Kina uvozi rekordne količine zlata: Zašto „gomilaju“ plemeniti metal i šta će to da znači za cene?

Kineska centralna banka kupuje zlato već 23 meseca zaredom, dok je zemlja za prvih osam meseci 2026. uvezla više od 1.000 tona ovog plemenitog metala, u vrednosti od gotovo 159 milijardi dolara. Iza rekordne potražnje stoje nastojanje Pekinga da smanji zavisnost od američkog dolara i sve veća potreba građana da zaštite imovinu u uslovima slabog tržišta nekretnina i akcija. Ovakva kupovina mogla bi da pomogne u održavanju visokih cena zlata i u narednom periodu.

Kina kupuje zlato tempom kakav do sada nije zabeležen, a razlozi za to prevazilaze uobičajenu potražnju za sigurnim utočištem u vremenima ekonomske neizvesnosti. Dok centralna banka povećava rezerve kako bi diverzifikovala imovinu i smanjila oslanjanje na američki dolar, građani i kompanije sve više ulažu u poluge, novčiće i zlatni nakit.

Kako piše CNBC, Narodna banka Kine kupila je u septembru oko 23 tone zlata, što je njena najveća mesečna kupovina za gotovo tri godine. Time je nastavljen niz kupovina koji traje 23 meseca, najduži od najmanje 2015. godine.

Razmere potražnje vide se i u podacima o uvozu. Kina je od januara do avgusta 2026. potrošila rekordnih 158,8 milijardi dolara na uvoz više od 1.000 tona zlata. Poređenja radi, tokom cele 2025. godine uvezla je 886 tona, u vrednosti od 96,5 milijardi dolara.

Zanimljivo je da se intenzivna kupovina nastavlja iako je cena zlata nedavno zabeležila značajan pad. Nakon što je u januaru dostigla rekordnih više od 5.500 dolara po unci, cena je tokom septembra pala za više od osam odsto, na približno 4.176 dolara.

Ipak, analitičari smatraju da kineska potražnja pruža važnu podršku tržištu i da bi mogla da ograniči dalje padove cena.

Akaš Doši, rukovodilac strategije za zlato u kompaniji State Street Investment Management, ukazuje na rekordni uvoz namenjen potrošačima i rast premije na domaćem kineskom tržištu, što sugeriše da se očekuje i snažnija sezonska potražnja tokom zime.

Zašto Kina gomila zlato

Jedan od glavnih razloga za kupovinu jeste nastojanje kineskih vlasti da smanje zavisnost od američkog dolara i državnih obveznica SAD. Prema oceni Karstena Menkea, analitičara švajcarske finansijske grupacije Julius Baer, važan motiv je želja Pekinga da smanji izloženost američkom finansijskom sistemu i rizicima koje nosi držanje rezervi u imovini druge države.

Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi u zapadnim zemljama nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine pokazalo je da sredstva koja se nalaze u inostranstvu mogu biti ograničena u uslovima geopolitičkih sukoba. Zlato koje se čuva u sopstvenim trezorima pruža drugačiji oblik sigurnosti.

Kina je u međuvremenu smanjivala ulaganja u američke državne obveznice. Prema podacima američkog Ministarstva finansija, njena ulaganja u ove hartije pale su u julu na 618 milijardi dolara, najniži nivo za 18 godina.

Zlato tako postaje deo šire strategije diversifikacije deviznih rezervi, odnosno raspodele imovine na različite vrste sredstava kako bi se smanjila zavisnost od jednog tržišta ili valute. Međutim, centralna banka nije jedini kupac.

Kineska domaćinstva sve više traže sigurnost u zlatu, delom zbog dugotrajnog pada tržišta nekretnina, koje je godinama predstavljalo jedan od glavnih oblika čuvanja porodičnog bogatstva. Ni tržište akcija ne pruža mnogo razloga za optimizam: referentni indeks CSI 300 zabeležio je pad od oko osam odsto od početka godine, dok je američki S&P 500 u istom periodu porastao oko 13 odsto. Ni štednja u bankama i državnim obveznicama nije naročito privlačna. Prinos na jednogodišnje kineske državne obveznice spustio se na oko 1,2 odsto, dok je u SAD iznosio približno 4,46 odsto.

