Bojana Bjeličić, direktor poreskog odeljenja, PWC
- Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a šta kod suvozača u privatnom životu?
Poverenje i podršku. Smatram da su, i u poslovnom i u privatnom životu, iskren i transparentan odnos jedino pravo rešenje za vožnju na duže staze.
- Koliko se često usudite da „vozite bez ruku” (preduzimate relativno riskantne poteze)?
Retko. Ne spadam u tipove ličnosti koji donose brze i riskantne odluke. Trudim se da unapred sagledam put kojim idem, pokušam da vidim prepreke i izazove. Kada se pojave iznenađenja, rešavam ih pre nego što „podignem ruke sa volana”.
- Da li vam je u karijeri (ali i u privatnom životu) važnija brzina ili pouzdanost?
Pouzdanost mi je uvek na prvom mestu. Smatram da se nijedan odnos, ni u privatnom ni u poslovnom životu, ne može definisati, graditi i razvijati bez sigurnosti u sebe i ljude sa kojima sarađujete.
- Koliko je u poslu važno imati iskusne ljude u „pit-stopu”?
Neprocenjivo. Mislim da ni dobar menadžer ni dobar vozač ne mogu stići na cilj bez dobrog tima oko sebe.
Uspeh menadžera zasniva se na uspehu tima i kvalitetu i iskustvu ljudi sa kojima radi. Za dobar timski rad neophodna je potpuna međusobna kooperacija svih članova tima.
- Šta je to što je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?
Fokus, brza reakcija i sposobnost predviđanja i odlučivanja. Dobrog vozača možete prepoznati – ne po tome što će istovremeno voziti i pisati SMS – nego po tome što će izbegavati takav tip ponašanja. Tokom vožnje dobar vozač se maksimalno fokusira na vožnju i ne želi da ga iko odvrati od toga. Dobar menadžer ima konkretan i fokusiran plan. Dobar vozač i dobar menadžer ne dopuštaju situacije u kojima bi se njihova sposobnost koncentracije i brzina reakcije i donošenja odluka mogle smanjiti.
Izvor: BIZLife Magazin
