Novi trend anti-optimizacije menja pogled na svakodnevni život
Ako ste poslednjih godina imali osećaj da čak i odmor treba da bude produktivan, verovatno ste primetili koliko se svakodnevni život pretvorio u niz malih ciljeva. Koliko ste koraka napravili, koliko ste sati spavali, šta ste pojeli, koliko ste trenirali i da li ste dovoljno dugo bili bez telefona – sve može da se meri, prati i unapređuje.
Kao reakcija na takav način života pojavljuje se novi trend koji se sve češće naziva anti-optimizacija.
Ideja nije u tome da treba odustati od zdravih navika ili prestati da brinemo o sebi. Naprotiv, poenta je mnogo jednostavnija – ne mora baš svaki deo dana da ima neki cilj.
Kada i odmor postane još jedan zadatak
Wellness industrija je poslednjih godina dodatno popularizovala ideju da bi trebalo da budemo najbolja verzija sebe. Pametni satovi prate san i fizičku aktivnost, aplikacije beleže unos hrane, broj koraka i vreme provedeno u kretanju, dok se na društvenim mrežama svakodnevno pojavljuju novi saveti o suplementima, jutarnjim rutinama i tehnikama za veću produktivnost.
Sve to može biti korisno, ali problem nastaje kada briga o sebi postane još jedna obaveza koju treba ispuniti.
Anti-optimizacija zato polazi od drugačijeg pitanja: šta ako nešto radimo samo zato što nam prija, a ne zato što ćemo zbog toga biti zdraviji, produktivniji ili uspešniji?
Daniel Teweles, direktor komunikacija britanske kompanije Healf, ovaj trend opisuje kao sve ono što ljudima pomaže da se ponovo povežu sa osnovnim stvarima – disanjem, prisutnošću, snom, prirodom i samima sobom.
Manje merenja, više osećaja
Promena se ne odnosi samo na wellness. Ona se uklapa u širi umor od stalne dostupnosti i digitalne povezanosti.
Analitičarka kompanije The Future Laboratory Alis Krosli ocenjuje da ljudima više nije privlačna ideja da budu dostupni u svakom trenutku. Umesto toga, sve više traže način da se ponovo povežu sa sobom i sopstvenom intuicijom.
Kulturna futuristkinja Džesmin Bina smatra da na to utiče i razvoj veštačke inteligencije, ali i sve veće nepoverenje prema sadržaju koji svakodnevno gledamo na internetu. Kada smo neprestano izloženi velikoj količini informacija, prirodna reakcija može biti okretanje sopstvenom iskustvu i osećaju.
Umesto da za svaku odluku tražimo aplikaciju, savet ili algoritam, ponovo učimo da se oslonimo na ono što nam prija.
Šta zapravo znači anti-optimizacija?
To može da bude mnogo jednostavnije nego što zvuči.
Čitanje knjige na plaži bez pokušaja da se istovremeno „iskoristi vreme“. Večera sa prijateljima tokom koje telefon ostane u torbi. Pevanje u automobilu bez razmišljanja o tome kako zvučimo. Čas slikanja na kojem nije važno da nastane remek-delo. Ili jednostavno – nekoliko sati tokom kojih ne radimo ništa posebno.
Zajedničko svim tim situacijama jeste odsustvo pritiska da rezultat mora da bude bolji od prethodnog.
To ne znači da ljudi odjednom odustaju od treninga, zdrave ishrane ili kvalitetnog sna. Razlika je u motivaciji. Ako vežbamo zato što uživamo u treningu, to je jedno. Ako svaki trening postane samo još jedna stavka koju moramo da čekiramo kako bismo bili „bolja verzija sebe“, priča je drugačija.
Može li i anti-optimizacija da postane nova opsesija?
Trend koji poziva ljude da prestanu da mere i optimizuju svaki deo života lako može i sam da postane nešto što se optimizuje. Umesto praćenja broja koraka, mogli bismo početi da pratimo koliko smo vremena proveli bez telefona. Umesto aplikacije za trening, mogli bismo imati podsetnik da se opustimo. Čak i „vreme za ništa“ može postati još jedna stavka na listi obaveza.
Poenta je da sebi dozvolimo da nešto radimo bez jasnog cilja i bez potrebe da iz toga izvučemo neku korist.
Izvor: BIZLife
Foto: Alex Shuper
