Piše: Marko Marković partner u kompaniji Egzakta Advisory

Da li ste ikad pokušali da strancima prevedete srpske psovke? Ja jesam. I moram da priznam da, uz svu želju za razumevanje naše kulture i načina komunikacije, stranci često pomisle da mi nismo baš potpuno normalni. Iako i stanci sve više u svom poslovnom slengu i komunikaciji koriste psovke, naše bogatstvo jezika i nepresušna kreativnost u komunikaciji nisu nešto što se lako dâ objasniti. Kako objasniti da uz grljenje, tri poljupca i srdačan susret ide i rečenica zbog koje majke dvojice prijatelja ili poslovnih partnera provedu dan štucajući?

Dinamično poslovno okruženje u kome živimo – koje je sve više globalno, a ne lokalno, sve više digitalno, a ne analogno, i u kome milenijalci i generacija Z preuzimaju primat – nije više formalno. Ono postaje sve više otvoreno, u komunikaciji neformalnije i opuštenije, a psovke su tu nezaobilazan deo poslovne kulture. Ja nisam mogao da zamislim psovanje ispred svog oca, ali mi je danas potpuno normalno da sin rečenicu počinje sa „Jbga, ćale”, Buraz, je l’ stvarno misliš…”.

U srpskoj kulturi upotreba psovki ili snažnog jezika u svakodnevnom razgovoru predstavlja značajan deo kulture. Iako to može delovati iznenađujuće ili čak neprikladno, psovanje se često doživljava kao integralni deo neformalne komunikacije u Srbiji. Ovaj jedinstveni kulturni fenomen se, manje ili više, proširio i na različite aspekte života, uključujući i poslovnu komunikaciju. U srpskom društvu psovanje se ponekad smatra oblikom izražavanja koji dodaje naglasak, emotivni intenzitet i autentičnost razgovorima. Ono se doživljava kao način za prenošenje snažnih emocija, frustracija ili čak uspostavljanje bliskosti među ljudima. U neformalnim situacijama, kao što su neobavezna okupljanja ili prijateljske razmene, upotreba psovki se smatra sredstvom za uspostavljanje veza i stvaranje osećaja zajedničkog razumevanja.

Interesantno je da kultura prihvatanja psovanja seže i u poslovno okruženje. Iako se može činiti kontradiktornim tradicionalnim pojmovima profesionalnosti, neki srpski profesionalci, u koje spadam i ja, smatraju da povremena – ili u mom slučaju česta – upotreba psovanja može uspostaviti vezu, srušiti formalne barijere i podstaknuti otvorenu komunikaciju unutar timova. U ovom kontekstu psovanje se koristi kako bi se pokazali strast, odlučnost i realan pristup poslovnim izazovima. To može pomoći u stvaranju opuštenijeg radnog okruženja, olakšati izražavanje emocija i uspostaviti veću povezanost među članovima tima.

Korišćenje psovki ima svoje snažno mesto u kulturi: književnost, film, muzika, pozorište. U ovim umetničkim formama psovanje se često koristi kako bi se istakla emotivna dubina, autentičnost ili da bi se prenela snažna poruka. To može dodati vrednost umetničkom delu tako što provocira emocije, izaziva razmišljanje ili prenosi snažan utisak na publiku. Zašto bi onda bilo drugačije u biznisu? Na kraju, i u biznisu, naročito u današnje vreme, gde su milenijalci i generacija Z, koja postaje dominantna, korišćenje manje formalnog načina komunikacije može znatno da doprinese uspehu građenja tima i smanji jaz između generacija. Uostalom, najuspešnije kompanije današnjice jesu, na neki način, prava autentična umetnička dela. Kompanije Epl, Tesla, Gugl nisu nastale na formalnim industrijskim i poslovnim standardima, već su menjale način razmišljanja i u sebi imale strast da se svet promeni uz ogromnu energiju. Sumnjam da su lideri iz ovih kompanija koristili rečenicu tipa: „Molim vas da zajedno profesionalno pristupimo tržištu i, poštujući pravila poslovnog ponašanja i svoju konkurenciju, plasiramo naš inovativni proizvod.” Verujem da bi rečenica pre glasila: „Let’s fck… kick some a…”, al’ znate već, ne moram da završim rečenicu.

Svet biznisa je poznat po dinamici, gde stil komunikacije može značajno uticati na timski rad, moral i produktivnost. Često se pretpostavlja da bi trebalo da komunikacija bude oblikovana profesionalnošću i formalnošću. Međutim, postoji određeni nekonvencionalni pristup pojedinih lidera koji poslednjih godina dobija na značaju – upotreba psovki u poslovnoj komunikaciji. Suprotno tradicionalnom načinu razmišljanja, ova metoda se može smatrati efikasnim menadžerskim stilom kada se koristi pravilno, sa diskrecijom i u pravilnom kontekstu.

