HR: Većini NEOPHODAN dodatni posao
Istraživanje portala posao.hr pokazalo je da bi većina građana Hrvatske želela da pronađe skoro pa bilo kakav dodatni posao kako bi pokrili osnovne životne potrebe.
Istraživanje o potrebi za dodatnim poslom sprovedeno je u junu na internet portalu posao.hr kako bi se videlo da li su zaposleni spremni na honorarne poslove, traže li ih i koje su sve poslove spremni da prihvate.
Rezultati su pokazali kako bi čak 89 odsto ispitanika bilo spremno da rade posao koji je ispod njihovih intelektualnih i profesionalnih mogućnosti – ako bi bio dobro plaćen. Uprkos velikom interesu za dodatnom zaradom, ipak samo 12 odsto ispitanika, uz redovni, ima i dodatni (honorarni) posao.
Značajan broj ispitanika, njih 43 odsto, izjavilo je da je nezadovoljno svojim prihodima, dok je samo 6 odsto zadovoljno, a čak 4 odsto zaposlenih ispitanika ne dobija platu za svoj rad. Pokrivanje osnovnih životnih troškova za mnoge je zaposlene najveća stavka prilikom raspolaganja prihodima.
Naime, 35 odsto ispitanika istaklo je kako su njihovi prihodi dovoljni za pokrivanje isključivo osnovnih životnih potreba kao što su stanovanje i hrana. Čak 20 odsto ispitanika svojim prihodima ne uspeva da pokrije niti ove osnovne životne potrebe, a samo 3 odsto prihodima u potpunosti uspeva da zadovolji sve životne potrebe.
Dve trećine ne uspeva da nađe dodatni posao
Kako se i pretpostavilo, glavna motivacija za pronalazak dodatnog posla je dodatna zarada (55 odsto), zatim sticanje novog iskustva (23 odsto), učenje nečeg novog (18 odsto) te zabava (4 odsto).
Zaradu od dodatnog posla, više od polovine ispitanika (57 odsto) potrošilo bi na pokrivanje dodatnih životnih potreba kao što su odeća, obrazovanje, internet, telefoni i slično, dok bi čak 21 odsto dodatnu zaradu koristilo za pokrivanje isključivo osnovnih životnih potreba.
Takođe je zanimljiv podatak kako čak 70 odsto ispitanika želi pronaći dodatni posao, ali im to ne uspeva.
U istraživanju je učestvovalo 1.254 ispitanika, u najvećem procentu starosti od 25 do 34 godine te većinom s područja grada Zagreba i Zagrebačke županije. U najvećem procentu (38 odsto) su srednje stručne spreme i rade u delatnostima informatike, administrativnih usluga, ekonomije, elektrotehnike i nauke.
Izvor: Seebiz
Foto: Pixabay
