Evropa je ostala bez radnika: Ovo su zanimanja koja poslodavci očajnički traže

Veštačka inteligencija već godinama menja način na koji govorimo o budućnosti rada. Dok jedni strahuju da će automatizacija ukinuti čitave kategorije poslova, drugi vide priliku za nastanak novih profesija i drugačiji način rada. Ipak, podaci sa evropskog tržišta rada za 2026. godinu pokazuju nešto mnogo zanimljivije: najveća potražnja poslodavaca nije nužno za ljudima koji rade sa veštačkom inteligencijom.

Evropi su, pre svega, potrebni ljudi koji umeju da popravljaju, proizvode, voze, brinu o drugima i održavaju sistem koji svakodnevno funkcioniše.

Prema analizi tržišta rada koju je sprovela kompanija BestBrokers, na osnovu podataka Eurostata i evropske mreže EURES, poslodavci su između aprila 2025. i marta 2026. godine oglasili više od 10 miliona slobodnih radnih mesta širom Evrope. Istovremeno, zemlje se suočavaju sa sve izraženijim nedostatkom radne snage, posebno u profesijama koje zahtevaju konkretne veštine.

To stvara pomalo paradoksalnu sliku evropskog tržišta rada: dok se govori o tome da će AI zameniti radnike, mnogim kompanijama danas zapravo nedostaju ljudi koji mogu da obavljaju poslove koje tehnologija još ne može jednostavno da preuzme.

Evropi nedostaju radnici, ali ne svuda podjednako

Tržište rada u Evropi i dalje je relativno snažno, ali razlike između zemalja su ogromne. Stopa zaposlenosti veća je od 80 odsto u 11 zemalja, a na vrhu su Malta sa 83,4 odsto i Holandija sa 83,3 odsto. Slede Češka sa 82,8 odsto i druge zemlje severne i centralne Evrope.

Prosek Evropske unije iznosi 76,3 odsto. Na drugom kraju lestvice nalazi se Turska, sa stopom zaposlenosti od 57,3 odsto, dok su među zemljama sa nižim stopama i Severna Makedonija, Italija i Rumunija. Ti podaci pokazuju koliko se evropska tržišta rada razlikuju – od ekonomija koje gotovo da nemaju dovoljno slobodnih radnika do onih koje se i dalje bore sa relativno niskom zaposlenošću.

A broj zaposlenih ne govori celu priču. Prema istraživanju Eurofounda, oko 18,8 odsto radnih mesta u EU može se svrstati u kategoriju ranjivih poslova, koji kombinuju niska primanja, nesigurnost zaposlenja i nedostatak određenih prava na radnom mestu.

Drugim rečima, pitanje više nije samo koliko ljudi radi, već i kakvi su poslovi koje rade.

Ovo su poslovi koje veštačka inteligencija ne može da zameni

Španija zapošljava, Turska gubi radnu snagu

Promene su vidljive i u kretanju broja zaposlenih. Španija je između prvog kvartala 2025. i prvog kvartala 2026. godine povećala broj zaposlenih za oko 430.000 ljudi, više nego bilo koja druga evropska zemlja. Slede Portugal sa 82.000 novih zaposlenih, Grčka sa 34.000, Hrvatska sa 16.000 i Kipar sa 12.000.

Ukupno, ovih pet zemalja povećalo je broj zaposlenih za oko 574.000.

Ali istovremeno, neke ekonomije gube radnu snagu. Turska je u istom periodu ostala bez čak 392.000 zaposlenih, što predstavlja najveći pad u Evropi. Nemačka je izgubila oko 32.000 zaposlenih, Italija 24.000, a Slovačka 25.000.

Posebno je zanimljiv slučaj Nemačke. Zemlja istovremeno spada među najveće evropske poslodavce i među zemlje koje imaju problem sa smanjenjem broja zaposlenih. Iako je broj zaposlenih pao, kompanije su tražile ljude za više od 2,4 miliona radnih mesta.

To je jedan od ključnih paradoksa evropskog tržišta rada: poslova ima, ali nema dovoljno ljudi koji bi ih popunili.

Male zemlje rastu najbrže

Ako se gleda procenat, a ne ukupan broj novih zaposlenih, slika je drugačija. Kipar je povećao broj zaposlenih za 2,52 odsto, a Malta za 2,22 odsto, čime su ove dve male ekonomije zabeležile najveći rast zaposlenosti u Evropi.

Obe zemlje u velikoj meri zavise od stranih radnika, a turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj i trgovina nastavljaju da stvaraju nova radna mesta. Na drugom kraju nalaze se Mađarska, čija je zaposlenost pala za 1,34 odsto, Turska sa padom od 1,32 odsto, kao i Slovenija, Slovačka i Srbija, koja je zabeležila pad broja zaposlenih od 1,14 odsto.

Iza ovih brojki nalaze se problemi koji nisu novi: starenje stanovništva, odlazak radne snage u inostranstvo i sporiji rast pojedinih ekonomija. Ako postoji jedna poruka koja se izdvaja iz evropskih podataka za 2026, onda je to da se nedostatak radne snage sve više pretvara u jedan od najvećih ekonomskih problema kontinenta.

