Biljana je ostavila svoj posao u velikoj korporaciji i započela sopstveni biznis
Biljana Zupanc je našla svoj posao iz snova. Nakon velikog stresa koji je preživela radeći u velikim korporacijama, odlučila se da pokrene sopstveni biznis i otvori malu poslastičarnicu, u kojoj sada pravi neverovatne kolače i torte bez šećera, glutena i brašna.
To je idealno mesto za sve one koji su u potrazi za veganskim i sirovim poslasticama. Zdrave delicije poslastičarnice Urma su poslastice o kojima će se tek pričati.
Poslastičarnica Urma je plod ljubavi prema kulinarstvu, želje da se naprave prave poslastice bez šećera, a istovremeno osmisle nove koje će zadovoljiti suptilne nepce savremenih gurmana. U razgovoru sa Biljanom, istražujemo put koji je doveo do osnivanja poslastičarnice Urma, njene inspiracije i vizije, kao i toga kako je uspela da prigrli prošlost i budućnost kroz svoje jedinstvene slatke kreacije.
Urma je stvorila prostor gde se umeće, strast i istraživački duh stapaju kako bi se svaki zalogaj pretvorio u pravo malo remek-delo. Biljana je kolačima i tortama dodala modernu notu, tako da je ovo mesto postalo omiljeno odredište za sve one koji traže nešto više od obične poslastice.
Najvažnije od svega je što Biljana želi da osnaži i druge žene koje žele da pokrenu sopstveni Biznis i da im svojim primerom da vetar u leđa.
1. Kako si se odvažila na taj korak da odeš iz velike kompanije i pokreneš opstveni biznis?
Između rada u velikoj firmi i započinjanja sopstvenog biznisa je bio razmak od nekoliko godina, tokom kojih sam radila od kuće za jedan studio koji se bavi animacijom i brinula se o ćerki, što mi je omogućilo slobodu i mnogo vremena za razmišljanje o tome šta bi me zaista učinilo srećnom. Danas je velika je privilegija imati dovoljno vremena za razmišljanje, zbog sveopšte brzine u kojoj svi živimo. Tokom tih nekoliko godina u meni je sazrevala ideja da pokrenem sopstveni biznis.
2. Doživela si „burnout“ u jednoj velikoj kompaniji za koju si radila, kako su izgledali ti dani?
Rad u firmi me nikada nije privlačio. Želela sam da ostanem na fakultetu da predajem književnost,da uživam su slobodi i mladosti, ali sam dobila ponudu koja se ne odbija i sa 24 godine postala deo ogromnog sistema, sa idejom da će me to učiniti vrhunskim prevodiocem. To su bili najteži dani mog života. Osećala sam da me rad u kompaniji guši. Ništa mi se nije dopalo u tom velikom sistemu, gde je borba za poziciju bila važnija od znanja i rada. Nisam nalazila nikakav smisao u tome i iz dana u dan sam se osećala sve gore, a taj osećaj me nije napuštao ni posle radnog vremena, sve dok se posle nekoliko meseci nisam razbolela, a nakon višemesečnog bolovanja ostala bez radnog mesta.
3. Koliko dugo si bila bez posla?
Bez posla sam ostala u najtežem trenutku, posle višemesečne bolesi i sa dva kredita, pa sam vrlo brzo počela da radim u jednoj kafeteriji i paralelno tražila drugi posao. To je bilo daleko vedrije iskustvo od rada u korporaciji, jer sam uvidela da mi prija ugostiteljstvo i komunikacija sa ljudima. Atmosfera je bila mnogo prijatnija i nisam osećala pritisak, iako je posao bio vrlo zahtevan.
4. Šta te je inspirisalo da kreneš sa izradom torti bez šećera?
Oduvek sam volela slatkiše, a posebno sam uživala u pripremi torti. Dok sam bila u drugom stanju, imala sam potrebu da svakoga dana spremam neku novu tortu ili kolač i da pozivam prijatelje na degustaciju. Sve me je to ispunjavalo radošću, ali je problem bio u nezdravim sastojcima i gomili štetnih šećera, pa me je to kvarilo užitak. 
