Nikola i Luka napravili su Privrednu mapu Srbije: Evo šta nam ona otkriva

Koliko firmi posluje u vašoj opštini i po čemu se ona izdvaja od ostatka Srbije? Nikola Obradović i Luka Spasić, osnivači sajta genge.rs, napravili su interaktivnu Privrednu mapu Srbije koja na jednom mestu prikazuje 125.054 aktivna privredna društva i omogućava da se podaci o domaćoj privredi sagledaju iz drugačije perspektive.

Javni podaci o poslovanju kompanija postoje, ali doći do jasne slike o privredi jednog grada ili opštine nije uvek jednostavno. Informacije su dostupne u registrima i obimnim tabelama, ali njihovo pronalaženje i povezivanje zahtevaju vreme i određeno predznanje.

Upravo su taj problem prepoznali Nikola i Luka, koji su kroz sajt genge.rs već radili na približavanju finansijskih tema široj javnosti. Dok su pripremali vodiče, nailazili su na podatke koji su javno dostupni, ali teško razumljivi i nepraktični za svakodnevnu upotrebu. Tako je nastala ideja da registar privrednih društava pretvore u interaktivnu mapu koja omogućava da se do osnovnih informacija o lokalnoj privredi dođe u nekoliko klikova.

„Nismo medijska kuća ni agencija, nego dvoje ljudi kojima je smetalo koliko je u Srbiji teško doći do jasnog odgovora na obično finansijsko pitanje. Cilj nam je od prvog dana isti: finansijsko obrazovanje javnosti, objašnjeno jezikom kojim ljudi zaista govore“, kaže Nikola.

Od nepreglednih tabela do podataka koji imaju smisla

Polazna ideja bila je jednostavna: ako su podaci već javni i besplatni, trebalo bi da budu i razumljivi ljudima koji nemaju iskustva u njihovom analiziranju. Umesto pretraživanja hiljada redova u tabelama, korisnik može da odabere svoju opštinu i za nekoliko trenutaka dobije osnovnu sliku lokalne privrede.

Mapa je namenjena različitim grupama. Nekome ko razmišlja o pokretanju firme može da posluži za početni uvid u broj registrovanih privrednih društava u istoj delatnosti. Osobi koja traži posao pruža dodatni izvor informacija o potencijalnim poslodavcima, dok novinarima, istraživačima i studentima olakšava pristup podacima koji bi inače zahtevali detaljniju obradu. Korisna može biti i lokalnim samoupravama koje žele da sagledaju privrednu strukturu svog područja.

Autori su pritom odlučili da mapa ostane besplatna i dostupna bez registracije. Njena svrha nije prodaja usluge, već jednostavniji pristup informacijama koje već postoje.

Šta mapa otkriva o srpskoj privredi?

Ukupan broj firmi jeste važan pokazatelj, ali sam po sebi ne govori mnogo o tome kako privreda izgleda na lokalnom nivou. Kada se podaci posmatraju po opštinama i delatnostima, pojavljuju se razlike koje je teško uočiti samo na osnovu nacionalnih statistika.

Jedan od primera je Prijepolje. Prema analizi autora mape, od 330 firmi u ovoj opštini, njih 127 posluje u saobraćaju i skladištenju. To znači da ova delatnost čini 38,5 odsto ukupnog broja, dok je njen udeo na nivou Srbije 7,1 odsto.

Drugačiju sliku pokazuje Čajetina, gde je svaka peta firma registrovana za ugostiteljstvo i smeštaj. Takva struktura ukazuje na značaj turizma za lokalnu privredu, što se ne može zaključiti samo iz ukupnog broja registrovanih preduzeća.

Značajne su i razlike u teritorijalnoj raspodeli. Beogradske opštine okupljaju 39,7 odsto svih firmi obuhvaćenih mapom, dok Novi Beograd, sa 12.123 privredna društva, ima više registrovanih firmi nego Novi Sad, u kom ih je 10.991.

Međutim, broj firmi nije uvek dovoljan da bi se razumela privreda nekog mesta. Zato mapa, pored ukupnog broja, nudi i prikaz specijalizacije, koji pokazuje koliko je određena delatnost zastupljena u jednoj opštini u odnosu na njen udeo na nivou Srbije.

