Kako preživeti iznenadno zatvaranje kompanije i sačuvati karijeru?
Vesti o nenadanim gašenjima ili bankrotima velikih korporativnih sistema uvek odjeknu poput groma u poslovnom svetu. Kada giganti sa više decenija tradicije i milijardama dolara prihoda pokrenu postupak likvidacije, glavna tema u medijima obično postaju finansijske analize i investitorski gubici. Međutim, u senci velikih poslovnih odluka ostaju stotine i hiljade zaposlenih čije se karijere destabilizuju preko noći, a nivo stresa i neizvesnosti dostigne maksimum u trenutku kada za traženje alternative postane skoro kasno.
Iako su neočekivana gašenja vodećih firmi u bilo kojoj industriji pre anomalija nego pravilo, poslovne krize uvek pružaju važne lekcije o tome kako zaposleni moraju reagovati u trenutku kada kompanija objavi da odlazi u istoriju, piše CNBC Make It.
Brzina reakcije je ključna
Prva i najčešća greška zaposlenih jeste pasivnost u očekivanju da će se situacija sama rešiti ili da će ih neposredni rukovodioci i partneri povući sa sobom u nove sisteme. U praksi, niko nema obavezu da zadrži celokupan tim, niti postoji garancija da će se novi angažman uklopiti u lične planove svakog pojedinca. Preporučljivo je mobilisati se odmah, osvežiti radnu biografiju i samostalno pokrenuti potragu za poslom umesto čekanja isteka otkaznog roka ili isplate otpremnina.
Tržište rada u trenucima gašenja velikih sistema biva preplavljeno kadrovima iz iste firme. Oni koji reaguju proaktivno i započnu pregovore pre nego što konkurencija preplavi konkurse, iz ovakvih kriza izlaze sa najmanje posledica po karijeru.
Delujte promišljeno, a ne iz straha
Premda je brza reakcija neophodna, delovanje iz panike može naneti dugoročnu štetu. U trci za novim zaposlenjem radnici često neoprezno šalju biografije na sve dostupne adrese ili sarađuju sa neproverenim regrutnim agencijama. Slanje dokumentacije preko više posrednika na iste adrese deluje neprofesionalno u očima novih poslodavaca i može eliminisati kandidata iz dalje selekcije.
Fokus bi trebalo staviti na proverljivekanale, lične kontakte, proverene profesionalne mreže i direktnu komunikaciju sa sektorima za ljudske resurse u ciljanim kompanijama. Održavanje kontrole nad time gde se i kako šalju podaci o karijeri od ključnog je značaja za očuvanje profesionalnog ugleda.
Kratke pauze u radnom odnosu nisu prepreka za napredak
Jedna od najvećih briga zaposlenih tokom iznenadnih restrukturiranja jeste kako će privremena nezaposlenost ili brza promena posla izgledati u biografiji. Stručnjaci za ljudske resurse naglašavaju da kratke pauze usled masovnih otpuštanja ili gašenja firmi ne predstavljaju mrlju u karijeri. Budući poslodavci u potpunosti razumeju okolnosti vanrednih zatvaranja i ne dovode u pitanje kvalifikacije radnika.
Takođe, u situacijama kada se zbog finansijske sigurnosti prihvati prva dostupna opcija koja se kasnije ne pokaže kao idealna, potpuno je legitimno nastaviti potragu za boljim okruženjem čim se izađe iz kriznog režima. Rad pod pritiskom često vodi do kompromisa, a naknadno korigovanje karijernog puta naići će na razumevanje kod većine poslodavaca.
Solidarnost i empatija kao najvažniji resurs
Finansijska i poslovna kriza podsećaju na to da korporativni sistemi nemaju emocije prema pojedincima, ali da ljudi unutar njih moraju zadržati empatiju. Nakon što pojedinac obezbedi sopstvenu poziciju, ključno je pružiti podršku kolegama koje se i dalje bore na tržištu, bilo deljenjem korisnih informacija, preporukama ili povezivanjem sa potencijalnim poslodavcima. Upravo su profesionalna zajednica i međusobna solidarnost najbolja zaštita od budućih potresa na tržištu rada.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik/alenabutor