Onda sam par godina kasnije, na dečijem rođendanu drugarice prvi put probala zdravu tortu sa urmama i oduševila se. Nisam mogla da verujem da zdrav kolač može biti toliko ukusan. Dobila sam recept i spremila sam istu tu tortu za rođendan svoje ćerke, uz još jednu tortu sa šećerom, ali su se svi oduševili ukusom čokoladne torte sa urmama i šargarepom. Ubrzo su gotovo svi tražili recept za zdravu tortu i ja sam počela da eksperimentišem sa drugim ukusima i sastojcima.
5. Kako si izgledali ti prvi dani, kada si prelomila i krenula u preduzetničke vode?
Kod mene se nekako kao po pravilu sve velike stvari dešavaju u najjezgodnijim trenucima, pa je tako bilo i sa otvaranjem Urme. Moj suprug je jednog avgustovskog dana, na putu do našeg stana koji smo u tom trenutku renovirali u izlogu lokala o kom sam godinama maštala ugledao čoveka koji je baš u tom momentu lepio natpis sa oglasom za izdavanje. Suprug me je pozvao i ja sam se istog dana dogovorila sa čovekom. Nisam znala kako i nisam znala od kog novca, ali sam znala da je to ono što želim i da sreća prati hrabre i odlučne. Usredila je višemesečna borba za novac, stres, nespavanje, strepnje. 
Trebalo je od ruševine ponovo izgraditi stan, obezbediti novac za sve radove, koji uvek na kraju budu mnogo skuplji od svake projekcije, plaćati iznajmljeni stan, otpratiti dete u prvi razred, preseliti se i adaptirati i opremiti lokal. Bilo je mnogo stresa, briga, sumnji, nespavanja, preispitivanja, svakodnevnih odricanja i mnogo nadljudskog rada i napora, ali zahvaljujuću ogromnoj podršci mog supruga i naših prijatelja 21. decebra 2022. godine vrata Urme su otvorena. A onda je usledilo isto toliko stresa, rada, napora i odricanja, ali sumnji i preispitivanja više nije bilo. Prodaja je krenula vrlo uspešno i reakcije su bile sjajne.
6. Kako danas izgleda proizvodnja torti i kolača bez šećera?
Zdrave poslastice postaju sve popularnije u svetu i kod nas. Prema mojim saznanjima, u Beogradu postoji nekoliko poslastičarnica tog tipa. To me posebno raduje, jer zapažam da raste svest kod ljudi o važnosti zdravije ishrane i štetnosti šećera. 
Moja poslastičarnica se nalazi na samoj granici opština Zvezdara i Vračar na adresi Vatroslava Jagića 14 u staroj, salonskoj zgradi na uglu ulica Vojvode Šupljikca i Vatroslava Jagića. Prostor privlači francuskim šmekom i pravi je spomenik lepote starog gospodskog Beograda. Prolaznici se oduševljavaju jarko-crvenim starim drvenim vratima, tavanicama visine preko četiri metra, drvenim prozorima i rešetkama od kovanog gvožđa.
7. Koji je tvoj savet za žene koje žele da otisnu u preduzetničke vode?
Nezahvalno je deliti savete, ali mogu govoriti o onome što sam ja ustanovila kao životne zakone:
1. Nikada ne pristajem ni na šta manje od onogao čemu sanjam, koliko god taj san delovao nerealan, je realnost je samo materijalizacija zamišljenog, a granice su samo projekcije našeg uma.
2. Uvek kada treba da donesem važnu odluku zamislim sebe na samrtnoj postelji i pitam tu sebe da li bi se kajala više da je tada pokušala ili se povinovala strahu i odgovor je uvek isti – želim da živim hrabro, ne smoreno.
3. Mnogi uspešni ljudi nisu uspešni samo zbog toga što su mnogo pametni, već zato što se odvaže da urade nešto što je drugima glupo da urade ili čega se plaše.
4. Ne odustajem, radoznala sam, uživam u životnom putovanju, jer život je priča. Želim da u završnici moja priča bude uzbudljiva.
Urma se nalazi na Vračaru na adresi, Vatroslava Jagića 14. Radno vreme je od ponedeljka do subote od 10h do 20h, a vrše i dostavu na teritoriji Beograda.
Izvor: BIZLife
Foto: Ivan Zupanc
