Aleksandra Jovanović, Arhitekta biznis partner, MPC Properties

• Predstavite se. Koliko imate godina i koliko ste već na svojoj trenutnoj poziciji, u svom biznisu?

Zovem se Aleksandra Jovanović i imam 28 godina. Studirala sam na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Prvi susret sa poslovnim okruženjem dešava se već na drugoj godini studija, kada sam se zaljubila u gradilište i ritam kojim ono živi. Kompaniji MPC Properties se pridružujem 2019. godine, a na trenutnoj poziciji (arhitekta biznis partner) nalazim se nešto manje od godinu dana.

Kada je reč o životu van posla, svoje vreme podjednako volim da provodim u društvu, ali i sama sa svojim hobijima, koji su, uglavnom, čitanje, crtanje, slikanje, odskoro i trčanje. Veliki sam zaljubljenik i u kuvanje, tako da često izmišljamo povode za okupljanje kako bismo svi uživali u čarima hrane.

• Šta mislite da je izdvojilo vas u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Mislim da je na prvom mestu želja za osamostaljivanjem, što je, svakako, prirodno za taj period života, u ranim dvadesetim. Ipak, možda i važnije od toga, bila sam veoma radoznala da saznam šta se to dešava u „realnom” svetu, van fakulteta. Ta radoznalost je kroz godine dobijala razne forme i postavljala različita pitanja, a onda su prirodno sa njom dolazili i veliki trud, rad i napredak. Mislim da je važno da se stalno i iznova neguje taj proces postavljanja pitanja, i to najviše ka samom sebi.

Aleksandra Jovanović, Arhitekta biznis partner, MPC Properties

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Biću slobodna da preformulišem: ne mislim da se sreća zaslužuje, već da do nje treba doći i da je put do nje uvek isti. On nije okrenut ka spoljašnjim uticajima i nekim dalekim ciljevima, već ka ispunjenju naših „unutrašnjih zadataka”. To bi značilo da možemo biti uspešni samo u onome za šta smo rođeni, a pod uspehom ne smatram samo društveni i ekonomski status, već i onaj suštinski osećaj unutrašnjeg mira i zadovoljstva. Takođe, mislim da je najvažnije pravilo na tom putu ono koje kaže „koliko daješ, toliko dobijaš”. Neko je spreman da se upusti u tu avanturu, neko nije. Ja, i dalje, jesam.

• Svedoci smo da naše tržište veoma sporo vrši tranziciju, još uvek su izrazito vidljivi obrisi socijalizma i karte su podeljene zrelijim igračima. Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Nijedna velika promena ne može da se dogodi preko noći, tako da je u redu i da stari obrasci ponašanja u poslovnom svetu ne mogu da iščeznu tek tako. Naravno, ne možemo ni očekivati da se promena desi bez svog direktnog uticaja na pojave koje želimo da promenimo. „Ništa se ne menja ako se ništa ne menja.”

Najbolji način da mi iz mlađih generacija doprinesemo promeni sistema jeste tako što ćemo, prvo, biti iskreni prema sebi, mnogo istraživati i pronaći profesiju u kojoj se najbolje osećamo, a onda i raditi najbolje što umemo i iznova preispitivati da li je to zaista najbolje što umemo. Važno je da u tom procesu i sačuvamo sebe, jer samo ako smo svi pojedinačno dobro, možemo da budemo kolektivno dobro. Posvetite vreme i pažnju svojim hobijima i samo nežno prema sebi.

Aleksandra Jovanović, MPC Properties

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

Mislim da izbor zavisi od senzibiliteta osobe. Ja, uglavnom, želim sve da probam i da doživim i najbolje i najlošije strane svih mogućnosti. Zasad sam u korporaciji, gde se pokazalo da imam mnogo prostora za učenje.

Šta vas je konkretno opredelilo da se razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Opredeljivale su me okolnosti u kojima sam se nalazila, odnosno prilike koje su se ovde pojavljivale i činile kao dobar izbor. Svakako, ne osećam da sam se time ograničila – nikada ne znamo šta budućnost može da donese, a ja sam otvorena za sve, moguće i nemoguće, životne opcije.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za 10 godina?

Vidim sebe kao deo kreativnog tima u kojem svako radi ono u čemu je izuzetan i kao nekoga ko će stalno biti u kontaktu sa mnogo ljudi i angažovan na sto strana. To je moja poslovna utopija.