Na prvi pogled, korišćenje psovki u poslovnom kontekstu može delovati šokantno ili neprofesionalno. Međutim, kada se koristi smišljeno, psovanje može istaknuti važnost poruke ili pokazati strast prema temi. U situacijama kada su ulozi visoki upotreba snažnijeg jezika može imati željeni efekat – povećanje svesti o ozbiljnosti situacije. Menadžeri koji koriste ovu taktiku mogu efikasno motivisati svoje timove da preduzmu hitne akcije.

Psovanje može doprineti autentičnosti komunikacije. Poslovni svet je često preplavljen žargonom i formalnostima koje mogu delovati hladno i otuđeno. Kada lider koristi psovke, on često gradi otvoreniji i autentičniji stil liderstva. Džon Legere, bivši CEO kompanije T-Mobile, poznat je po tome što je koristio psovke na društvenim mrežama i u intervjuima, što mu je pomoglo da izgradi imidž autentičnog lidera.

Psovanje i jak jezik postaju sve prisutniji u svetu biznisa, ali njihova upotreba zavisi od konteksta, kulture kompanije i individualnog stila vođenja. Evo nekoliko primera kako psovke mogu ući u poslovni sleng:

• „Fck the status quo.” Ova izreka se može koristiti da bi se istakla potreba za inovacijama i promenama unutar organizacije. To je apel za napuštanje ustaljenih načina rada i prihvatanje novih ideja.
• „Get your sht together.” Ova izreka se koristi kao apel za organizovanje, fokusiranje i poboljšanje produktivnosti. Može se koristiti za motivaciju tima da se bolje usredsredi na svoje zadatke.
• „Cut the bullsh*t.” Ova izreka se može koristiti kao zahtev za iskrenost, transparentnost i izbegavanje nepotrebnih ili obmanjujućih informacija.
• „I don’t give a f*cks.” Ovaj izraz se može koristiti da bi se pokazalo da osoba ne mari za mišljenje drugih u određenom kontekstu. To može biti način da se istakne nezavisnost ili odlučnost.

Koristeći psovke, lideri pokazuju da su spremni da se „spuste” na nivo svakodnevnog jezika i komuniciraju na način na koji ljudi stvarno razgovaraju. To, takođe, može osnažiti poverenje, jer se na taj način lider pokazuje kao osoba koja je dostupna i koja ne koristi jezičke barijere da bi se distancirala od tima.

U srpskoj kulturi psovanje ima posebnu ulogu. Iako se često koristi u svakodnevnom govoru, u kontekstu poslovne komunikacije neophodna je određena doza opreza. Bez obzira na sve, kontekst i publika su od suštinskog značaja. Ono što može delovati kao živopisan jezik u jednoj situaciji – može biti smatrano neprikladnim u drugoj. Mora se naglasiti da psovanje ne sme preći u nepristojnost ili zloupotrebu. Baš kao i sve u poslu, i ovaj stil komunikacije zahteva balans. Psovke se moraju koristiti umereno, u pravo vreme i u pravom kontekstu. Cilj nije da se uvredi ili demoralizuje, već da se pokaže strast, motiviše ili izrazi autentičnost. Ako se koristi pravilno, psovanje može postati moćan alat u rukama menadžera. To može biti način da se izrazi iskrenost, da se ojača timski duh i da se poboljša produktivnost. Psovanje nije uvek znak nepristojnosti ili nekompetencije – često je to pokazatelj lidera koji je duboko posvećen svom poslu i svom timu.

Sasvim je razumljivo da ovakav pristup menadžmentu može izazvati kontroverze, ali to, takođe, pokazuje da je promena paradigme u komunikaciji neophodna. Biznis više nije striktno formalna sfera, sve više se priznaje potreba za autentičnošću i otvorenošću.

Psovanje može biti izuzetno korisno za izražavanje frustracija ili otpuštanje stresa, što je često prisutno u poslovnom okruženju. Kao takvo, može biti katarzičan način za menadžere da se suoče sa poslovnim izazovima i pritiscima. Ponekad je mnogo bolje frustraciju „lečiti” psovkama nego nositi stres, koji može da dovede do „burnout” efekta.

Uostalom, način na koji se koristi jezik može imati dubok uticaj na radnu kulturu. Menadžer koji je spreman da koristi snažan jezik može stvoriti okruženje koje je otvoreno, autentično i koje pokazuje strast prema poslu. Kada se koristi na pravi način, psovanje može postati moćan alat u rukama lidera. To može biti način za pokazivanje iskrenosti, pojačavanje timskog duha i poboljšanje produktivnosti. Psovanje u poslovnoj komunikaciji jeste kontroverzno, ali može biti efektivan način komunikacije kada se koristi sa razumevanjem i diskrecijom. U svetu koji se sve više fokusira na autentičnost i otvorenost ova nekonvencionalna taktika menadžmenta može doneti brojne prednosti.

Kao u svemu, ključ je u balansu i razumevanju. Ukoliko u tome uspe, menadžment koji koristi psovanje može značajno doprineti oblikovanju radne kulture koja je autentična, motivišuća i koja pokazuje strast prema poslu. Na kraju, biti lider znači biti autentičan, a autentičnost često zahteva hrabrost da se izrazi ono što se zaista misli, čak i ako to ponekad uključuje upotrebu psovki.