Kako da uvedete AI u kompaniji, a da ne ispadnete kre*#!en
Svi pričaju o AI-ju, o automatizaciji, a zapravo svi misle na isto pitanje: koliko će ljudi postati višak i ostati bez posla? Da se razumemo, to je sasvim legitimno pitanje. Na kraju krajeva, ako vodite firmu, plaćeni ste da ga postavite.
Piše: Tijana Bejatović, Culture & Comms Consultant @ topIC
Međutim, problem je što se većina lidera zaustavi baš tu. Kreira kalkulaciju, prezentaciju i napravi tabelu pod nazivom „Optimizacija”. Sve ovo je racionalno biznis razmišljanje, dok ne shvatite da ste upravo doneli najlenju moguću odluku i nazvali je strategijom. A evo i zašto. Svako od nas ume da oduzima (za to nam ne treba AI), ali oduzimanje se teško može nazvati poslovnom strategijom.
Jedan od najboljih poslodavaca na svetu i primer vrlo uspešne i agilne biznis strategije na delu jeste IKEA. Godine 2021, kompanija je pustila četbota Billieja (zvaćemo ga Bilja) da počne da rešava korisnička pitanja i zahteve, kako bi ubrzala i automatizovala ovaj proces i podigla zadovoljstvo korisnika. Bilja je u startu uspešno rešila oko 47 odsto korisničkih upita.
U tom trenutku svaki normalan CFO rekao bi: „Dakle, uskoro će nam biti potrebno mnogo manje ljudi u podršci kupcima.” Ali ne, lideri kompanije IKEA, umesto toga, prerasporedili su 8500 zaposlenih na druge poslove – u remote interior design, digitalnu prodaju i rešavanje složenijih slučajeva podrške kupcima. Dakle, ljudi nisu ostali bez posla, već bez ponavljajućeg dela posla, a dobili su i nove veštine.
E sad, pre nego što ovo imenujemo kao „best practice” uvođenja AI-ja, moramo da razumemo jednu ključnu stvar. Ovo je uspelo jer je 8500 ljudi poverovalo u jedan interni mejl i razgovor sa šefom i HR-om o promeni njihove budućnosti.
Ako su vaši zaposleni do sada već čuli „ovo je nova faza naše transformacije”, a videli da to, zapravo, znači smanjenje broja zaposlenih, neće vam poverovati šta god da napišete, čak ni „nema više dosadnih poslova, vaš posao od sutra dobija novi smisao”.
Vaša AI strategija nije ograničena samo budžetom i tehnologijama. Ograničena je time kako ste se poneli i kako ste komunicirali svaki put kada ste uvodili neku promenu. Kredibilitet se ne kupuje kada zatreba, on se troši, a AI samo ubrzava dolazak finalnog računa.
Da se razumemo, i otpuštanje je deo posla. Ali otpuštanje kao prvi i jedini potez pri uvođenju AI-ja nije strategija, nego lenjost. Pravo pitanje kad krene automatizacija nije „koliko može manje ljudi”, nego „šta ćemo sa vremenom ljudi koje smo oslobodili kad uvedemo AI”.
Suština je da ljudi i dalje rade sa ljudima. Mašina će preuzeti ono što je repetitivno, ali svaki iole važan razgovor u vašoj firmi i dalje bi trebalo da vodi čovek. Dakle, i dalje su vam potrebni ljudi, ali oni koji umeju da misle, procene i preuzmu odgovornost za odluku. A takvi neće ostati u kompaniji koja ih posmatra kao stavku u tabeli.
Poverenje se ne kupuje onda kada vam zatreba. Ono se gradi mnogo unapred, a troši u kriznim trenucima. Gradi se dosledno i sporo, tako što kažete i šta se menja, ali i šta ostaje isto. Tako što odgovorite na pitanja koja niko ne postavlja naglas, a svi na njih misle. Tako što kažete i „šta ovo znači za kompaniju”, ali i „šta ovo znači za ljude”. Tako što objasnite i šta će se desiti ako se ne promene. Tako što hrabro iznosite loše vesti, ali i priznate da nešto ne znate. Tako što poruku zaposlenima prenose menadžeri, a ne mejl.
Zato, pre nego što izračunate koliko uštede u troškovima zaposlenih može da vam donese AI, izmerite koliko vam ljudi veruju. Ako vam ne veruju, koju god odluku da donesete, čeka vas kriza. Stoga se pre svega posvetite izgradnji poverenja, jer AI može malo da sačeka, vaša reputacija i ne baš.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Wannabe Media, Magnific/BoliviaInteligente
