Evo šta da kažete ako vas na razgovoru razgovoru za posao pitaju: „Koja je vaša najveća slabost?“
„Ja sam perfekcionista“ nekada je važilo za bezbedan odgovor na jedno od najneprijatnijih pitanja na razgovoru za posao. Danas je to jedna od najbržih ruta do generičnog odgovora. Regruteri ne traže idealnu slabost – već dokaz da kandidat zna gde zapinje i šta radi povodom toga.
Malo je pitanja na razgovoru za posao koje kandidati više mrze od onog: „Koja je vaša najveća slabost?“
Deluje kao zamka. Ako kažete nešto zaista loše, možda ste upravo objasnili zašto ne bi trebalo da vas zaposle. Ako kažete „previše sam posvećen poslu“, zvučite kao da ste naučili odgovor napamet.
I upravo tu je poenta.
Prema savetima regrutera i stručnjaka za karijeru, pitanje se uglavnom ne postavlja zato da bi kandidat priznao neku profesionalnu katastrofu. Ono treba da pokaže samosvest, sposobnost prihvatanja povratne informacije i spremnost da se nešto promeni.
Drugim rečima, ne traži se savršen odgovor. Traži se osoba koja zna sebe.
Nemojte reći da ste perfekcionista
„Moja najveća slabost je perfekcionizam“ toliko se često koristi da je postao gotovo intervju-kliše. Isto važi za „previše radim“, „previše sam odgovoran“ ili „teško mi je da kažem ne“.
Problem nije samo u tome što su odgovori predvidljivi. Problem je što slabost pretvaraju u prikrivenu pohvalu.
Iskusnom regruteru to može zvučati kao pokušaj da se pitanje zaobiđe, a ne kao iskren odgovor. Stručnjaci zato savetuju da se izabere stvarna, ali upravljiva slabost koja nije ključna za posao za koji konkurišete.
Na primer:
„Ponekad predugo proveravam detalje pre nego što pošaljem posao.“
To je mnogo bolje od:
„Ja sam perfekcionista.“
Zašto? Zato što prvo opisuje konkretno ponašanje. A onda možete da objasnite šta ste uradili da ga promenite.
Formula je jednostavna: slabost + posledica + promena
Dobar odgovor može da stane u nekoliko rečenica.
Prvo navedete jednu stvar na kojoj radite. Zatim kratko objasnite kako se ona ranije odražavala na vaš posao. I na kraju najvažnije: šta ste konkretno uradili da to promenite.
Na primer:
„Jedna stvar na kojoj radim jeste delegiranje. Ranije sam često preuzimala zadatke jer sam mislila da ću ih tako brže završiti. Vremenom sam shvatila da time usporavam i sebe i tim. Zato sada ranije definišem odgovornosti i pratim napredak umesto da sve radim sama.“
Odjednom odgovor više nije priznanje slabosti. Postaje mala priča o profesionalnom razvoju.
Stručnjaci upravo ovaj obrazac izdvajaju kao najkorisniji: stvarna slabost, konkretan uticaj i konkretan korak ka poboljšanju.
Ali nemojte biti ni previše iskreni
Postoji i druga krajnost.
Ako konkurišete za posao koji zahteva precizno vođenje rokova, nije naročito mudro reći da vam je najveći problem kašnjenje. Ako je posao gotovo u potpunosti zasnovan na prezentacijama, „ne volim da govorim pred ljudima“ može otvoriti mnogo veći problem nego što ste planirali.
Drugim rečima, ne birajte slabost koja direktno udara u ključni zahtev pozicije. To ne znači da treba da lažete, već da razmislite koje je profesionalno ograničenje realno, ali nije presudno za posao.
Dobar odgovor takođe ne bi trebalo da traje pet minuta.
Ne morate pred regruterom da otvorite kompletnu autobiografiju svojih mana. Kratak, konkretan odgovor sa jasnim primerom i načinom na koji radite na sebi obično govori više od dugog opravdavanja.
Šta zapravo treba da kažete?
Umesto da tražite „najbolju slabost“, postavite sebi tri pitanja:
Šta mi je neko na poslu već rekao da treba da popravim?
Kada mi je ta osobina ili navika napravila problem?
Šta danas radim drugačije zbog toga?
Odgovor je verovatno već tu.
To može biti teško delegiranje, previše vremena potrošenog na detalje, izbegavanje ranog traženja povratne informacije, nesigurnost u javnom nastupu, problem sa određivanjem prioriteta ili nešto drugo što je zaista vaše. Bitno je da možete da pokažete da ste to prepoznali i da niste ostali na konstataciji.
Na primer:
„Ranije sam imao problem da tražim pomoć dovoljno rano. Mislio sam da je bolje da prvo sam pokušam da rešim problem. Shvatio sam da to ponekad samo odlaže rešenje, pa sada, kada vidim da sam zapeo, ranije uključujem kolege.“
To je mnogo uverljivije od „moja slabost je što previše brinem o poslu“.
A šta ako kažu: „Dobro, a koja je vaša najveća slabost?“
Nemojte pokušavati da budete duhoviti. Nemojte reći da je vaša najveća slabost čokolada. I nemojte odgovarati „nemam slabosti“.
Bolji odgovor je onaj koji pokazuje da ste dovoljno samouvereni da priznate prostor za napredak, ali dovoljno odgovorni da već nešto preduzimate.
Jer možda upravo to i jeste skriveno pitanje iza ovog starog intervjuskog klasika:
Da li poznajete sebe dovoljno dobro da znate šta treba da popravite – i dovoljno ste zreli da to zaista pokušate?
I tu „najveća slabost“ prestaje da bude zamka. Postaje pitanje o tome kako učite da budete bolji u svom poslu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/yanalya
