Trener Arine Sabalenke otkriva šta svi grešimo kada je u pitanju pritisak

Već godinama slušamo da se uspeh krije u boljoj jutarnjoj rutini, fokusu, navikama, tehnikama disanja, hladnim tuševima i tome da naučimo da budemo što produktivniji. Ali šta se dešava kada zaista dođe trenutak velikog pritiska?

Džejson Stejsi, trener visokih performansi koji već sedam godina radi sa prvom teniserkom sveta Arinom Sabalenkom, smatra da većina saveta iz kulture produktivnosti promašuje suštinu. Problem, kako objašnjava, nije u tome što su različite tehnike beskorisne, već u tome što se njima često pokušava rešiti pogrešan problem.

Navike su samo „aplikacije“

Stejsi savremenu kulturu produktivnosti poredi sa pametnim telefonom. Navike i različiti „trikovi“ za bolji učinak su poput aplikacija – mogu biti korisni, ali sve zavisi od operativnog sistema na kojem rade.

Kada pritisak poraste, ne testiraju se naše jutarnje rutine, liste zadataka ili tehnike organizacije. Testira se ono što je mnogo dublje: način na koji upravljamo sopstvenom energijom, emocijama i okruženjem.

Zato, smatra Stejsi, nije dovoljno stalno dodavati nove metode za povećanje produktivnosti. Možemo imati savršenu rutinu i dalje se raspasti kada dođe situacija u kojoj je najviše uloga.

Vimbldon nije samo tenis: Nepisana pravila najprestižnijeg turnira na svetu

„Borac“ ili „ratnik“?

Stejsi ljude koji rade pod velikim pritiskom deli na dve grupe: borce i ratnike.

Borac funkcioniše kroz hitnost, adrenalin i potrebu za kontrolom. Gura kroz umor, stalno je na oprezu i veruje da popuštanje znači slabost. Takav pristup može da bude veoma efikasan u kratkim krizama, ali problem nastaje kada postane način života.

Ratnik, sa druge strane, ne čeka da pritisak stigne. On se za njega priprema. Može da pređe iz smirenosti u intenzitet i nazad, a da pritom ne izgubi kontrolu.

Prema Stejsiju, razlika nije u tome što ratnik nema „vatru“. Naprotiv. Razlika je u tome što zna kako da je usmeri.

To je posebno važno u poslovnom svetu, gde se često promoviše upravo suprotno: „guraj jače“, „radi više“, „nikad ne usporavaj“. Takva kultura, smatra on, može samo da napravi efikasnijeg borca, ne i osobu koja dugoročno može da izdrži veliki pritisak.

Šta zapravo stoji ispod performansa?

Stejsi svoju ideju zasniva na tri elementa: energiji, emocijama i okruženju.

Energija nije samo pitanje toga koliko snage imamo, već da li umemo da je sačuvamo i usmerimo onda kada je najpotrebnija. Emocije, s druge strane, ne treba ignorisati, već naučiti da ih prepoznamo bez toga da one preuzmu upravljanje našim odlukama.

Treći element je okruženje – ljudi sa kojima razgovaramo, sadržaj kojem smo izloženi i priča koju sebi govorimo kada smo pod pritiskom.

Kada su ova tri elementa usklađena, mnogo je lakše ostati stabilan i kada situacija postane teška.

Pritisak pokazuje koliko verujete sebi

Jedan od ključnih delova Stejsijevog pristupa jeste samopouzdanje koje gradimo kada nas niko ne gleda.

Svaki put kada održimo obećanje koje smo dali sebi, jačamo poverenje u sopstvene sposobnosti. Svaki put kada ga prekršimo, to poverenje slabi.

U trenutku kada ulozi postanu veliki, upravo ta unutrašnja sigurnost dolazi do izražaja. Nije cilj da nestane nervoza, već da nestane stalno preispitivanje sopstvenih odluka.

Drugim rečima, pritisak ne stvara naš karakter. On ga samo pokaže.

Novak Đoković ima novi posao: Postao je savetnik jednog od najvećih svetskih investicionih fondova

Šta je Sabalenka promenila?

Stejsi ovaj princip povezuje i sa radom sa Arinom Sabalenkom. Navodi da je kroz sedam godina rada sa njom gledao kako se od osobe koja je često reagovala impulsivno pod pritiskom transformisala u smireniju i stabilniju takmičarku.

Kao primer navodi US Open 2025. godine. Sabalenka je tada branila titulu na terenima „Artur Eš“, protiv igračice koja ju je pobedila samo dva meseca ranije na Vimbldonu. Ovoga puta nije dozvolila da je pritisak izbaci iz ritma i uspela je da odbrani titulu.

Stejsi tvrdi da razlog nije bio u tome što je Sabalenka naučila da „radi još jače“. Suština je bila u tome što je naučila da pritisak ne mora da znači haos.

Šta ovo znači za posao?

Isti princip može da se primeni i van sporta. Veliki projekat, važan sastanak, prezentacija pred klijentom, razgovor sa nadređenim ili odluka koja može da utiče na karijeru – sve su to situacije u kojima pritisak ne proverava samo naše znanje, već i način na koji reagujemo kada više nemamo luksuz da sve držimo pod kontrolom.

Zato možda nije pravo pitanje: „Šta još mogu da uradim da budem produktivniji?“

Mnogo korisnije pitanje je: „Šta se dešava ispod svega što radim kada pritisak poraste?“

Za Stejsija, cilj nije da postanemo ljudi koji mogu da izdrže beskonačan nivo stresa. Cilj je da izgradimo način funkcionisanja koji nam omogućava da budemo dobri i kada su ulozi visoki – bez toga da za to platimo zdravljem, snom ili odnosima sa ljudima koji su nam važni.

Zato njegova poruka nije da treba izbaciti sve savete o produktivnosti. Naprotiv, mnogi mogu da budu korisni. Ali oni nisu zamena za ono što se nalazi ispod njih.

U trenutku kada pritisak stigne, ne spašava nas još jedna aplikacija, navika ili „hack“. Spašava nas ono što smo izgradili mnogo pre nego što je taj trenutak došao.

Izvor: BIZLife

Foto: ChatGPT