Aleksandra Čuturilo, Deputy CEO, Luss Textile
- Vozači Formule 1 ne bi mogli bez „pit-stopa”. Koliko je u poslu važno imati iskusne ljude u „pit-stopu”?
Isto važi i u poslu: vrlo retko će iza velikog uspeha stajati pojedinac – uvek je to dobar tim koji se sastoji od pojedinaca različitih veština koji zajedničkim snagama rade ka istom cilju. Što se uspešnije uskladi zadatak sa osobom koja treba da ga reši, to će tim biti čvršće povezan i ostvarivati izuzetne rezultate. Prelomna tačka u karijeri svakog menadžera jeste kada uvidi važnost delegiranja, ulaganja u svoj tim, u njegov razvoj i usavršavanje. Na taj način svako u timu, uključujući i menadžera, ostvaruje svoj pun potencijal i koristi vreme na način koji kreira najviše vrednosti.
- Da li u biznisu nužno kao najbolji trku završi onaj koji ju je počeo sa pol pozicije (krenuo prvi)? Koliko je u pobedi važna brzina, a koliko strategija?
Naravno da je strategija presudna, morate znati unapred gde idete i kako do tamo stižete; u suprotnom, koliko god da ste brzi, trku ste već unapred izgubili. Pobednici su oni koji planiraju i koji pobede pre nego što započnu trku. Naravno, treba imati u vidu da živimo u izuzetno dinamičnom okruženju, gde se tektonske promene dešavaju češće nego ikada ranije. Taj tempo zahteva volju i odlučnost da se noga ne skida sa gasa kad jednom krenemo u trku.
- Koliko često se usuđujete da „vozite bez ruku” (preduzmete relativno riskantne poteze)?
Kada upravljate kolektivom od 300 ljudi, nekada vam i svakodnevne odluke izgledaju kao luda vožnja, jer se često susrećete sa potpuno novim izazovima i situacijama, pri čemu svaka odluka nosi izuzetno veliku odgovornost i uticaj na veliki broj ljudi. Rizik uvek sa sobom donosi šansu, ali je potrebna hrabrost da napustimo svoju zonu komfora i posegnemo ka svojim ciljevima. Nepromišljeni rizici su, naravno, destruktivni, ali je još razorniji nepromišljeni oprez koji podstiče neaktivnost, stagnaciju i nekorišćenje prilika i šansi koje nam se pružaju. Zapravo je najveći rizik ne raditi ništa.
- Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a sta kod suvozača u privatnom životu?
U oba životna aspekta izuzetno cenim savete i pomoć ljudi koje poštujem i čije mišljenje uvažavam, koji su svojim znanjem, veštinama i ličnim vrednostima iz moje perspektive stekli status osoba koja uživaju autoritet.
Takva vrsta saradnje, konsultacija, ponekad i kritike je uvek dobrodošla, jer je konstruktivnog karaktera. Ego je kako u životu, tako i u biznisu mač sa dve oštrice, i ukoliko je neobuzdan isprečiće nam se na svakom putu.
Balans između samopouzdanja i vere u spostvene sposobnosti sa jedne strane i rada sa drugima i građenja podrške i lojalnosti sa druge strane nas sigurnim putem vodi do cilja.
- Šta je to što je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?
I jedan i drugi moraju da posmatraju širu sliku, da perifernim vidom prate sva dešavanja na putu i da uvek budu spremni da reaguju na vreme kada dođe do neočekivane situacije, da se prilagođavaju i improvizuju. Moraju biti odlučni u svojim potezima, bez oklevanja i suzdržavanja. Kada se pojave prepreke, važno je promeniti smer da bi se dostigao cilj, a ne odustati od cilja.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: BIZLife
