„Beograde, dobro jutro“ - 100 godina od rođenja Duška Radovića

29/11/2022 | 11:35

„Beograde, dobro jutro“ – 100 godina od rođenja Duška Radovića

Danas se navršava 100 godina od rođenja Duška Radovića, koji je na ovim prostorima bio poznat po svom stvaralaštvu još za vreme života.

Ono što je ostalo iza njega, autentičan je svedok kako prošlih vremena, tako i sadašnjosti.

Rođen je 29. novembra 1922. godine u Nišu, odakle se sa porodicom preselio u Suboticu.

U Subotici je završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije, da bi svoje školovanje iz oblasti filozofije nastavio u Beogradu.

Iako je rođen u Nišu, Beograd voleo budno motreći ga i obraćajući se svakog jutra u 7 i 15 putem radio talasa uz prepoznatljive reči: „Beograde, dobro jutro”.

Imao je brojna interesovanja iz sfere umetnosti. Kao pisac bavio se različitim formama. Pisao je aforizme, skečeve, najave i odjave, pesme i priče, ali i scenarije za igrane i dokumentarne filmove.

Bogat deo stvaralaštva posvetio deci

Među brojnim emisijama, kako za decu tako i za odrasle, izdvajaju se „Bio jednom jedan lav”, „Tucite decu sve dok vam ne priznaju zašto ste ih tukli”, „Svaštara Duška Radovića”, „Na slovo, na slovo” i mnoge druge.

Voleo je decu i deo svog pisanog stvaralaštva posvetio je upravo njima – zbirka pesama „Poštovana deco” iz 1954. godine, „Smešne reči” iz 1961. godine, kao i zbirku priča i pesama „Pričam ti priču” iz 1963. godine. Lista je podugačka.

Njegova pisana reč namenjena deci donela je ono što su autori knjige „Pisci za decu i mlade” nazvali „drugačijim tretmanom detata”. Autori takođe ističu baš Radovića kao predvodnika novog talasa u našem stvaralaštvu, te ga karakterišu kao čoveka „blistavog dara, životne mudrosti, vedrog i pametnog rukopisa”.

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe”, kao i urednik Studija B.

„Beograde – dobro jutro” – početak i kraj jedne „ere”

Ono po čemu ga ljudi pamte jeste upravo radio emisija Prvog programa Studija B i čuvene tri reči koje su građanima prestonice saopštavale da je novi dan došao – „Beograde, dobro jutro”.

Emisija je sa emitovanjem počela u julu 1975. godine i do samog kraja nije promenila formu niti vreme početka – tačno u 7 i 15 ujutru. Beograđani su i te kako cenili „jutarnju gimnastiku” moždanih vijuga koju je Radović vešto dostavljao iz zgrade „Beograđanke”.

Iz čuvenog studija sa vrha „Beograđanke” u etar je pušteno više od sedam godina Radovićević misli i reči. Međutim, političkim „spletom okolnosti”, došao je i dan za poslednju emisiju.

Dugo su ga promatrali i pomno slušali iz vrha tadašnje države, „praštajući”, teška srca, brojne šaljive reči koje su mogle smetati samo sujetnom čoveku. Ćutali su i trpeli aforizme koje su bili pretnja po postojeći sistem – pretnja u vidu buđenja građanstva uspavanog i ušuškanog u nametnutu utopiju „osamdesetih”.

„Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih.”

Zbog ove rečenice, naizgled naivne, ali preteće po sistem koji je vešto prikrivao svoje mane, Radović je sklonjen sa Studija B. Poslednju emisiju uradio je 19. novembra 1982. godine.

Već prvog dana njegovog izostanka, slušaoci su krenuli sa pritiscima, u nadi da će uspeti da vrate prepoznatljivi, jutarnji glas Duška Radovića.

Pod, sada već budnim, okom građana Beograda, Ivan Stambolić se našao u sitaciji iz koje je izlaz bio samo jedan – vraćanje u etar Duška i „Beograde, dobro jutro”.

To je i pokušao da učini nudeći mu povratak krajem 1983. godine, no, Radović je imao britak i jasan, odričan odgovor u svom stilu: „Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.”

Duško je uveliko pred kraj emitovanja bio bolestan, a gašenje emisije i politički pritisci su dodatno doprineli pogoršavanju njegovog zdravstvenog stanja. Umro je 16. avgusta 1984. godine .

Duškove reči su sklopile brojne brakove

Pojedine opštine i danas koriste Duškove reči prilikom sklapanja brakova umesto suvoparnog čitanja zakona:

„Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drugačije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji drugi zakon to može predvideti.”

„Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.”, takođe su reči Duška Radovića iz ovog teksta.

Bio je poznat po svojoj spretnosti na rečima i strogoći lica koje je mudro promatralo grad koji ga je na prvi pogled kupio i kom je poklonio mnogo više od pukih reči.

Da li je on prisvojio Beograd ili je Beograd prisvojio njega, na kraju dana nije ni bitno.

Iza čoveka kao što je bio Duško Radović ostaju osmesi na njegov pomen, osmesi zasluženi njegovim rečima, knjigama, emisijama, filmovima, ujedno njegovim delom, a to se na kraju dana jedino računa.