Danica Popović: Pomoć države ista i za prosjake i za tajkune

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović ocenila je da nova finansijska pomoć države od 60 evra za sve punoletne građane Srbije i 110 evra za penzionere, neće dati željene efekte u rastu bruto društvenog proizvoda (BDP), a ni u povećanju naplate poreza na dodatu vrednost.

 Ona je dodala da se takva mera već pokazala kao loša.

“Greška je u sledećem: zašto da po 60 evra dobije i prosjak iz Mirijeva i neki tajkun, na primer, Miroslav Mišković? Nije li to besmisleno? Razmislite i sami. Ako država nije u stanju ni socijalne karte da napravi, pa da za lekove ili pelene dobiju pare oni kojima je pomoć stvarno potrebna, nego se sve to baca u etar, onda u ovoj državi nešto ozbiljno nije u redu”, naglasila je Popović u intervjuu za portal UGS Nezavisnost.

Jedan od najvećih problema države Srbije je finansiranje gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još uvek nije stalo na put “, dodala je.

Takođe je istakla da problem države nije toliko u tome koliko troši, već u koje svrhe troši.

“Jedno od ogromnih izdvajanja iz budžeta su penzije, što svakako ne možemo da smanjimo ili ukinemo. Ali možemo drugo – poput finansiranja gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još uvek nije stalo na put”, rekla je profesorka Popović.

Ona je dodala da ako se zemlja zadužuje da popuni partijsku kasu, ili da koristi državni novac kao kasu za finansiranje večite predizborne kampanje to je – katastrofa.

Upitana da li smatra da će novi paket pomoći privredi za ublažavanje posledica pandemije, od tri polovine minimalca za svakog zaposlenog, imati efekta, ona je navela da ta mera ima smisla i da se dobro pokazala, kao što su se dobro pokazale mere odlaganja dospelih plaćanja, jer privreda u ovakvoj krizi teško da može da nastavi sa radom, pogotovo ako iz sve manjeg prihoda mora da vraća sve veće, nagomilane dugove.

Ovakve mere primenjuju se i u drugim zemljama, i pokazalo se da su veoma korisne, istakla je Popović.

Na pitanje da li postoji opasnost da javni dug u skorijem periodu premaši godišnji BDP, ona je rekla da takva opasnost, srećom, za sada ne postoji.

„Nije dug najveća opasnost za neku zemlju. Najveći problem je ako se javi kombinacija: visok i nepovoljan dug – i spor privredni rast. Čak su i mere koje preuzima sadašnja vlast – da se zadužuje po niskoj kamatnoj stopi i tim novcem vraća ranije dugove sa visokom kamatnom stopom zaista dobre i pametne“, rekla je Popović.

Izvor: UGS Nezavisnost

Foto: Beta/Milan Obradović