj „Urbana budućnost sa svrhom: 12 trendova koji oblikuju budućnost gradova do 2030. godine” pokazuje na koji način gradovi mogu da koriste ove trendove kao vodič za bolju izgradnju koristeći tehnologiju i inovacije.
Iako je pandemija poremetila samu suštinu gradskog života – od socijalnog distanciranja i zaključavanja do destabilizovanja ekonomije – gradovi su i dalje u dobroj poziciji da odgovore na krizu i postave pravila za obnovu i izgradnju. Ovi trendovi ne samo da mogu da pomognu vladama da razviju svoje strategije urbane transformacije nego mogu i da ih upute kako na najbolji način da izbalansiraju kratkoročne pritiske sa dugoročnim potrebama.
Zeleno planiranje javnih površina
Gradove tradicionalno karakteriše velika gustina naseljenosti i sve više se suočavaju sa pritiskom rastućeg stanovništva, ograničenim resursima i sve većim uticajem klimatskih promena. Zbog toga sada preispituju svoju strukturu i funkcije kako bi održivi urbani život uopšte bio moguć u budućnosti.
Sve na 15 minuta
Urbanisti imaju cilj da osmisle kvartove tako da se glavni sadržaji nalaze na 15 minuta hoda ili vožnje biciklom, sa nizom stambenih objekata, više zelenih površina i naznačenim pešačkim i biciklističkim stazama. Cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida usled manje upotrebe automobila, kao i jačanje decentralizacije, gde bi svako lokalno naselje imalo sve što je neophodno za nesmetan život i rad.
Inkluzivne usluge i planiranje
Vlade širom sveta proaktivno sprovode rešenja usmerena na inkluziju, sa ciljem da svako ima ista prava i mogućnosti – od pristupa stanovanju i infrastrukturi do jednakih šansi za zaposlenje.
Pametne zdravstvene zajednice
Gradovi razvijaju ekosisteme zdravstvene zaštite koji se ne fokusiraju samo na dijagnostikovanje i lečenje bolesti, već i na prevenciju i rane intervencije, koristeći digitalne tehnologije.
Inteligentna i održiva mobilnost
Gradovi budućnosti su zamišljeni sa mnogo više pešačkih i biciklističkih staza, ali i sa brojnim promenama kada je u pitanju kretanje ljudi, koje će se u sledećoj deceniji ubrzati elektrifikacijom, autonomnom vožnjom, pametnom i povezanom infrastrukturom, intermodalnom mobilnošću.
Ekosistem digitalnih inovacija
Težeći privlačenju talenata, omogućavanju kreativnosti i podsticanju disruptivnog razmišljanja, gradovi promovišu nove izvore zapošljavanja i privredni rast vezan za tehnološke inovacije.
Cirkularna ekonomija i lokalna proizvodnja
Gradovi usvajaju cirkularne modele zasnovane na zdravoj cirkulaciji resursa i principima deljenja, ponovne upotrebe i obnove.
Masovno učešće
Gradovi se razvijaju tako da budu više usredsređeni na ljude i dizajnirani uz pomoć građana i u skladu sa njihovim potrebama. To su mesta na kojima građani, društveni inovatori, organizacije civilnog društva, firme i akademska zajednica zajedno rade na procesu izgradnje svojih gradova.
Svest o sajber bezbednosti i privatnosti
Razvijanje inicijativa pametnih gradova bez razmatranja sajber bezbednosti i privatnosti može rezultirati izuzetno ranjivim okruženjem koje predstavlja bezbednosni rizik za ključnu infrastrukturu i podatke, a u nekim slučajevima čak može stvoriti bezbednosne rizike za građane.
Pametne i održive zgrade i infrastruktura
Koristeći digitalne tehnologije, gradovi mogu koristiti podatke za optimizaciju potrošnje energije i upotrebe resursa u zgradama i komunalnim službama, uključujući otpad, vodu i energiju.
Funkcionisanje grada uz pomoć veštačke inteligencije
Koristeći veštačku inteligenciju, tehnološka infrastruktura može podržati gradove u automatizaciji operacija, stvaranju efikasnosti, rešavanju problema i pružanju boljih usluga.
Nadzor i policijska predviđanja putem veštačke inteligencije
Gradovi koriste veštačku inteligenciju (AI) kako bi osigurali bezbednost i sigurnost svojih građana, a istovremeno zaštitili privatnost i osnovna ljudska prava.
Iako su oporavak od pandemije i pritisak rastućeg stanovništva ključni faktori, urbanisti se moraju pozabaviti i drugim relevantnim izazovima kako bi stvorili održive gradove.
Izvor: BIZLife Magazin