Niš se, na primer, izdvaja po sektoru informisanja i komunikacija, pre svega zahvaljujući opštini Medijana, u kojoj posluju 223 firme iz ove oblasti. Njihova zastupljenost je 64 odsto iznad proseka Srbije, što ukazuje na značaj IT-ja i srodnih delatnosti u privrednoj strukturi ovog dela grada.

Bor je još jedan primer zašto je važno posmatrati specijalizaciju, a ne samo ukupan broj firmi. U toj opštini registrovano je svega 12 rudarskih firmi, ali je zastupljenost rudarstva, u odnosu na strukturu privrede Srbije, gotovo osam puta veća od nacionalnog proseka. Iako je reč o malom apsolutnom broju, udeo ove delatnosti izdvaja Bor na mapi.

Ovakvo poređenje omogućava da se prepozna ono po čemu se pojedina mesta zaista razlikuju, umesto da se analiza zaustavi na zaključku da veći gradovi imaju više firmi.

„Ono što nas je naučilo najviše jeste razlika između broja i specijalizacije. U Boru ima svega dvanaest rudarskih firmi, pa po broju nigde ne upadaju u oči, ali ih je osam puta više nego što bi se po veličini Bora očekivalo. Zato mapa ima dva prikaza, jer goli broj firmi uglavnom samo ponovi mapu toga gde živi najviše ljudi“, priča Nikola.

Alat za snalaženje, ali ne i potpuna slika poslovanja

Privredna mapa može da bude polazna tačka za istraživanje kompanija, analizu konkurencije ili upoznavanje poslovnog okruženja. Ipak, njene mogućnosti imaju jasne granice.

Podaci iz registra odnose se na sedište privrednog društva, a ne na preciznu adresu njegovog poslovanja. Mapa ne prikazuje vlasničku strukturu, broj zaposlenih, prihode ni dobit, pa se iz nje ne može zaključiti koliko je neka firma velika, uspešna ili finansijski stabilna. Takođe, preduzetnici, paušalci i poljoprivredna gazdinstva nisu obuhvaćeni ovim registrom.

Zbog toga mapa može da pomogne korisnicima da pronađu relevantne podatke, ali ne zamenjuje detaljnu proveru kompanije. Za takvu proveru matični broj firme predstavlja važnu polaznu tačku za dalje pretraživanje registra Agencije za privredne registre.

Plan je da mapa postane i alat za praćenje promena

Autori projekat ne posmatraju kao jednokratnu objavu. Pošto se registar APR-a ažurira jednom mesečno, plan je da se u istom ritmu osvežavaju i podaci na mapi. Na taj način, vremenom bi moglo da se prati ne samo gde se firme nalaze već i kako se njihova geografska i delatnosna struktura menja.

U planu su i nove funkcionalnosti koje bi trebalo da olakšaju poređenje podataka i njihovu dalju upotrebu. Među njima su mogućnost da se dve opštine posmatraju jedna pored druge, kao i preuzimanje pojedinačnih prikaza u formi slike ili tabele. To bi posebno moglo da bude korisno novinarima, studentima i istraživačima koji podatke koriste u svojim analizama.

Pored Privredne mape Srbije, tim priprema i druge projekte zasnovane na istom principu: pronaći javne podatke koji su teško dostupni u praktičnom smislu i pretvoriti ih u sadržaj koji se lako razume i koristi.

„Mapa firmi nije ni prva ni poslednja. Pripremamo još nekoliko mapa po istom principu: uzeti javni podatak koji već postoji, a koji niko ne otvara, i pretvoriti ga u nešto čitljivo. Sve što napravimo ostaje besplatno i otvoreno“, zaključuje Nikola.

Privredna mapa Srbije tako pokazuje kako se postojeći podaci mogu približiti ljudima bez komplikovanih alata i specijalističkog znanja. Njena vrednost nije samo u tome što prikazuje koliko firmi postoji u zemlji već i u tome što omogućava da se iza ukupnih brojeva prepoznaju razlike među lokalnim privredama, njihove specifičnosti i pravci u kojima se razvijaju.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZlife

Foto: ChatGPT/Screenshots/genge.rs