Holandija, na primer, ima najveći broj oglašenih slobodnih radnih mesta – čak oko 2,83 miliona. Istovremeno, stopa zaposlenosti iznosi 83,3 odsto, što je druga najviša stopa u Evropi. Nemačka i Holandija zajedno traže više od 5,2 miliona radnika, iako su obe zabeležile pad broja zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu.

Sličan nesklad vidi se i u drugim zemljama. Švedska je oglasila oko 285.000 slobodnih mesta, dok je broj zaposlenih povećan za samo 32.000. Finska je tražila više od 109.000 radnika, iako je broj zaposlenih pao za oko 11.000. Belgija je imala više od 1,2 miliona oglasa za posao, uz rast zaposlenosti od svega 21.000 ljudi.

Zbog toga Evropa sve više pokušava da privuče radnike izvan svojih granica. Evropska unija je u junu 2026. pokrenula EU Talent Pool, platformu namenjenu povezivanju evropskih poslodavaca sa kandidatima iz zemalja van EU, upravo zbog sve izraženijeg manjka radne snage i veština.

AI neće pojesti sva radna mesta: Ovo su najtraženiji poslovi u Evropi u 2026.

A sada najzanimljiviji deo: koje ljude Evropa zapravo traži?

Ako ste očekivali da su na vrhu liste programeri, AI inženjeri i drugi digitalni stručnjaci, podaci donose prilično drugačiju sliku. Najtraženija grupa radnika u Evropi su tehnički radnici, sa čak 731.953 slobodna radna mesta.

Na drugom mestu nalaze se stručni saradnici u administraciji i kancelarijskim poslovima, sa 630.033 oglasa, zatim radnici u metaloprerađivačkoj i mašinskoj industriji sa 596.701, operateri mašina i postrojenja sa 522.808 i vozači i operateri vozila sa 519.386 slobodnih pozicija. Samo ovih pet grupa čini gotovo tri miliona slobodnih radnih mesta. Tek iza njih nalazi se ICT sektor, sa oko 375.000 otvorenih pozicija.

To je važan podatak u trenutku kada se gotovo svaka priča o budućnosti rada vrti oko AI-ja. Evropskoj ekonomiji jesu potrebni ljudi sa digitalnim znanjima, ali joj podjednako, a često i mnogo više, nedostaju radnici u proizvodnji, industriji, logistici, održavanju i drugim praktičnim profesijama.

Budućnost rada, dakle, neće biti samo digitalna. Biće i vrlo fizička.

Nemačka traži tehničke radnike, Finska IT stručnjake

Razlike među zemljama dodatno pokazuju koliko je tržište rada raznoliko. Tehnički radnici najtraženiji su u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj i Rumuniji. U Nemačkoj je za ovu grupu bilo oglašeno čak 239.039 pozicija.

Finska je, sa druge strane, među zemljama u kojima su ICT stručnjaci najtraženiji, sa više od 20.000 slobodnih mesta. U Švedskoj, Švajcarskoj, Norveškoj i Lihtenštajnu posebno je izražena potražnja za zdravstvenim i stručnjacima za negu. To nije iznenađenje ako se uzme u obzir ubrzano starenje stanovništva i sve veći pritisak na zdravstvene sisteme.

U Španiji, Portugalu, Malti, Danskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i na Islandu među najtraženijima su radnici u uslužnim delatnostima, što govori o tome koliko turizam, ugostiteljstvo i usluge i dalje utiču na evropsko zapošljavanje.

A nedostatak radne snage sve se više oseća i u školama. U Poljskoj, Bugarskoj i Estoniji nastavnici spadaju među najtraženije profesije, sa više od 18.900 otvorenih pozicija u ove tri zemlje. Starenje nastavnog kadra i sve manji broj mladih koji ulaze u profesiju stvaraju problem koji će se, po svemu sudeći, dodatno produbljivati.

Šta nam ovo govori o budućnosti rada?

Najzanimljiviji zaključak evropskog tržišta rada u 2026. godini možda je upravo taj što je mnogo manje dramatičan od predviđanja o potpunoj automatizaciji. AI menja poslove. Automatizacija će sigurno smanjiti potrebu za određenim poslovima, a neke profesije će se iz korena promeniti. Ali istovremeno, Evropi nedostaju ljudi za čitav niz poslova koje je mnogo teže automatizovati – od medicinskih sestara i nastavnika do tehničara, vozača i kvalifikovanih radnika u industriji.

Zato se budućnost rada neće svesti na pitanje „Hoće li me zameniti veštačka inteligencija?“ Mnogo važnije pitanje biće: „Koje veštine će biti potrebne ljudima i mašinama koje zajedno rade?“

Za sada, podaci pokazuju da Evropa ne traži samo ljude koji umeju da koriste AI. Traži ljude koji umeju da urade ono što je potrebno da bi čitava ekonomija nastavila da funkcioniše. A možda je upravo to najveće iznenađenje 2026. godine: u eri veštačke inteligencije, jedan od najvrednijih resursa i dalje je – čovek.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/Flowo