Dva, tri, četiri sata: Da li filmovi PREDUGO TRAJU za instant vreme u kom živimo?

Da bi odgledali sve filmove o Hariju Poteru morali biste da izdvojite 1.179 minuta, a to je skoro 20 sati. Da bi pogledali (ako već niste) Oskarom ovekovečen „Openhajmer“, morali biste da izdvojite tri sata, a tako je bilo uglavnom sa svim ovogodišnjim favoritima u trci za prestižnu nagradu.

Da li je vreme koje danas moramo da izdvojimo za dobre filmove predugo? Da li je naša pažnja, u doba modernih tehnologija i brzog načina života, dovoljno čvrsta da izdrži recimo film „Dinu 2“ koji traje gotovo tri sata, a koji je najbolje ocenjen film na IMDb-u. Tu je i „Ubistvo pod cvetnim mesecom“ koje traje tri sata i 26 minuta.

Met Dejmon i Kilijan Marfi u filmu „Openhajmer“ (Beta/AP)

„Bartonova akademija“, „Maestro“, i „Anatomija pada.“ – koji su takođe bili kandidati za Oskara, traju više od dva sata. Možemo ovako u nedogled.

Sandra Perović, TV autorka i filmska kritičarka sa bogatim iskustvom kada je oblast filma u pitanju, kaže da ne treba generalizovati stvari, te da su filmovi uglavnom uobičajene dužine, ali da naravno postoje i izuzeci.

„To je individualna stvar od teme do teme i tu nema generalizacije u kontekstu dužine trajanja filmova. To zavisi od samog autora, producenata, teme kojom se film bavi, da li je kompleksna ili u nekim minimalističkim okvirima. Dužina filmova je različita kroz istoriju kinematografije i tu nema trendova, to je individualna stvar“, objašnjava Perović za BIZLife.

Sandra Perović (YouTube/Suzanin izbor)

Urednica zabavnog programa na RTS-u kaže da ljudi ili vole ili ne vole filmove.

„Onaj ko voli da gleda filmove, gledaće i tri sata ili duže, spreman je da izdvoji toliko vremena ukoliko je filmofil. Ko ne voli da gleda filmove on ih neće ni gledati. To je stvar ličnog izbora afiniteta prema filmskoj umetnosti, da li ih gledate jer to volite ili da bi ubili vreme“, ističe ona i dodaje da ne misli da bi dužina filmova mogla da odvrati ljude od odlaska u bioskope.

Hju Grant o dužini filmova

Procvat striminga i veliko platno

Striming platforme omogućili su nam široku dostupnost filmova jake produkcije i kvaliteta, a čini se da nema osobe koja nije bar nešto pogledala na Netflixu, HBO-u ili Amazone Prime-u. Ovakve usluge postaju sve dostupnije, a za samo nekoliko dolara možete dobiti širok spektar visokobudžetnih ostvarenja.

Prema nedavnom istraživanju, Amerikanci provode 20 sati nedeljno na ovim platformama i plaćaju u proseku 46 dolara mesečno za ove usluge. Razlog je širok izbor sadržaja koji se na platformama stalno ažurira nedeljno, ponekad čak i svakodnevno. Međutim, u potrazi za akvizicijom sadržaja, čini se da ovi giganti za striming zanemaruju jednu ključnu tačku – korisničko iskustvo.

Sandra kaže da onaj ko ima afiniteta odlazi ritualno u bioskop da odgleda film, ali da je gledanje na striming platformama jedan potpuno drugačiji doživljaj pokretnih slika.

Filmovi, striming platforme, Openhajmer

„Striming se upravo vezuje za to instant vreme u kojem živimo, a to nam je nametnula pandemija i period koji smo proveli zatvoreni“, objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima trend odlaska u bioskop nema duže vremenske oscilacije, on je uvek postojao, ali da zavisi od godišnjeg doba.

„U letnjem periodu na primer imamo manje odlazaka u bioskope, ljudi su na odmorima, kako dolazi zima taj broj se povećava. Poseta bioskopima može da bude ritualna stvar, neki vid društvenog života, a može da bude i posao“, zaključuje Perović.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Beta/AP/Freepik/Suzanin izbor YT Screenshot