Knežević je za dopisnog člana u SANU izabran 2009. godine, a za redovnog člana 2015. godine. Završio je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i magistarske (1976) i doktorske studije (1989).
Bio je zaposlen u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu (1973–2016), gde je od 2002. do 2014. bio direktor.
U žiži naučnih interesovanja i istraživanja Kneževića nalaze se pre svega mala nebeska tela iz čega je proizašao niz radova oko određivanja masa i orbita asteroida, pišu mediji.
Posebnu pažnju Knežević posvećuje problemu haotičnog kretanja malih planeta, zatim astrografskim i fotometrijskim osmatranjima objekata Sunčevog sistema, dinamičkim procesima u Sunčevom sistemu, itd. Glavni naučni doprinos Kneževića nalazi se u oblasti analitičkih teorija kretanja malih tela.
U SANU je pre funkcije predsednika bio zamenik sekretara Odeljenja za matematiku, fiziku i geonauku (2015−2020), predsednik Akademijskog odbora za nauku SANU, kao i generalni sekretar SANU, od 2020.
Član je Akademijskog odbora za nauku SANU, Akademijski odbor za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića, kao i Odseka za fiziku. Knežević spada u red najvećih poznavalaca malih tela u svetu, pa je, na predlog italijanskih astronoma, jedan asteroid (pod rednim brojem 3900) dobio ime Knezevic.
Zoran Knežević je član više međunarodnih i domaćih astronomskih organizacija, a govori engleski, italijanski i ruski.
Kako piše sajt astronomija.org, asteroid 3900 Knezevic je snimljen dva puta tokom 1974. a njegovu identifikaciju je izvršio L. D. Smadel (L. D. Schmadel). Treće i za utvrđivanje tačne orbite ključno osmatranje izvršio je 14. septembra 1985. američki astronom Edvard Bovel (Edward Bowell) sa Lovelove opservatorije u Arizoni, SAD.
Asteroid je dobio privremenu oznaku 1985 RK, a Bovel pravo da imenuje novi objekat. On je, međutim, to pravo ustupio italijanskim kolegama koje su zatim predložile prezime dr Kneževića obrazlažući predlog doprinosom našeg naučnika na polju izučavanja malih tela.
