Da li ste podjednako odgovorni prema sebi kao prema poslu?
U svetu biznisa, odgovornost je polazna tačka svake stabilnosti. Ako vodite timove, projekte ili kompanije, znate da se uspeh meri sposobnošću da predvidite posledice svojih odluka. Ali šta se dešava kada taj isti princip visoke odgovornosti primenimo na sopstveni život i finansije?
Pravi lideri prepoznaju da odgovornost ima dva smera – prema sistemu u kom deluju, ali i prema sebi samima. Često u korporativnom svetu koristimo krilaticu „Deluj lokalno, misli globalno”. To je, zapravo, definicija odgovornosti u praksi: svest o tome da naši mali, svakodnevni koraci kroje širu sliku. Kada je reč o upravljanju novcem, ta lična odgovornost dobija vrlo konkretno ime: štednja.
Zaboravite na prevaziđeni narativ da je štednja odricanje ili pasivno sklanjanje novca sa strane za „crne dane”. U modernom ekonomskom ekosistemu, štednja je najviši izraz lične i društvene odgovornosti. Ona pojedincu daje finansijski suverenitet i slobodu da u svakom trenutku kaže i „da” i „ne”. Na društvenom nivou, odgovoran pojedinac sa stabilnim finansijama pokretač je sistema, jer tek kada osiguramo sopstvenu bazu, imamo energiju i fokus da menjamo stvari koje su nam važne.
Odgovornost u brojevima
Da li kao društvo postajemo odgovorniji prema svojoj budućnosti? Najnovije istraživanje AikBank Puls štednje, koje je sprovela najveća domaća privatna banka i vodeća banka po visini oročene štednje građana, donosi jasne pokazatelje da se odnos prema štednji menja i da raste svest o finansijskoj odgovornosti:
Generacija 30–39 preuzima odgovornost. Najveći broj aktivnih štediša u Srbiji pripada upravo onoj grupi ljudi koja je u jeku karijernog i životnog razvoja. Regionalno, svest o važnosti ovog finansijskog balansa najizraženija je u Beogradu i Šumadiji.
Žene vode u finansijskoj odgovornosti. Stari mitovi o tome ko zarađuje, a ko troši – zvanično su pali. Žene su u blagoj prednosti kada je reč o strukturi štediša u Srbiji, što govori o visokom stepenu njihove samostalnosti i odgovornog planiranja.
AikBank
Eksterna nestabilnost kao test zrelosti. Dok 45 odsto njih to radi jer je reč o navici stečenoj u porodici, za 44 odsto ispitanika okidač je bila spoljašnja nestabilnost, kao što su inflacija ili tržište rada. To je čist dokaz odgovornog ponašanja – štednjom kreiramo sopstveni štit protiv eksternih šokova.
Kada biraju banku, visina kamatne stope više nije primarni motiv, već je to sigurnost. A upravo je sigurnost prva asocijacija na štednju u banci za čak 38 odsto ispitanika, za 17 odsto to je poverenje, dok 10 odsto njih ističe kontrolu nad sopstvenim finansijama. Sa druge strane, svega 10 odsto ljudi štednju i dalje doživljava kao odricanje. To je jasan pokazatelj da se pojam štednje konačno transformisao iz „uskraćivanja” u čin visoke lične odgovornosti.
A gde je granica finansijskog komfora? Četvrtina građana Srbije smatra da je to iznos preko 20.000 evra, dok je za 23 odsto ispitanika zona sigurnosti ušteđevina između 5000 i 10.000 evra.
Preuzmite odgovornost za svoje sutra
Baš kao što ste odgovorni prema budžetima koje vodite na poslu, vreme je da preuzmete punu odgovornost i nad vrednošću sopstvenog novca. Bilo da tek počinjete da štedite ili želite da i dalje uvećavate vrednost svog novca, u AikBanku možete pronaći štednju koja je baš po vašoj meri. Posetite sajt www.aikbank.rs i već danas počnite da mislite na sutra.
* Izvor: PwC studija poređenja komercijalnih performansi banaka, sprovedene na osnovu analize zvaničnih finansijskih izveštaja banaka, javno dostupnih podataka Narodne Banke Srbije i podataka dostavljenih od strane banka. Rezultati na dan 31.12.2025. godine
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: AikBank
