Šta su bumerang zaposleni i zašto ih kompanije ponovo traže?

Otkazi zbog veštačke inteligencije dobili su neočekivan nastavak: kompanije koje su požurile da zamene ljude tehnologijom sada shvataju da im je potrebno iskustvo zaposlenih koje su otpustile. Tako nastaje nova kategorija radnika – bumerang zaposleni – oni koji se vraćaju poslodavcima koji su ih već jednom proglasili viškom.

Veštačka inteligencija trebalo je da kompanijama donese veću produktivnost, manje troškove i jednostavnije poslovanje. Za mnoge zaposlene, međutim, njeno uvođenje značilo je nešto sasvim drugo – otkaz. Ipak, dok su jedni tražili novi posao, deo poslodavaca počeo je da shvata da automatizacija nije tako jednostavna kao što je izgledala u prezentacijama i planovima za uštede.

Tako se pojavljuje novi trend na tržištu rada, koji stručnjaci nazivaju AI rebounding – povratak zaposlenih koje je veštačka inteligencija prethodno zamenila. Reč je o svojevrsnim „boomerang zaposlenima“, ljudima koji se vraćaju u kompanije iz kojih su već jednom otišli, ovog puta ne zato što nisu uspeli da pronađu drugi posao, već zato što su ih poslodavci ponovo pozvali.

Prema istraživanju kompanije SHL, sprovedenom među više od 1.000 zaposlenih u SAD i isto toliko u Velikoj Britaniji, gotovo svaki peti ispitanik u SAD kaže da je dobio otkaz ili bio zamenjen veštačkom inteligencijom, a zatim pozvan da se vrati.

Nalazi ukazuju na to da neke kompanije tek naknadno uviđaju da su prerano prekinule saradnju sa ljudima koji su poznavali njihove procese, klijente i način poslovanja.

„Shvataju da su prebrzo povukli utikač“, ocenila je Lusi Bomont, globalna viša potpredsednica za proizvode i dizajn u kompaniji SHL.

Kompanije su zaboravile da AI ne poznaje posao kao čovek

Otkazi povezani sa veštačkom inteligencijom postali su jedna od dominantnih tema na tržištu rada tokom 2026. godine. Prema podacima konsultantske kompanije Challenger, Gray & Christmas, poslodavci su u maju 2026. naveli AI kao glavni razlog za gotovo 40 odsto najavljenih otpuštanja. Ipak, iskustva kompanija pokazuju da zamena zaposlenih tehnologijom ne donosi uvek očekivane rezultate. Prema izveštaju kompanije Orgvue iz marta ove godine, čak 32 odsto organizacija koje su otpustile radnike zbog uvođenja AI tehnologije moralo je ponovo da ih zaposli.

Među velikim kompanijama koje su promenile prvobitne odluke pominju se Ford i Amazon. Džozef Fuler, profesor menadžmenta na Harvard Business School, smatra da je jedna od najvećih grešaka to što kompanije uvođenje veštačke inteligencije posmatraju kao implementaciju bilo kog drugog softvera.

Logika je do sada uglavnom bila jednostavna: ako kompanija ulaže novac u novu tehnologiju, mora negde da pronađe uštede, a najčešće ih je pronalazila smanjenjem broja zaposlenih. Međutim, AI nije samo još jedan softver koji preuzima određene zadatke. Njegova prava vrednost dolazi do izražaja kada se kombinuje sa znanjem i iskustvom ljudi koji razumeju poslovanje. Fuler to naziva „kontekstualnom inteligencijom“ – poznavanjem procesa, klijenata i specifičnosti posla koje se ne može jednostavno preneti na algoritam.

Veštačka inteligencija može da obradi podatke, ubrza komunikaciju i automatizuje ponavljajuće zadatke, ali ne može u potpunosti da zameni ljude koji poznaju kompaniju, razumeju potrebe kupaca, imaju sposobnost procene i umeju da izgrade odnos sa drugima. Upravo je to iskustvo koje su neke kompanije shvatile da ne mogu tako lako da nadoknade.

