Italijanski espreso bi mogao da se nađe na listi UNESCO-a
Šoljica tamne, baršunaste kafe više je od brze doze kofeina: italijanski espreso cenjen je društveni i kulturološki ritual koji u Italiji smatraju nacionalnom baštinom vrednom Uneskovog statusa.
Italijani popiju otprilike 30 miliona šoljica espresa dnevno. Od Venecije do Sicilije, u porculanskim šoljicama ili u malim čašama. S kapljicom mleka ili bez njega, svaka šoljica predstavlja im gest prijateljstva.
“Espreso je prilika da kažete prijatelju da vam je stalo”, kazao je vlasnik napuljskog kafića Đambrinus – Masimilijano Rosati, koji je pomogao u pripremi pridloga za uvršćenje espresa na UN listu svetske nematerijalne baštine.
Espreso kafa
“Espreso se pije svakodnevno u svako doba. To je trenutak zajedništva, trenutak čari”, izjavio je za AFP.
Svetlucavi aparat iza mermernog pulta šišti i zvecka, dok barmen u portafilter stavlja mljevenu kafu. Škljocne ga na mesto i pritisne taster, nakon čega iz aparata preko mlevene kafe počinje da teče gotovo ključala voda.
Cveće, voće, čokolada
Po savetima Italijanskog instituta za espreso, on mora da ima “zaokružen, bogat i baršunast” ukus i “lešnnik-smeđu do tamno-smeđu penicu, s karakterističnim žućkastim odsjajem”.
Mora da ima dugotrajnu aromu koja ima “note cveća, voća, prepečenca i čokolade”; kažu iz instituta osnovanog za očuvanje espresa.
Italija je na listu nematerijalne baštine već uvrstila brojne tradicije i običaje među kojima su traženje tartufa, umeće izrade napuljske pice, mediteranska ishrana i tradicionalna izrada violina iz Kremone, rodnog mesta Antonija Stradivarija.
Espreso kafa
Ispijanje espresa je “gotovo pa sveti ritual “, kazala je sedamdesetogodišnja učiteljica u penziji Anamarija Konte. Neki vole uz espreso da pojedu princes krofne, male pice ili uštipke, uz čavrljanje između zalogaja.
“Kad sam u inostranstvu vidim da ljudi na svoju kafu čekaju u redovima jedni iza, neki s ajfonom u ruci, a neki u ćošku, čitajući knjigu. Ovde to nije tako” kazao je vlasnik Rosati.
“U nekim delovima Napulja i danas je uobičajeno da se prilikom poseta nekome ne nose kolači i cveće, nego kafa i šećer.”
Anđelo Moriondo iz Torina 1884. patentirao je prvi parni aparat za espreso, ali za dalji razvoj i masovnu proizvodnju zaslužan je Deziderio Pavoni iz Milana koji je za to imao novca.
Espreso kafa
Ubrzo su aparati postali rasprostranjeni širom Italije. Svaki od 20 regiona imao je malo drukčiju varijantu espresa – kraći, produženi, manje ili više intenzivan. Ponekad i s mineralnom vodom sa strane.
Raimondo Riči, vlasnik kafića Sveti Eustahio u starom centru Rima, kaže da espreso pomaže u smanjenju usamljenosti. Čak i kada se pije u samoći, daleko od kafića.
Izvor: AFP
Foto: Pixabay
