DA MI JE OPET 25: Godina u kojoj je Toplica Spasojević počeo da vodi Sony
Poznate ličnosti iz poslovne zajednice ali i javnog života Srbije pitamo šta bi uradili isto u životu i poslu u serijalu „Da mi je opet 25“. Na ovo pitanje odgovara nam Toplica Spasojević, predsednik ITM Grupe.
„U to vreme kad sam ja živeo i radio naši životi su manje-više bili determinisani. Bili su usmereni, takav je sistem bio, nije bilo ni mogao izlazaka i izbora ko što danas ima. Ja sam se zaposlio u državnoj firmi i dobio sam za početak da vodim Sony koji tad nije bio zanimljiv uopšte. Sony je tad imao promet oko 500.000 švajcarskih franaka, što je za celu bivšu Jugoslaviju bilo smešno. Meni se svideo i brend i imao sam ideje kako to da unapredim i krenuo sam tim putem i baš u to vreme kada sam imao tih 25 i brzo sam postao šef i odmah posle toga i direktor tog departmana i to mi je možda i odredilo moju sudbinu kasniju.
Znači to pozicioniranje na mestu direktora Sony-ja me je dovelo do toga da odem na proslavu 40 godina Sony-a, da se upoznam sa Akio Moritom, vlasnikom i osnivačem Sony-a. Ja sam mu se posebno svideo zato što dolazim iz Istočne Evrope i on je znao da će Gvozdena zavesa da padne u nekom momentu i da će da se to tržište otvori i jako je vodio računa o meni kad god smo imali neki konferencije, bilo je to u Japanu, bilo je to Singapuru, na Havajima, svuda smo imali konferencije, on me je vodio na ručak ili na večeru i molio me da mu pričam: kako je u Jugoslaviji, kako je u istočnoj Evropi pošto sam ja radio i u Rusiji.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Godine 1989. sam dobio titulu menadžer godine u celom celom svetu i ja sam zauzvrat ga pozvao da dođe u Jugoslaviju i on je došao i bio je četiri dana u Jugoslaviji. To je kao kad bi sad došao Ilon Mask ili Džef Bezos u Beograd da bude četiri dana, da bude moj gost.
Naravno, ja sam sam tim upoznao Vladu Srbije, ona ga je odmah prihvatila, dala mu je tretman državnika, a ispred Vlade su mi dali čoveka za koordinaciju – Miroslava Miškovića. Pošto su znali da sam dobar drug sa njim, oni su rekli vas dvojica ćete da se snađete, tako da smo nas dvojica to koordinisali, vodili ga u Niš. Posle smo imali prijem za Saveznu vladu, tad je bio Ante Marković. Vodili smo ga kod Ante Markovića. Imali smo prijem za srpsku vladu, on je držao predavanja, otvorili smo prodavnicu u Knez Mihajlovoj Sony-ja. Odštampali smo i knjigu, ja sam je preveo, odštampao. Knjiga koja se zvala, jedna od najboljih poslovnih knjiga, zvala se „Made in Japan“ – o istorijatu kompanije Sony i istorijatu posleratnog Japana.
Tako da, kad se vratim nazad, tu ponudu koju sam dobio da vodim Sony me je dovelo do toga da budem posle generalni direktor firme i da se kompanijom Sony napravim 150.000.000. Od tih mojih jadnih 500.000, mi smo došli na 150 miliona, ali zato što smo bili konzistentni. Mi tad nismo mogli da prodamo te skupe proizvode, jer smo dobijali proizvode iz Švajcarske. Ja sam to shvatio, onda sam iskoristio poznanstvo s Moritom i rekao: možemo da napravimo mnogo više, ali dajte nam robu ne dolazi preko Švajcaraca, koji su prvo najskuplji i imali su i svoje marže, nego da radimo direktno sa vama i dajte nam robu direktno iz fabrika na Tajlandu. Oni su ta počeli da prave robu i van Japana.
Dobio sam dozvolu za to, uvezli smo robu koja je bila u pola cene od one koji smo prodavali i napravili smo marketinšku kampanju, tako da je u tim 80-im, 90-im godinama Sony postao pojam, kao što je sad Tesla za električne automobile, ono je bio pojam za televizor – ko nije imao Sony televizor, taj nije mogao da se plasira na tržištu.
Mi smo taj Black Trinitron kampanja napravili čuvenim, tako da je posle toga sve bilo lako. Znači kad napraviš brend kada imaš infrastrukturu, prodavnice i kanale prodaje, posle sve ide automatski.
To smo ponovili 90ih godina sa Nike. Napravili smo od Nike-a brend, napravili prodavnice, pre svega u Srbiji, a posle toga isto to smo uradili i u Rusiji. Tako da je Nike i u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji najveći brend bio zahvaljujući i njima, ali više našim marketinškim naporima.
Tako kad svedem sve, ta moja 25. godina mi je bila prekretnica, počeo da radim jedan ozbiljan posao koji mi je doveo do toga da mi otvori širom vrata i biznisa i politike i u zemlji i u inostranstvu. Ne znam koji bi drugi put izabrao. Ovaj mi se pokazao kao uspešnim, tako da ponovio bih to sve još jednom.“
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife
