18 banaka, milijarde na računima: Ovako izgleda domaće bankarsko tržište

Oduzimanje dozvole za rad Alta banci otvorilo je pitanje sigurnosti novca građana i privrede, ali i otpornosti bankarskog sistema Srbije. Na tržištu sada posluje 18 banaka, koje upravljaju desetinama milijardi evra depozita i ostvaruju više od milijardu evra godišnje dobiti. Šta se zapravo dogodilo sa Alta bankom, kako funkcioniše zaštita štediša i koliko je bankarski sektor otporan na probleme pojedinačnih banaka?

Odluka Narodne banke Srbije da 30. oktobra oduzme dozvolu za rad Alta banci nije samo još jedna promena na domaćem finansijskom tržištu. Za njene klijente to znači privremeni gubitak pristupa sopstvenom novcu, za privredu prekid ili otežano obavljanje pojedinih platnih transakcija, a za ostatak bankarskog sektora ozbiljan test poverenja.

Reakcija građana na ovakve vesti nije neočekivana. Banka je institucija kojoj ljudi poveravaju zarade, ušteđevinu i novac namenjen svakodnevnim troškovima, dok kompanije preko poslovnih računa obavljaju praktično sve finansijske operacije. Kada jedna banka prestane da radi, pitanje koje se prirodno nameće jeste da li bi nešto slično moglo da se dogodi i drugima.

Ipak, važno je razlikovati probleme jedne banke od stanja čitavog bankarskog sistema. Prema oceni Narodne banke Srbije, domaći bankarski sektor je stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan, a problemi Alta banke ne predstavljaju pokazatelj da se iste teškoće pojavljuju i kod ostalih banaka.

Koliko je zapravo veliki bankarski sektor Srbije?

Oduzimanjem dozvole Alta banci broj banaka u Srbiji smanjen je sa 19 na 18. Do kraja juna 2026. na tržištu je poslovalo 19 banaka, a njihova ukupna aktiva iznosila je 7.288 milijardi dinara, odnosno približno 62 milijarde evra.

U istom periodu banke su imale 5.331 milijardu dinara depozita, što je oko 45,4 milijarde evra, dok je vrednost ukupnih kredita dostigla 4.406 milijardi dinara. Kapital bankarskog sektora iznosio je oko 930 milijardi dinara.

To su podaci pre oduzimanja dozvole Alta banci, pa ih ne treba predstavljati kao aktuelni zbir za 18 banaka. Ipak, dovoljno dobro pokazuju razmere tržišta na kojem jedna banka predstavlja samo deo ukupnog sistema.

Bankarstvo je istovremeno jedan od najprofitabilnijih segmenata domaće privrede. Tokom 2025. banke su ostvarile oko 166,5 milijardi dinara neto dobiti, odnosno približno 1,42 milijarde evra. Neto poslovni prihod sektora iznosio je oko 347,3 milijarde dinara.

Najveći deo zarade dolazi od kamata na kredite i drugih plasmana, dok značajan prihod donose i naknade i provizije. Banke, dakle, zarađuju i od kreditiranja stanovništva i privrede i od svakodnevnih finansijskih usluga koje koriste njihovi klijenti.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u martu 2026. bankarski sektor zapošljavao je 21.732 ljudi, a imao je 1.288 organizacionih jedinica. Reč je o velikom sistemu koji, osim poslovanja sa građanima, finansira kompanije, investicije, trgovinu i značajan deo ukupne ekonomske aktivnosti.

Šta se dogodilo sa Alta bankom?

Narodna banka Srbije saopštila je da je oduzimanju dozvole prethodilo pogoršanje finansijskog stanja banke i kontrolne aktivnosti usmerene na povećanje njene likvidnosti. Centralna banka je utvrdila da postoji mogućnost daljeg pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti, čime su bili ugroženi interesi deponenata.

Odluka o oduzimanju dozvole doneta je radi zaštite klijenata i sprečavanja daljeg pogoršanja situacije. Istovremeno je utvrđeno da postoje uslovi za pokretanje stečajnog postupka, a upravljanje bankom preneto je na Agenciju za osiguranje depozita, koja treba da preuzme ulogu stečajnog upravnika nakon odgovarajućeg sudskog rešenja.

Važno je naglasiti da oduzimanje dozvole za rad i formalno otvaranje stečajnog postupka nisu isti pravni koraci. Prema obaveštenju Komisije za hartije od vrednosti od 2. novembra, Privredni sud u Beogradu do tada još nije doneo rešenje o pokretanju stečaja.

Slučaj Alta banke otvorio je i pitanje šire povezanosti finansijskih institucija. Dan nakon oduzimanja dozvole banci, NBS je oduzela dozvolu za izdavanje elektronskog novca i pružanje platnih usluga kompaniji ALTA GROUP. Centralna banka je pojasnila da ova institucija nije banka i da ne prima depozite građana i privrede, kao i da su sredstva njenih korisnika platnih usluga zaštićena.

Da li građani mogu da izgube novac?

Jedna od najvažnijih zaštita koju građani imaju jeste sistem osiguranja depozita. U Srbiji su depoziti osigurani do iznosa od 50.000 evra po deponentu u jednoj banci. To znači da je zakonska zaštita vezana za ukupan iznos sredstava jednog klijenta u konkretnoj banci, a ne za svaki pojedinačni račun.

U slučaju propasti banke, isplatu osiguranih depozita organizuje Agencija za osiguranje depozita, a garant za njihovu isplatu je Republika Srbija.

Prema obaveštenju Agencije, isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke trebalo bi da počne najkasnije sedam radnih dana od donošenja rešenja Privrednog suda o otvaranju stečajnog postupka. Agencija će objaviti banke preko kojih će biti omogućena isplata, kao i mesta i rokove za ostvarivanje prava.

Pravo na isplatu imaju fizička lica, preduzetnici i mikro, mala i srednja pravna lica, u okviru zakonom propisanih uslova. Za veće kompanije i druge poverioce postupak naplate potraživanja može biti drugačiji.

Važno je i da osiguranje depozita ne znači da klijenti mogu da zaborave na svoje obaveze prema banci. Građani i kompanije koji imaju kredite ili druge obaveze prema Alta banci i dalje su dužni da ih izmiruju. NBS je najavila da će dužnici dobiti instrukcije o načinu daljeg plaćanja.

Da li jedna banka može da ugrozi ceo sistem?

Bankarski sektor funkcioniše kao mreža međusobno povezanih institucija, ali to ne znači da problemi jedne banke automatski izazivaju probleme u ostalima.

Banke posluju sa sopstvenim kapitalom, depozitima, kreditnim portfoliom i rezervama likvidnosti, uz obavezu da ispunjavaju regulatorne zahteve. Narodna banka Srbije prati njihovo poslovanje, kontroliše kapitalnu adekvatnost i likvidnost i može da interveniše kada proceni da je ugroženo njihovo sigurno poslovanje.

Prema podacima za jun 2026, kapital banaka iznosio je oko 930 milijardi dinara, dok su depoziti bili veći od 5.300 milijardi dinara. NBS je u septembru potvrdila da bankarski sektor ostaje visoko kapitalizovan, likvidan i profitabilan, uz zadržavanje stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala na 0,5 odsto.

Ipak, stabilnost sistema ne meri se samo ukupnim iznosom depozita i kapitala. Važni su i kvalitet kreditnog portfolija, sposobnost banaka da odgovore na povlačenje depozita, izloženost pojedinim klijentima i tržištima, kao i poverenje javnosti.

Upravo je poverenje jedan od najvažnijih, ali i najosetljivijih elemenata bankarskog poslovanja. Banka ne može dugoročno da funkcioniše bez poverenja klijenata, jer je njen osnovni posao upravo posredovanje između onih koji imaju novac i onih kojima je novac potreban.

Tržište sa sve manje banaka i sve većom koncentracijom

Alta banka nije prvi primer smanjenja broja banaka na domaćem tržištu. Tokom prethodnih godina bankarski sektor prolazio je kroz proces konsolidacije, spajanja i pripajanja. Jedan od poslednjih velikih primera bilo je pripajanje Eurobank Direktne AikBank, čime je broj banaka tokom 2025. smanjen sa 20 na 19.

Smanjenje broja banaka ne mora samo po sebi da bude negativan pokazatelj. Veće banke mogu imati snažniju kapitalnu osnovu, razvijeniju infrastrukturu i veći kapacitet za ulaganje u tehnologiju i nove usluge. Međutim, veća koncentracija tržišta otvara i pitanja konkurencije, dostupnosti usluga i uslova koje klijenti dobijaju.

Podaci za jun 2026. pokazuju da su tri najveće banke zajedno imale više od 40 odsto ukupnih depozita bankarskog sektora. Deset najvećih banaka kontrolisalo je više od 92 odsto depozita.

To znači da je domaće bankarsko tržište već izrazito koncentrisano, a izlazak još jedne banke dodatno menja njegovu strukturu.

Slučaj Alta banke zato ne treba posmatrati samo kroz pitanje koliko banaka sada posluje u Srbiji. Mnogo važnije je da li regulatorni mehanizmi funkcionišu dovoljno brzo, koliko su klijenti zaštićeni i koliko transparentno institucije komuniciraju kada se pojavi problem.

Za građane, sigurnost banke ne bi trebalo da bude tema tek kada ona prestane da radi. Za bankarski sistem, poverenje se ne podrazumeva – ono se gradi nadzorom, odgovornim poslovanjem i zaštitom svakog deponenta.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/user26547825, Magnific/Dragana_Gordic