Kada „guglanje“ simptoma počne da utiče na posao

Jedna glavobolja, ubrzan rad srca ili neobičan osećaj u telu mogu biti dovoljni da krenemo da pretražujemo simptome na internetu. Problem nastaje kada potraga za odgovorom postane svakodnevna navika, a briga o zdravlju počne da zauzima vreme, koncentraciju i energiju koju bi trebalo da imamo za druge stvari.

„Samo da vidim šta znači ovaj simptom“ često počne kao bezazleno pretraživanje. Nekoliko minuta kasnije već čitamo iskustva drugih ljudi, upoređujemo simptome i razmišljamo o najgorim mogućim scenarijima.

Za neke ljude ovaj obrazac može postati mnogo više od povremene brige. Zdravstvena anksioznost podrazumeva izraženu i upornu zabrinutost da osoba ima ili bi mogla da dobije ozbiljnu bolest, čak i kada su simptomi blagi ili medicinski pregledi ne pokažu ozbiljan problem.

A posledice se ne završavaju kod toga koliko često proveravamo simptome. Zdravstvena anksioznost može da utiče na svakodnevno funkcionisanje, odnose, ali i posao.

Kada briga o zdravlju postane deo radnog dana

Zamislite da ste na poslu i da primetite da vam srce ubrzano lupa. Umesto da nastavite sa sastankom ili zadatkom, počinjete da razmišljate šta bi mogao da bude uzrok.

Otvarate telefon. Pretražujete simptome. Čitate nekoliko tekstova. Zatim još nekoliko. Jedan simptom vodi do drugog, a koncentracija na posao nestaje.

Kod zdravstvene anksioznosti problem nije samo u samoj telesnoj senzaciji, već u načinu na koji je tumačimo. Uobičajeni telesni osećaji ili manji simptomi mogu se protumačiti kao znak ozbiljne bolesti, što dodatno pojačava strah.

Mayo Clinic među karakterističnim ponašanjima navodi upravo učestalo pretraživanje mogućih bolesti na internetu, proveravanje tela zbog znakova bolesti, traženje uveravanja od drugih, ali i izbegavanje lekara zbog straha od dijagnoze.

Kako pronaći balans između posla, treninga i privatnog života

Zašto internet često ne pomaže

Internet je promenio način na koji dolazimo do zdravstvenih informacija. Problem je što veliki broj dostupnih informacija ne znači nužno i veću sigurnost.

Ako u pretraživač unesete relativno bezazlen simptom, vrlo brzo možete naići i na ozbiljna oboljenja koja takođe mogu imati isti simptom. Kod osobe koja već ima izraženu zdravstvenu anksioznost, takvo pretraživanje može dodatno da pojača zabrinutost.

Mayo Clinic zato savetuje da se izbegava traženje mogućih bolesti na internetu i da se, kada postoji zdravstvena tegoba koja zabrinjava, razgovara sa lekarom umesto pokušaja samostalnog postavljanja dijagnoze.

Kako izgleda začarani krug

Osetite nešto neuobičajeno → pomislite da bi moglo da bude ozbiljno → počnete da proveravate simptome → pronađete informacije koje vas dodatno zabrinu → počnete još više da obraćate pažnju na telo.

Tada se mogu pojaviti i novi simptomi povezani sa samom anksioznošću. Ubrzan rad srca, napetost, problemi sa varenjem, umor, poteškoće sa koncentracijom i problemi sa spavanjem mogu biti deo anksiozne reakcije.

Kada je vreme da se potraži pomoć?

Povremena zabrinutost zbog zdravlja sama po sebi ne znači da osoba ima zdravstvenu anksioznost. Važan je njen intenzitet i uticaj na svakodnevni život.

Signal za dodatnu pažnju može biti ako razmišljanje o bolestima zauzima veliki deo dana, ako stalno proveravate telo ili tražite potvrdu od drugih, ako izbegavate aktivnosti zbog straha od bolesti ili ako vas briga ometa u poslu i odnosima.

Istovremeno, zdravstvene simptome ne treba automatski pripisivati anksioznosti. Ako postoji nova ili zabrinjavajuća fizička tegoba, prvi korak je razgovor sa lekarom koji može da proceni da li postoji zdravstveni problem koji zahteva lečenje.

Šta može da pomogne?

Prvi korak je prepoznati obrazac. Ako svaki neobičan osećaj automatski vodi do pretraživača, pokušajte da napravite pauzu pre nego što krenete da tražite objašnjenja na internetu.

Korisno je i zapisati šta osećate, kada se javlja i koliko traje, umesto da pokušavate da sami zaključite šta znači. Tako informacije možete poneti lekaru i dobiti stručnu procenu.

Ako briga postaje teško kontrolisana, razgovor sa psihologom ili psihijatrom može biti deo rešenja. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) jedan je od pristupa koji se koristi kod zdravstvene anksioznosti. Cilj je, između ostalog, da osoba nauči da drugačije tumači telesne senzacije, prepozna obrasce koji pojačavaju strah i smanji potrebu za stalnim proveravanjem ili izbegavanjem.

Zdravlje jeste važno – ali strah ne bi trebalo da vodi glavnu reč

Briga o zdravlju je normalna i korisna. Problem nastaje kada ona prestane da bude način da se bolje brinemo o sebi i počne da kontroliše naše ponašanje.

Ako zbog straha od bolesti ne možete da se koncentrišete na posao, stalno proveravate simptome ili izbegavate lekara upravo zato što se plašite onoga što biste mogli da čujete, to nije nešto što morate da rešavate sami.

Cilj nije ignorisati telo niti ubediti sebe da je „sve u glavi“. Cilj je napraviti razliku između stvarne zdravstvene potrebe i anksioznosti koja traži odgovor na svaku novu senzaciju.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Getty Images