„Trošak propuštene zarade zbog držanja zlata takođe je mnogo niži u Kini nego na mnogim zapadnim tržištima“, ocenio je Ole Hansen, rukovodilac strategije za robna tržišta u Saxo Bank.

Zlato, naime, ne donosi kamatu niti dividendu. Kada su kamatne stope visoke, investitori imaju veći podsticaj da novac drže u instrumentima koji donose prinos. Kada su prinosi niski, taj nedostatak zlata postaje manje značajan.

Dodatni razlog za kupovinu mogao bi biti i nastojanje Pekinga da razvije dublje i likvidnije domaće tržište zlata, što podrazumeva i obnavljanje zaliha, navodi CNBC.

Menke procenjuje da je kineska centralna banka do kraja avgusta ove godine kupila oko 190 tona zlata, uključujući približno 110 tona koje nisu bile zvanično prijavljene.

Kako kineska potražnja utiče na cenu zlata

Snažna kineska kupovina dolazi u trenutku kada se zlato suočava sa pritiscima sa druge strane tržišta. Viši prinosi na američke obveznice i očekivanja u vezi sa kamatnim stopama Federalnih rezervi mogu da umanje privlačnost plemenitog metala, jer investitori imaju mogućnost da ostvare zaradu i bez kupovine zlata. Uprkos tome, kineska potražnja pomaže da se ublaže pritisci na cenu.

„Kupovina iz Kine postala je važan izvor strukturne podrške cenama zlata“, rekla je Eva Manthej, strateg za robna tržišta u ING banci.

Prema njenom objašnjenju, centralne banke kupuju zlato sa dugoročnim ciljevima i manje su osetljive na kratkoročne promene cena nego pojedinačni investitori. Zbog toga njihova kupovina može da predstavlja stabilniji izvor potražnje čak i kada tržište prolazi kroz korekciju.

Doši iz State Street Investment Managementa očekuje da bi cena zlata mogla da dostigne između 4.750 i 5.500 dolara po trojskoj unci do kraja prvog kvartala 2027. godine, uz podršku snažne potražnje.

Ipak, takve procene nisu garancija budućeg kretanja cena. Na tržište utiču i američke kamatne stope, kurs dolara, geopolitička situacija i odluke velikih institucionalnih investitora.

Kina trenutno drži oko 2.387 tona zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato do avgusta 2026. godine. To je čini petim najvećim državnim vlasnikom zlata, ali su njene rezerve i dalje manje od trećine američkih.

Šta bi moglo da promeni trend

Iako se kineska potražnja zasad pokazuje kao snažna podrška tržištu, postoje okolnosti koje bi mogle da uspore kupovinu.

Ako se kinesko tržište nekretnina oporavi, a akcije ponovo postanu privlačnije investitorima, deo novca mogao bi da se preusmeri iz zlata u druge oblike imovine. Slabljenje juana takođe bi moglo da poskupi zlato za domaće kupce, dok bi rast kamatnih stopa učinio bankarske depozite i obveznice konkurentnijim.

Na globalnom nivou, veća promena nastupila bi ukoliko bi centralne banke izgubile interesovanje za diversifikaciju rezervi ili ako bi došlo do značajnog smirivanja geopolitičkih tenzija. Hansen ocenjuje da nijedan od tih scenarija trenutno ne deluje naročito izvesno.

Za tržište zlata zato nije važna samo njegova cena u određenom trenutku, već i pitanje ko ga kupuje i iz kojih razloga. Dok kineska centralna banka nastoji da promeni strukturu svojih rezervi, a građani traže alternativu nekretninama i akcijama, potražnja dobija dugoročniji karakter.

To ne znači da cena zlata može samo da raste. Ipak, rekordni kineski uvoz pokazuje da iza tržišta postoji snažan kupac čija motivacija nije isključivo kratkoročna zarada, već i zaštita imovine u uslovima ekonomske i geopolitičke neizvesnosti.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Foto: Magnific/wut.anunai, Freepik/happy_stuido