BUDUĆNOST JE STIGLA: Ilon Mask je pokrenuo kompaniju sa ciljem da spoji vaš mozak sa računarom
U slučaju da ste propustili, Ilon Mask (Elon Musk) je uveliko zabrinut za sudbinu čovečansta, imajući u vidu izuzetan napredak postignut u veštačkoj inteligenciji. Plaši se da će nas veštačka inteligencija, jednog dana, prestići. Kada se ovo desi, on tvrdi da će ljudi postati građani drugog reda (ili robovi, ili nešto gore).
Najnovija vest do koje je došao „The Wall Street Journal“ jeste da je Mask podržao interfejs mozak-računar, koji je osnovan da bi omogućio ljudima da drže korak sa napretkom mašina. Prema njihovom pisanju, kompanija – koja je nazvana „Neuralink“ – u svom je najranijem stadijumu razvoja. Ono do čega je došao Futurism.com jeste da je krajnji cilj ovog projekta da se napravi uređaj (ili moguće serija uređaja) koja bi mogla da bude ugrađena u ljudski mozak, kao neka vrsta implanta. U početku, ova poboljšanja će verovatno pomagati na manje načine, na primer poboljšaće naše uspomene stvaranjem dodatnih, prenosivih komponenti za skladištenje.
Ovo nije prvi put da čujemo da Mask radi na takvom uređaju. Evo kako je objašnjavao svoju viziju na „Code“ konferenciji 2016:
Vrsta koja će pobediti veštačku inteligenciju
Nije samo Mask zabrinut za ljudsku rasu. I Stiven Hoking (Stephen Hawking) je upozorovao na najveću pretnju za čovečanstvo: „Razvoj veštačke inteligencije može da uništi ljudsku rasu… Ljudi, koji su ograničeni sporom biološkom evolucijom, ne mogu da se takmiče, biće potpuno istrebljeni.“
Ali, iako je takav stav sveprisutan, jedino Mask radi na tome da osigura da ljudi mogu da idu uporedo sa veštačkom inteligencijom. Osnivač „Braintree“ Brajan Džonson (Bryan Johnson) investira 100 miliona dolara da bi napravio neuroprotezu da otključa moć ljudskog mozga i, na kraju, programira naš neurološki kod.
On polazi od toga da imamo ograničen pristup mozgovima, što opet skraćuje našu sposobnost da napredujemo uporedo sa mašinama. Zato radi da se to promeni i osigura besprekoran interfejs sa tehnologijama.
Prvi korak jeste da se potpuno istraži ljudski mozak, i shvati tačno kako radi. Tako će se napraviti pomak u pomaganju ljudi da dostignu jednakost sa mašinama.
Neuroproteze će moći da poboljšaju naše kognitivne sposobnosti – ali i da nam pomognu da se izborimo sa neurološkim bolestima kao što su Alcahajmer, Parkinsonova bolest, itd.
I to je samo početak.
Programiranje našeg neurološkog koda značilo bi da bismo sebe mogli da transformišemo u ljude koji želimo da budemo. Kako je Džonson rekao: „Naša biologija i genetika postale su podložne programiranju; naš neurološki kod je sledeći na redu.“
Možda vam deluje kao naučna fantastika, ali sve je utemeljeno na izvanrednom naučnom radu. Razvoj ljudske superinteligencije je samo pitanje vremena.
Izvor: BIZLife
Piše: N.V.