Vraćaju se, ali pod svojim uslovima

Povratak u kompaniju koja vas je prethodno otpustila zbog veštačke inteligencije nije isto što i povratak na staro radno mesto posle klasične promene posla. Zaposleni sada imaju drugačija očekivanja, a mnogi su spremni da se vrate samo ako poslodavac prihvati nove uslove.

Prema istraživanju SHL-a, svega 6,6 odsto ispitanih zaposlenih u SAD kaže da se ni pod kojim okolnostima ne bi vratilo bivšem poslodavcu. Ipak, oni koji bi razmotrili povratak očekuju znatno više nego pre otkaza.

Gotovo polovina ispitanika zahtevala bi značajno povećanje plate, dok bi 43 odsto želelo pisanu garanciju sigurnosti radnog mesta. Oko 40 odsto tražilo bi potpunu transparentnost o tome kako će se veštačka inteligencija koristiti u njihovom poslu, a 30 odsto smatra da bi izvinjenje ili makar priznanje greške rukovodstva bilo važan uslov za povratak. Iza ovih zahteva krije se mnogo više od pregovora o plati. Zaposleni žele da znaju da li će ponovo biti proglašeni viškom čim se pojavi nova verzija AI alata.

Bomont upozorava da otkaz suštinski menja psihološki odnos između zaposlenog i poslodavca. Čak i kada se radnik vrati, poverenje koje je jednom narušeno ne može se automatski obnoviti potpisivanjem novog ugovora.

Takva odluka može da ostavi posledice na motivaciju, produktivnost i angažovanost zaposlenih, ali i na atmosferu u čitavom kolektivu. Ostali radnici posmatraju šta se dogodilo njihovim kolegama i pitaju se koliko je njihovo radno mesto zaista sigurno.

Koje veštine će zaposlenima biti potrebne u eri AI?

Dok kompanije pokušavaju da pronađu ravnotežu između automatizacije i ljudskog rada, zaposleni sve više ulažu u veštine koje bi im mogle obezbediti bolju poziciju na tržištu rada.

Istraživanje SHL-a pokazuje da 44 odsto ispitanika u SAD samostalno uči da koristi AI alate. Njih 42,6 odsto razvija specifična znanja iz svoje industrije koja veštačka inteligencija ne može lako da reprodukuje, dok 40 odsto radi na interpersonalnim i liderskim veštinama. Kreativno i strateško razmišljanje unapređuje 38 odsto ispitanika.

Fuler smatra da će prilagodljivost biti jedna od najvažnijih osobina zaposlenih u narednom periodu. Razvoj veštačke inteligencije odvija se toliko brzo da će kompanije morati neprestano da menjaju organizaciju posla, strukturu timova i potrebe za određenim zanimanjima. Zbog toga će zaposleni morati da se naviknu na stalne promene, ali i da nauče kako da koriste tehnologiju umesto da je posmatraju isključivo kao konkurenciju.

Bomont savetuje zaposlenima da prepoznaju u kojim oblastima njihove jedinstvene sposobnosti mogu da donesu najveću vrednost. Ako AI preuzima rutinske zadatke, pitanje je šta ostaje ljudima i kako najbolje iskoristiti ono što čovek može da ponudi.

Istovremeno, odgovornost nije samo na zaposlenima. Od rukovodilaca se očekuje da razmisle o dodatnoj obuci, novim pozicijama i mogućnostima internog napredovanja koje otvara primena veštačke inteligencije.

Kompanije koje će dugoročno imati najviše koristi od AI tehnologije, zaključuje Bomont, neće biti nužno one koje su najviše smanjile broj zaposlenih, već one koje su tehnologiju iskoristile da unaprede način poslovanja. Jer, ako kompanija mora da zove bivše zaposlene da se vrate, možda problem nije bio u tome što su ljudi postali suvišni, već u tome što je poslodavac precenio koliko tehnologija može da uradi bez njih.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/creativeart, Magnific/rawpixel.com